Normalna plata

Pre neki dan, dok smo Mario, Nebojša, Goran i ja šetali Suboticom, povela se priča o platama PHP programera u Srbiji. Izlizana tema, ali je aktuelna danas koliko i pre koju godinu kada smo tupeli o njoj na desetinama strana po raznim forumima. Kroz diskusiju smo se malo odlepili od samih profila i došli do nečega što ja zovem normalnom platom.

Po meni, normalna plata je onaj iznos novca koji zaposleni dobija na svoj tekući račun, a koji mu:

• Omogućava da iznajmi normalan stan. Kada ovo kažem, ne mislim na duplex bez kosina od 120 kvadrata u centru grada sa đakuzijem na terasi, već neki fin dvosoban stančić za par bez dece ili, ako je u pitanju par sa decom, onda nešto veći stan u skladu sa tim. Građeno od 2000. godine pa na ovamo, sa nameštajem bar 20 godina mlađim od ljudi koji ga koriste.
• Omogućava da se normalno hrani i normalno oblači. Da čovek može da ode u market, kupi opšte namirnice i ne pusti "mušku suzu" kada vidi račun.
• Omogućava normalne izlaske. Pod normalne mislim nešto tipa bioskop, par pića i/ili klopa sa društvom, jednom, dvaput mesečno paintball, skvoš i slično. Izaći i potrošiti 150 eura na alkohol po meni nije normalan izlazak.
• Omogućava da, pored rešenih osnovnih životnih potreba, uz disciplinu i uštedi nešto (50 - 100 eura mesečno recimo).

Cela priča se može svesti na skroman lagodan života bez oskudice i mogućnost da se malo i uštedi.

Zanima me vaše mišljenje - koliko je moj pogled na normalnu platu realan? Pitanja su sledeća:

• Šta sam propustio, a nisam smeo? Šta vi smatrate da treba da bude pokriveno normalnom platom?
• Kolika je normalna plata u sredini u kojoj živite?
• Koliku platu biste očekivali da sada tražite posao?  

Bitne stvari su vaše bračno stanje i broj dece, da li osoba sa kojom živite radi, vaše godine iskustva, industrija u kojoj ste, gde živite itd. Odgovore stavite u kontekst odnosa sa poslodavcem koji vas tretira kao ljudsko biće, ne kao resurs - prijava na dogovreni iznos, redovna isplata, dobri uslovi za rad, nema prekovremenog ostajanja i slično.

Oprah na Twitteru

Zamislite koliko bi tek followera imala da nešto i piše :)

Ovomesečna navika

Sredinom januara sam pisao o dobroj fori sa Zen Habits o usvajanju navika. Cela priča se svodi na to da se svaki mesec usvaja jedna dobra navika koju guramo 30 dana. Nakon 30 dana imamo dovoljno dobar "uzorak" da vidimo kako funkcionišemo na taj način i da li nam ta navika odgovara pa je na osnovu toga zadržimo ili odbacimo.

Za razliku od mnogih "super fora" koje zvuče dobro na papiru, ali retko kad puste korenje, ovo stvarno radi. U januaru sam krenuo sa ustajanjem uvek u isto vreme (07:00) i toga se držim i danas. Posle toga sam rešio da izbacim internet iz stana. Ništa ne može biti toliko bitno online da mi uzima vreme kada sam tamo. Ovo je više odluka i eksperiment nego navika, ali sam je usvojio pre svega zato što je "distraction free" jutro osnova za ono što guram ovih 30 dana.

Stvar je prilično jednostavna - pre spavanja, na list papira zapišem šta je ono što želim da uradim sutra ujutro. To mora biti jedna (max dve) stvar koja može da se uradi u stanu, bez interneta, za 1 - 2 sata koncentrisanog rada, ali da je takva da nemam osećaj da mi je propao dan čak i ako ništa drugo taj dan ne stignem da uradim.

Na primer, za danas sam ostavio da ispravim par bugova koji blokiraju novu verziju, a moji su. Ako mi ostane vremena, (što se i desilo), treba da napišem i ovaj tekst kako bih ga mogao objaviti kada dođem u kancelariju.

Prošle nedelje sam napisao prvi draft "Getting Started with activeCollab" vodiča koji će ići uz activeCollab 2 kako bi korisnici brže pohvatali konce, a mi imali manje podrške. Za dokumentaciju je jako teško naći vremena u kancelariji gde ti more stvari odvlače pažnju tako da nikako nisam stizao to da rešim. Priča je skroz drugačija kada to radiš ujutro jer te niko ne cima i ne potrošiš najodmornije sate na proveravanje pošte.

Tri dosadašnje navike zadržavam pošto su dosta dobar combo (rano ustajanje i jedan do dva sata koncentrisanog rada za nešto što smatram da je bitno u okruženju gde ti ništa ne odvlači pažnju). Imam još par dana da odlučim šta će biti za sledećih 30 dana i po svemu sudeći će biti nešto što se rimuje sa Guarana, a mene je strah da izgovorim na glas :)

Stiglo je proleće...

... a sa prolećem napokon i mogućnost da zloupotrebljavamo terasu u novoj kancelariji:

Oglas za posao i traženje posla po shotgun principu

Prekjuče je na InfoStud pušten oglas za Customer Relations mesto koje imamo otvoreno. Hvala svima koji su predložili kako da nazovemo poziciju, a posebno hvala ljudima koji su prethodni post prosledili prijateljima za koje misle da bi im taj posao ležao.

Pre pola godine smo u istom obliku (vrući oglas, 14 dana) oglašavali mesto programera tako da nam proces nije skroz nov. Doduše, tada smo imali pomoć dok smo sada prepušteni sami sebi.

Evo i nekih prvih iskustava i poređenja sa prethodnim oglasem:

1. U prva 24 časa smo dobili više prijava za novu poziciju nego što smo ukupno dobili prijava za posao programera za svih 14 dana koliko je oglas stajao na InfoStudu.
2. Dosta ljudi koristi shotgun pristup traženju posla - pošalju svoj rezime na što više adresa, uključujući i za one poslove koje apsolutno nemaju nikakve veze sa onim što su prethodno radili. Ako prođe prođe.
3. U par rezimea sam nalazio učestale greške u spelovanju. To je automatska diskvalifikacija bez obzira na sve ostalo. Svakome se provuče greška tu i tamo, posebno kada je strani jezik u pitanju i to skroz razumemo, ali rezimei o kojima pričam nisu prošli ni osnovni spell check, kamo li bilo šta ozbiljnije.
4. Propratna pisma su generička. U samo dva, možda tri slučaja se vidi da je osoba pogledala ko smo i na čemu radimo. Samo jedna osoba je napisala: "Posetila sam sajt i imam par ideja kako biste ga mogli unaprediti".

Shotgun pristup možda dobro zvuči na papiru (šta je bolje, prijaviti se na 5 ili na 50 oglasa?), ali malo iskustva koje imam do sada takvo je da smatram da je količina vremena koju ću kao poslodavac uloži za kandidata proporcionalna količini vremena koju je on uložiš javljajući se na oglas. Ako je samo kliknuo Send zato što je lako, ogromna je verovatnoća da se njegov rezime ni po čemu neće isticati u moru drugih.

Možda grešim, ali mi se čini da je bolje prijaviti se na 5 oglasa uz dobro sastavljeno motivaciono pismo, posebno napravljeno za svaku od pozicija, umesto da se prijaviš na 50 otvorenih mesta i nigde ne privučeš pažnju.

Za sada prema shotgun pristupu ima love - hate stav. Hate deo je to što gomila rezimea oduzima dosta vremena. Love deo je to što će se ta gomila rezimea već posle prvog kruga odabira smanjiti na manje od 10% od početnog broja.

Videćemo kako će se cela stvar razvijati dalje.

Da li su sva "pravila" bitna?

I juče i danas se na pomalo čudan način povukle pitanje pravila koja aplikacija nameće korisniku.

Konkretno, juče sam veći deo dana proveo radeći na dokumentaciji. Svaki članak se sastoji od naslova i sadržaja. U takvim situacijama aplikacije uglavnom zahtevaju od korisnika da unesu obe vrednosti pre nego što prihvate izmene. To je nametnuto pravilo koje korisnik mora da poštuje kako bi mogao da koristi sistem.

Naša aplikacija nije toliko stroga pa zahteva samo naslov što mi se, kao korisniku, pokazalo jako zgodnim. Umesto da završavam stranicu po stranicu, prvo sam kreirao niz stranica na kojima treba da radim prostim unošenjem naslova pa tek onda počeo da unosim sadržaj. Na taj način sam imao celu strukturu pred sobom i tačno znao šta treba da radim i kako napredujem. Da je aplikacija od mene zahtevala i unos sadržaja, pitanje je da li bih tako radio.

Jutros je osvanuo komentar na jednu temu gde se korisnici pitaju zašto jedan element u activeCollabu zahteva minimalno 3 slova dugačak naslov. Razmišljajući o tome šta i kako da odgovorim čoveku, zapitao sam se li su uošte ta pravila i bitna? Zašto sistem jednostavno ne bi puštao korisnika da ne unese vrednost?

Na primer, ako korisnik ubaci zadatak bez opisa, sistem može da stavi opis na neku podrazumevanu vrednost. Kada korisnik naknadno vidi unos, može da upotpuni podatke ako želi ili ostavi tako kako je ako mu to nije bitno...

Prijavi problema kao na slici ništa ne nedostaje, iako je kratak opis izostavljen. Sve što treba je tu:

Kasnije, kada se detaljno pozabavi problemom, Goran može uzeti i izmeniti "[NO SUMMARY]" u "Nakon instalacije modula, keš se ne osveži što može praviti probleme pri učitavanju stilova" ili šta god da nađe kao stvaran uzrok problema.

Da sumiram, pitanje je da li su sva pravila koja ubacujemo u svoje aplikacije dobra? Da li bismo olakšali ili otežali korisniku time što bismo umesto forsiranog unosa omogućili da ostavi polje praznim? Koja su mesta u aplikaciji gde po inerciji dodajemo pravila koja nužno i ne pomažu i bez kojih se može?

5 puta pitaj "Zašto?"

Five Why's je tehnika kojom se kroz postavljanje niza pitanja došlo do osnove problema. Umesto da se problem razmatra i rešava samo u "prvom sloju", traži se njegov "koren" i tu rešava.

Na primer, požali vam se zaposleni da mu računar radi jako sporo.

1. Zašto računar radi jako sporo? Zato što su zaposleni uspeli da "pokupe" nešto na internetu.
2. Zašto je računar zaražen? Zato što koristimo staru, nezakrpljenu verziju Windowsa i anti-virus programa.
3. Zašto Windows nije zakrpljen i zašto anti-virus nema sveže definicije? Zato što nemamo legalne kopije softvera koji koristimo, pa nemamo jednostavan i automatizovan način da dođemo do zakrpa i novih definicija.
4. Zašto imamo nelegalan softver? Zato što smo hteli tu da skrešemo troškove i uštedimo.
5. Zašto smo odlučili da ušteda bude na softveru? Zato što nismo shvatili koji nam je IT bitan u poslovanju i kakve probleme možemo imati kada računari prestanu da rade kako treba i samo frustiraju zaposlene i loše utiču na njihovu produktivnost.

Ovo je dosta karikiran primer, ali dobro ilustruje samu tehniku. Čišćenje tog jednog računara će rešiti problem tada, ali se isti može vratiti već kroz par dana tako da to u stvari i nije neko rešenje. Pravo rešenje je da firma ozbiljno shvati koliko su joj računari bitni u poslovanju i uozbilji se po tom pitanju - legalizuje softver, konfiguriše sisteme da ne može svako da instalira kojekakvo đubre sa interneta, edukuje zaposlene itd.

Rešavanjem "korena" ne se rešava samo problem od koga smo krenuli, već i niz drugih problema koji "rastu" iz tog korena.

Five Why's tehnika mi je pala na pamet kada sam gledao slajdove "Customer Development Engineering" prezentacije koju je Berislav pomenuo u komentaru na "Oglas za posao" post. Dodatak u prezentaciji je da taj tim dodaje jedno "Zašto?" - "Zašto naš sistem za prevenciju problema nije uspeo da spreči pojavu ovog problema?" Pored samog problema i njegovog korena, ovim pristupom se gradi i pouzdan sistem za prevenciju pojave problema što vidim kao dosta isplativu praksu na duže staze.

Naravno, i jedna i druga tehnika su samo alati i funkcionišu samo ako ih ljudi dispciplinovano koriste. Izgraditi takvu kulturu je znatno veći izazov od usvajanja super cool tehnike o kojoj ste čitali u nekoj knjizi ili na nekom blogu...

Hit Dana

Danas su to Kuguarsi sa pesmom Dopisani. Uživajte!

Oglas za posao

Već par dana razmišljam o oglasu za poziciju koju imamo otvorenu u firmi. Uloga ove osobe je da pomoću alata kao što su blog, newsletter, forum, intervijui itd prenese poruku o našem proizvodu i firmi, privuče nove kupce, a sa postojećim ostvari bolju vezu. Cilj je preneti poruku, edukovati i kreirati kvatitetan sadržaj koji ljudima pruža vrednost i (in)direktno doprinosi boljoj prodaji.

Problem je što tačno znamo šta osoba treba da radi, ali imamo problem da nazovem tu poziciju u oglasu. Nije ni čist marketing, ni PR, ni community management, ni prodaja, već nešto što se dotiče svih tih oblasti.

Pošto već problem postoji, a među vama ima i dosta iskusnijih i kreativnijih ljudi, odlučih da vas malo iskoristim ;) Evo ga tekst oglasa koji trenutno imamo. Sva zapažanja, pitanja i predlozi su dobrodošli, a ako i znate nekog ko bi mogao da popuni tu ulogu (rad u kancelariji u Novom Sadu i dobar engleski su zahtevani), onda imate i večeru od nas. No, idemo:

A51 is a small software development company from Novi Sad. Our focus is development of web based tools that help organizations get projects done by employing more communication and less management.

Our flagship product, activeCollab, is used across the globe by thousands of organizations, including some of the largest technology and media companies and well known universities. You may get the chance to work with them because we are looking for someone to help us with:

Marketing and Customer Care

Job description:

• Spread the Word - Tell the people about our products, its features and how it can benefit them.
• Build an Audience - Use blogs, newsletters, interviews and similar tools to build an audience that is interested in our product or already use it.
• Reach New Customers - Find ways to reach new customers using the Internet.
• Build and Nurture Relationships - Connect and build strong and lasting relationships with the customers.
• Anything else you think would benefit visitors of our websites, customers and us.

What we offer:

• Flexible work hours and clean, quite, cozy environment where you can concentrate and get stuff done.
• Opportunity to learn new and develop existing skills.
• Best equipment money can buy. Tools should never limit your creativity.
• Type of energy only small companies can offer.

Requirements:

• Great social and communication skills.
• Excellent written and good spoken English. We offer tools and resources to improve your English, but good foundation is required.
• Candidates who are not able to work in office in Novi Sad Monday to Friday should not apply.
• Experience with selling and supporting products or services online is a plus, but not a requirement.
• Faculty degree is a plus, but not a requirement.

If you are interested and see a fit here, please send your CV and cover letter to hi@a51dev.com. If you're a blogger, don't forget to mention your blog!

Kao što rekoh, svi komentari i sugestije su dobrodošli!

Diskusije o budućnim mogućnostima

Jedno od pravila kojim se vodimo kada komuniciramo sa kupcima, kako potencijalnim, tako i onim koji su već kupili licencu, je da ne pričamo o mogućnostima koje spremamo za buduće verzije activeCollaba. Ovo pravilo može ponekad biti nezgodno i dovesti do nategnutih razgovora:

1. Ponekad kupac zahteva informacije o tome da li će određena stvar biti dodata kako bi znao da li da sam razvija ili da se strpi do verzije kada će ta mogućnost biti dodata.
2. Desi se da kupac zauzme malo agresivniji stav pozivajući se na to da ima pravo da zna kuda će se kretati alat koji je platio i da bez tih informacija ne može ništa da planira.
3. Ljudi generalno vole da znaju šta će se desiti u budućnosti i kuda ceo projekat ide. Mislim da su za ovo pomalo uvrnuto osećanje pre svega zaslužna radoznalost, želja da alat koji koriste bude bolji i želja da se pomogne.

Bez obzira koliko ovakvih situacija i diskusija rešili, svaki sličan konflikt je težak na svoj način. Za razliku od situacije kada je kupac frustriran zato što nešto ne radi gde vi možete da rešite problem i time pokrijete slučaj, ovde vi ne možete da ponudite rešenje ako želite da ostanete dosledni pravilu. Sve što možete je da na ovaj ili onaj način gurate svoje (diplomatski, naravno - drčnim stavom ćete samo napraviti još veću gužvu).

Problemi koje prate to pravilo su jedno, ali ono što je znatno bitnije su razlozi za njegovo uvođenje:

1. Ljudi vole da pričaju. Ima nešto primamljivo u apstraktnim diskusijama pa su ljudi u stanju da sanjaju i muljaju priču do besvesti umesto da sednu i rade.
2. Nije isto pričati i cveće brati. Bez obzira koliko vremena proveli diskutujući o nečemu, tek kada se latite editora i krenete to da pravite videćete koji su stvarno izazovi pred vama.
3. Neki od tih izazova mogu kompletno da vam promeni pogled na problem, čak toliko da odlučite da isti nije vredan vaše pažnje i da ceo poduhvat dropujete. Ajd onda izađi kupcima pred oči...
4. Ljudi će uglavnom diskusiju shvatiti kao obećanje i očekivati da isporučite rešenje o kome se pričalo. Poseban belaj je da neko kupi vaš proizvod na osnovu takve diskusije, a vi odlučite da ne želite da dodate mogućnost ili se vaša implementacija razlikuje od onoga što je kupac imao u glavi čitajući diskusiju.
5. Treba uvek da imate otvorene opcije. Nema ništa gore od pritiska ili obaveze da dodate nešto što ne smatrate dobrim samo zbog olako datog obećanja. Plus time štetite i svom proizvodu jer dodajete nešto što ne smatrate da bi trebao da bude deo istog.
6. "Underpromise, overdeliver" mantra je jedna od najboljih koju možete da usvojite u bilo kom poslu. Preteranom diskusijom i sanjanjem o budućim mogućnostima zajedno sa svojim mušterijama nikada nećete moći da se ponašate u skladu sa njom.
7. Detaljna diskusija o određenoj mogućnosti može da vam poremeti fokus. U vašoj glavi su najznačajniji oni problemima kojima se mozak u tom trenutku bavi iako pored njih možda postoji niz drugih dosta značajnijih problema čijim rešavanjem ćete postići znatno bolje rezultate na duže staze.

Slične diskusije imaju i svoje prednosti, pre svega to da se istim može doći do nekih zanimljivih ideja. Problem je što te ideje same po sebi nisu dovoljan razlog da biste trošili vreme i kupili negativne poene kod kupaca ukoliko se predomislite.

Ovaj tekst se već odužio tako da ću da prekinem ovde. Ovih dana ide i dodatak gde ću opisati jednostavan pristupu koji koristimo i koji se u našem konkretnom slučaju pokazao kao dobar.

Knjižara, ne biblioteka

Juče, dok smo buraz i ja nešto kupovali po gradu, svratimo do tetke koja radi u jednoj novosadskoj knjižari. Kroz priču je pecnem za "Zabranjeno čitanje knjiga" natpise koji su pokačeni po policama:

"Zar ne misliš da je previše oštro i malo čudno braniti ljudima da čitaju knjige, i to još u knjižari?"

To je bila samo šala, ali su znak postavile s razlogom:

"Ovo je knjižara, ne biblioteka! Nemamo ništa protiv listanja, ali prave probleme ljudi koji dolaze svaki dan, ostaju po par sati i s nogu čitaju knjige. Em ti je neko non-stop u prodavnici i moraš da paziš na njega, em posle njih knjige izgledaju kao polovne, ne nove!"

Baš mi je bilo čudno kada sam čuo da uopšte ima takvih slučajeva. Za magazine po kioscima razumem - ljudi ih često listaju bez namere da ih kupe jer prekraćuju vreme, grafički su bogatiji, a tekstovi su kraći. Ali stajati u knjižari satima i čitati knjige? Ne znam...

No opet, kontam da je mnogima čudno da postoje ljudi koji mogu ceo dan da sede za računarom i "ne rade ništa" :)

BlackBerry Bold, prvi utisci

Pre desetak dana sam stari dobri Nokia E61 zamenio BlackBerry Boldom. Po svom konceptu, u pitanju su dosta slični aparati - poslovna klasa sa punom tastaturom i jakim fokusom na baratanje sa tekstom, pre svega emailom. Stvari koje mi se sviđaju:

1. Push email. Mislio sam da će me smarati i da ću ga prečesto proveravatati, ali sam se prevario. Pošto je push u pitanju, nema šta da se proverava - samo bacite pogled na telefon i znate da li ima novih poruka ili ne. Kada neću da me smara, samo ga spakujem u futrolu ili "zaboravim" u susednoj sobi.
2. Telefon dosta lepo izgleda i prilično je lagan za svoje dimenzije (po veličini je isti kao E61).
3. Kuglica je jako zanimljiva. Većina ljudi koja je probala mi je rekla da im se ne sviđa, ali sve dođe na svoje kada se naviknete na osetljivost i malo čudan osećaj pod prstima. Meni lično je bolja od rešenja koja sam koristio na Nokia telefonima - joystick ili kursori.
4. Osećaj pri kucanju je bolji u odnosu na E61 jer tastatura bolje leži pod prstima i pruža bolji feedback.
5. Ekran je odličan, a defaultna tema u svoj svojoj jednostavnosti izgleda jako lepo.
6. SMS je napravljen kao email inbox. Prepiske se automatski grupišu tako da na jednom ekranu imate kompletan razgovor, bez obzira na broj SMS-ova koje ste razmenili.
7. Mini USD za kačenje na računar i punjenje. Zahvaljujući tome ne moram previše da se brinem o tome kako ću napuniti telefon čak i ako zaboravim punjač. O tome sam već pisao.
8. Mogućnost da se definiše kada će telefon automatski da se pali i gasi. Pošto je u pitanju poslovna klasa telefona koje firme često kupuju zaposlenima, nije zgoreg reći kada ne želite da budete uzmeniravani u vezi posla.
9. Možete da napišete svoje ime i prezime, kao i neki dodatni info koji će se prikazivati na glavnom ekranu kada je telefon zaključan. Rečenica kojom počinje Warheart je fino sela ;)

Stvari koje mi se ne sviđaju? Uglavnom sitnice, ali ništa toliko "ozbiljno" da bih o tome pisao. Uostalom, moje potrebe su skromne i od telefona ne očekujem ništa više osim da bude dobra sprava za komunikaciju - pre svega za telefoniranje, SMS i (možda) email. Multimedijalne mogućnosti ionako prepuštam specijalizovanim uređajima - iPod za muziku i foto aparat za fotkanje.

PS: Ovo nije review, već samo kratka lista stvari koje su mi zapele za oko u prvoj nedelji korišćenja. Ne trudim se da budem previše objektivan, već subjektivan pošto telefon ipak koristim ja :) Za detaljniju recenziju i objektivniji pogled na mogućnosti i tehničke karakteristike, pogedajte ovaj članak na Mobilnom Svetu.

PPS: Zahvaljujem se cool ekipi iz Somborskog VIP-a na odličnoj usluzi ;)

Ako standard postoji, iskoristi ga!

U vreme kada većina proizvođač gura svoju priču što se punjača za telefon tiče, pravo je osveženje videti kako je taj problem rešio RIM. Umesto da koriste svoj standard, BlackBerry Bold (ne znam za ostale aparate) koristi klasičan Mini USB. Pomoću njega ga možete nakačiti na računar i puniti, a ako je odobren Mass Storage mod, onda se ponaša i kao USB disk.

Pored USB u Mini USB kabla u kutiji uz aparat dolazi i kasličan punjač koji se kači na električnu mrežu. Na raspolaganju su 3 priključka koji vam omogućavaju da isti punjač koriste na tri različita tipa utičnica.

Korišćenjem prihvaćenih standarda, dobijaju i proizvođači i korisnici.

Na primer, ja već imam jedan uređaj koji koristi Mini USB (foto aparat) tako da mi je u kancelariji uvek uštekan USB - Mini USB kabal na računaru. Kada skidam slike, prikačen je aparat, a kada mi treba da napunim telefon, samo ga nakačim. U stanu koristim punjač, a ako negde odem i zaboravim i jedno i drugo, veća je verovatnoća da ću naći nekog ko ima foto aparat ili štampač i ima USB kabal nego nekog ko ima BlackBerry i punjač na pozajmicu.

O email klijentima

Danas Dragan pomenu Postbox. Pošto generalno imam slabost prema email klijentima (da li sam pominjao da mi je neostvareni san da napravim webmail aplikaciju?) i pošto je beta dostupna za besplatan download, odmah sam je skinuo da vidim o čemu se radi. Pokrenuo, podesio GMail (jako jednostavno) i otvorio par mailova koje je prve skinuo.

Hteo sam da vidim da li se kači kroz POP3 ili kroz IMAP da mi ne bi kojim slučajem brisao poruke sa servera pa sam otvorio settings dijalog za account. A tu poznata slika - Mozilla Thunderbird! Kasnije sam proverio i stoji - Postbox je zasnovan na Thunderbirdu. Mnogi će reći da je to dobra stvar jer se gradi na stabilnoj osnovi, ne rasipaju se resursi jer se nadgrađuje na hiljadama već utrošenih sati, a i projekat automatski nasleđuje sve što Thunderbird u budućnosti uradi itd. Sve to stoji i siguran sam da će Postbox naći hiljade poklonika i mušterija. Ali...

Kada god probam neki novi email klijent uvek doživim malo razočarenje jer uvek vidim propuštenu priliku da se za desktop klijente bude ono što je GMail bio za webmail aplikacije, prilika da se zaboravi sve što se do sada znalo o desktop email klijentima i napravi nešto sam drugačijom vizijom od "hajde da potučemo Outlook po broju ugrađenih mogućnosti" ili "hajde da Thunderbirdu dodamo social dimenziju" ili "hajde da prenesemo desktop interfejs u browser".

Iskreno mislim da postoji mesto za email klijent napravljen sa "hajde da napravimo email klijent koji će raditi kako ja želim pa makar se to kosilo sa svim konvencijama koje sada važe među desktop klijentima" vizijom. Trebalo bi da dođe neko i da na drugačiji i svež načim pristupu problemu koji se već godina rešava na isti način, neko ko će uraditi ono što je Basecamp uradio web baziranim alatima za upravljanje projektima ili Gmail webmail aplikacijama.

Da se malo protresu stvari...

Post izvinjenja

Postovi izvinjenja obično idu na blog kada autor ne napiše ništa duži vremenski period i onda objavi nešto u fazonu: "Ima već dva meseca kako ništa nisam napisao na ovom blogu. Stigle me obaveze, imam oštar deadline i ne stižem da pišem toliko često. Izvinjavam se! Kada prođe frka, pisaću o blah blah blah..."

U par navrata sam objavljivao slične postove i na ovom blogu dok sam ređe pisao. Nisam jedini - naletao sam na slične stvari i drugde na netu. Obično je takav post jedino što je objavljeno posle višenedeljne ili čak višemesečne pauze (uzrok takvog posta) iza koga sledi isto toliko dug, a često i znatno duži tajac.

Ne pije to vodu.

Najbolji post izvinjenja je - pravi post. Izvinjenjem niste ništa rekli osim da ste svesni da dugo niste pisali i izjadali se zbog svoje trenutne situacije, ali pravim postom više nema potrebe za izvinjenjem. Upravo ste napisali i objavili nešto novo i korisno i rešili problem. Posle samo treba gledati i nastaviti pisati, a ne pustiti da blog polako umre.

Faces

Hvala Goranu i Vladi. Po njihovim rečima, ovako nešto su planirali da naprave odavno :)

Tišina je nekad najbolja stvar koju možete da čujete...

Sinoć smo bez previše buke pustili prvu activeCollab 2.0 betu:

Namerno smo išli na vikend i na što tiši launch. Problem sa ranim betama su kritični bugovi koji sprečavaju korisnika da koristi softver (blockeri). Blokeri mogu biti razni - nekada je to problem u upgrade procesu pa korisnik ne može ni da završi upgrade, nekad jedna od ključnih mogućnosti puca, nekad je to sitnica koja je toliko iritantna da je lakše vratiti se na staru verziju nego koristiti novu itd.

Najveći problemi sa blockerima su to što čine sistem neupotrebljivim i teraju korisnika da se vrati na staru verziju. Zbog cimanja sa neuspelim upgradeom i vraćanjem na staro, korisnik često izgubi volju da proba kasnije, znatno stabilnije bete, a time gubimo značaj feedback koji bismo inače mogli dobiti.

Kako stvari stoje, sa ovom betom smo imali samo jedan blocker. U pitanju je dosta specifičan problem koji utiče samo na malu grupu korisnika, ali dovoljno nezgodan da dobijemo par prijava već u prvih par sati. Čim je prijavljen, problem je nađen, pokrpljen, a beta na serveru osvežena.

Posle toga - tajac! Dok broj downloada raste, nema ni hvale ni kritike i jako sam srećan zbog toga. Večeras ću lepo da spavam, a email neće biti prva stvar koju ću proveriti čim sutra otvorim oči. Umesto toga ću natenane da popijem kafu, završim zadnje poglavlje knjige koju čitam, polako se spremim i tek kada dođem u kancelariju razmišljam o zvaničnom, "na sva zvona" lansiranju bete.

@Dragan: Dodali smo globalno dostupnu sekciju za dokumente. Možeš da definišeš kategorije i postuješ tekst ili kačiš fajlove :)

Veče uz umilan zvuk bušilice

Dve stvari su rađene: 1. Hibrid između arhive za dokumente i ploče za pisanje. Svrha je bila da se ima jedno mesto za sve firmine papire (fioke za aktuelene dokumente, ispod ide arhiva), ali da se tu odmah može i pisati - popuniti neki formular, potpisati šta nam kurir donese i slično.

2. Police za zvučnike, TV i knjige. Nama zanimljiv deo je da je cela stvar montirana na zid i ni na jednom mestu se ne oslanja na pod. Pri tom je ceo dizajn minimalan da boli (4 ploče, par metalnih šipki i oslonci za knjige).

Ovo su work in progress fotke, a finalne kačim kada bude gotovo.

Neke stvari se ne propuštaju...

10. februar, Beogradska Arena, 21:00. Pa se vidimo! Ko ide od vas?

Tipovi ličnosti, Forerov efekat i horoskop

Hteo sam da napišem neki tekst o Myers Briggs tipologiji ličnosti. Čitajući razne povezane tekstove, naleteh i na tekst o manama testova ličnosti i nešto što se zove Forerov efekat pa sam odlučio da počnem od njega. Ovaj efekat je jako zanimljiv i pokazuje na osnovu kog "buga" u našim glavama horoskop i razni vidovnjaci, mediju i čarobnjaci uspevaju u tome što rade.

Forerov efekat se ogleda u tome da ljudi prihvataju maglovita i opšta tumačenja koja se mogu odnositi na veliki broj ljudi, kao na nešto što se odnosi na njih lično. Celu pojavu najbolje opisuje eksperiment koji je Forer izveo 1948. godine. On je dao test ličnosti svojim studentima i nakon toga, kompletno ignorišući njihove odgovore, svima izneo sledeću analizu (tekst je sklopljen iz horoskopa):

You have a need for other people to like and admire you, and yet you tend to be critical of yourself. While you have some personality weaknesses you are generally able to compensate for them. You have considerable unused capacity that you have not turned to your advantage. Disciplined and self-controlled on the outside, you tend to be worrisome and insecure on the inside. At times you have serious doubts as to whether you have made the right decision or done the right thing. You prefer a certain amount of change and variety and become dissatisfied when hemmed in by restrictions and limitations. You also pride yourself as an independent thinker; and do not accept others' statements without satisfactory proof. But you have found it unwise to be too frank in revealing yourself to others. At times you are extroverted, affable, and sociable, while at other times you are introverted, wary, and reserved. Some of your aspirations tend to be rather unrealistic.

Nakon toga ih je zamolio da ocene preciznost analize na skali od 1 - 5 gde je 5 odlično, 4 dobro itd. Prosek ocena je bio 4.26. Ponovljena testiranja koja su rađena u zadnjih pedeset godina i dalje daju rezultate koji se vrte oko 4.2. Na "preciznost" pozitivno utiču autoritet osobe koja radi "istraživanje", veći fokus na dobre nego na loše lične osobine i verovanje ispitanika da se analiza odnosi samo na njega, ne na grupu.

Toliko o tome koliko su tumačenja tipova ličnosti precizna i dobra :)

Ipak, sada kada znate da se pazite tumačenja, probajte Myers Briggs test - ako ništa, bar je zabavno. Nije baš čisto zezanje pošto se tipologija zasniva na Jungovim tipovima i dosta se koristi kao alat za određivanje idealne profesije, HR alat, za određivanje da li će partneri u firmi funkcionisati zajedno itd.

Kada dobijete tip (moj je INTJ ili INTP pošto dosta talasam na Judging - Perceiving osi) samo ukucajte na Google tip i naćićete gomilu tumačenja. Ako vas zanima šta tačno koje slovo znači, overite Myers Briggs Type Indicator čalanak na Wikipediji.