Juče, dok smo buraz i ja nešto kupovali po gradu, svratimo do tetke koja radi u jednoj novosadskoj knjižari. Kroz priču je pecnem za "Zabranjeno čitanje knjiga" natpise koji su pokačeni po policama:
"Zar ne misliš da je previše oštro i malo čudno braniti ljudima da čitaju knjige, i to još u knjižari?"
To je bila samo šala, ali su znak postavile s razlogom:
"Ovo je knjižara, ne biblioteka! Nemamo ništa protiv listanja, ali prave probleme ljudi koji dolaze svaki dan, ostaju po par sati i s nogu čitaju knjige. Em ti je neko non-stop u prodavnici i moraš da paziš na njega, em posle njih knjige izgledaju kao polovne, ne nove!"
Baš mi je bilo čudno kada sam čuo da uopšte ima takvih slučajeva. Za magazine po kioscima razumem - ljudi ih često listaju bez namere da ih kupe jer prekraćuju vreme, grafički su bogatiji, a tekstovi su kraći. Ali stajati u knjižari satima i čitati knjige? Ne znam...
No opet, kontam da je mnogima čudno da postoje ljudi koji mogu ceo dan da sede za računarom i "ne rade ništa" :)