Pre desetak dana su postavljene video ture koje na jednostavan način objašnjavaju najznačajnije activeCollab mogućnosti. U pitanju je devet video klipova, gde svaki bliže objašnjava po jednu sekciju već postojeće tekstualne ture:
Ture su trebale da budu spremljene mnogo mnogo ranije, ali nekako su se uvek neke druge stvari činile prečim tako da nam je trebalo više od dve godine dok se napokon nisu pojavile na sajtu. Prvo je bio problem to što se activeCollab 1.0 jako mnogo menjao, pa onda problem sa scenarijima i realizacijom, pa razna odlaganja jer su bitnije stvari trebale da budu rešavane i tako do u nedogled.
No, pre koji mesec smo se napokon dogovorili da ovaj projekat ima visok prioritet i da ga treba rešavati što pre. Celu priču su izgurali Goran, Ivana, Waldo i Waldov prijatelj koji je radio voiceover, a kome ni ime ne znam. Evo ih neke beleške, ideje i zapažanja sada kada je cela stvar ugledala svetlost dana:
- U osnovi, kod ovakvih tura postoje dve krajnosti: čista marketinška priča i čista demonstracija proizvoda. Naše ture više vuku na merktinšku priču, ali nju prate i kratki prikazi proizvoda i nekih operacija. Bolje je objasniti kako će to proizvod potencijalnom kupcu olakšati život (benefits), umesto prostog nabrajanja mogućnosti, a u isto vreme nam olakšava održavanje pošto ne zahteva toliko česte izmene kao što bi čista demonstracija zahtevala.
- Jedna od stvari na kojoj sam lično insistirao od samog početka i što je dugo kočilo projekat je glas i priča koja prati video. Na netu postoji dosta tura koje prati samo tekst, bez priče, i ne sumnjam da su bolje nego da uopšte nema tura, ali… Moj stav od samog početka je bio da priča koja prati video, a koju čita osoba kojoj je engleski prvi jezik definitivno celu stvar diže na nivo ispod koga se ne bih spuštao. I dalje stojim iza toga…
- Zbog voiceovera, a i zbog toga što se sami nismo mogli posvetiti dizajniranju i montaži tura, odlučili smo se da unajmimo nekog da nam odradi posao. Od par ponuda koje smo dobili na Elance, odabrali smo Walda jer je imao par projekata koji su bili dosta slični stilu koji smo želeli da postignemo, kao i višegodišnje iskustvo u TV industriji.
- Waldo nam je u potpunosti rešio prvi, Intro video. Taj prvi, najduži i najkompleksniji deo je odredio stil ostalih tura, dizajn, piktograme… Sa ovim materijom, i uz Waldovu pomoć, Ivana i Goran su završili ostalih 8 videa. Ovde je Goranovo iskustvo sa montažom (neko vreme je pro-bono radio kao montažer na jednoj studentskoj TV emisiji za vreme faksa) jako dobro došlo i uštedelo jedan dobar polovan auto koliko bi inače bio honorar da smo morali opet da unajmljujemo animatora i montažera.
- Većina sajtova nema velikih problema sa protokom. Ovo se može bitno promeniti kada se na sajt doda dosta video materijala koji ljudi često gledaju, kao u našem slučaju. Za desetak dana, same ture su naprevile oko 100GB protoka, a nismo imali nikakve skokove u saobraćaju. Iz tog razloga, odluka je pala da se video materijal drži na Amazon S3 servisu, umesto da ga sami hostamo.
- Ne raspolažemo sa podacima da bismo mogli da donosimo bilo kakve zaključke o tome koliko ovakve ture utiču na prodaju, ali zdrav razum i stomak kažu da bi ovo trebalo da pomogne. Korisnici bolje razumeju o čemu se radi, a vi u isto vreme imate bolji medijum da prenesete poruku (audio + video šiju statičan tekst i slike). Nadam se da ćemo kroz pola godine, godinu raspolagati nekim konkretnijim podacima.
Ovi komentari su čisto posmatrački pošto sam imao minimum učešća u projektu – dok su rukavi bili zasukani i dok se radilo punom parom, ja sam putovao Azijom. Za neke konkretnije komentare, možete pogledati članak koji je Ivana pripremila i objavila na blogu firme. Same klipove možete pogledati u Tour sekciji activeCollab sajta.
PS: Svaka čast ekipa. Odoh ja sad opet negde preko sveta (Mongolija, Tibet i Nepal se čine kao dobra ideja). Možda se završi drugi proizvod do momenta kada se vratim 
Danas mi je stigao stativ i glava, pa sam izašao na terasu malo da se igram. Na IV spratu, iznad malog parka, terasa ima i koliko toliko zanimljiv pogled. U poređenju sa terasom u stanu koja gleda na naše dvorište, plus dvorišta nekih starih zgrada u Železničkoj, terasa u kancelariji je pravi vidikovac.
Od ranije sam znao da je Photoshop jako dobar što se krpljenja više slika u jednu tiče, ali tek danas sam video koliko je cela stvar jednostavna i kakve rezultate daje. Evo ih koraci kako može jednostavno da se napravi jedna panorama, čisto da pribeležim da sam ne zaboravim pošto sumnjam da ću ih praviti često.
1. Izašao na terasu, namontirao aparat na stativ i ufotkao par fotografija pomerajući fotoaparat oko vertikalne ose.
2. Skinem fotke sa aparata na komp i složim ih u jedan folder:
3. Uvezem fotke u Photoshop kao jedan fajl, gde je svaka fotka na zasebnom sloju. Photoshop već ima skript za to: File > Scripts > Load Files into Stack. Ovaj alat čak ima i Attempt to Automatically Align Source Images opciju koja štedi korak #4 kada je otkačena.
4. U Layers panelu selektujem sve slojeve sa slikama i odaberem Edit > Auto-Align Layers… opciju.
Auto opcija radi sasvim lepo i nakon OK dobijemo nešto ovakvo:
Ovde će ekipa videti grešku koju sam napravio… Kada se fotkaju fotke, treba preći u manualni mod (duh!) Ovo je ipak bila samo igranje, a na greškama se uči. Uz to, napolju je sad i mrak i previše hladno da jurim novi set fotografija
5. Posle “raspoređivanja” slojeva, odaberem Edit > Auto-Balance Layers kako bi Photoshop izjednačio i uskladio odabrane slojeve. Posle ovoga samo ostaje da se iseče panorama pomoću Crop alata.
Spojena i isečena panorama, bez ikakvih dodatnih dorada izgleda ovako:
Čudo su ovi današnji alati… Tehnički ti skoro ne puštaju da pogrešiš. Za lepu fotografiju je ipak potrebno nešto više od tehnike i alata, ali to je skroz druga priča.
Pre nego što ću poći na put krajem oktobra, aktivirao sam svoj prašnjavi i zaboravljeni Facebook nalog kako bih imao gde da kačim fotke i lakše ostanem u kontaktu sa ljudima kući. Danas manje više svi imaju Facebook i na njemu je lakše i jeftinije komunicirati sa ljudima nego bilo kojim drugim alatom (cena postane bitna u inostranstvu). Umesto da žoglirate SMS-om, Skypeom, emailom, Flickrom i čime sve ne, manje više svi koji vam trebaju su na Facebooku, ili imaju nekog preko koga lako možete poslati poruku, sliku, šta već.
O tome da li je Facebook zla korporacija kojoj je samo stalo do vaših podataka ili ne možemo nadugačko i naširoko, ali da uspevaju da na internet privuku ljude koji ga ranije i nisu baš previše koristili, za to im treba skinuti kapu.
Ono što mi se u celoj priči nije baš previše svidelo je što je ovaj blog ostao pomalo zapostavljen. Kada naletim na nešto zanimljivo, okačim na FB, ono što mi je u trenutku na pameti šaljem kao status, a i fotke, kojih se nakupilo u zadnjih par meseci, takođe tamo postavljam. To mi (za sada) ima smisla pošto na FB ima stvarno dosta ljudi do kojih mi je stalo, a koji nikada neće čitati ovaj blog ili me pratiti na twitteru ili na Flickru.
Rešenje je do određene mere spojiti jedno i drugo. Jedna od mogućnosti je da iz Facebooka izvučem stvari koje mislim da su zanimljive, i okačim ih ovde. Facebook ima API, ovaj blog je pod mojom potpunom kontrolom, a uz to vozi WordPress pa već postoji sila gotovih dodataka.
Tako sam danas lepo uzeo i podesio Fotobook, zanimljiv i stabilan plugin koji iz jednog ili više FB naloga izvlači albume sa slikama i slaže ih u stranice bloga. Iako mi je za sitnija peglanja trebao koji sat, sve se jako lako namešta i radi kako treba. Još treba da upeglam par stvarčica, ali za sada mi je skroz OK kako izgleda – pošto do danas nije bilo nikakvih albuma na blogu, ovo je definitivno napredak.
I tako… Ko do sada nije video fotke sa puta, evo ih na sajtu, a za komentare i tagovane aktere, ipak ćete morati na FB… Za sada
U par navrata tokom našeg puta po arapskim zemljama i Severoistočnoj Aziji mi je palo na pamet kako je pomalo čudna stvar da ljudi iz Srbije idu leti na odmore.
Donekle je apsurdno to da je tada lepo vreme i u Srbiji i da ne dobijaju ništa posebno time što idu u Grčku, Hrvatsku ili Bugarsku. Zašto trošiti veliko parče godišnjeg odmora na odlazak na more kada jedan ili dva produžena vikenda mogu super da posluže za punjenje baterija. Opcija za te kratke “izlete” ima mnogo: odlazak na neku od naših planina ili banja, poseta prijateljima na selu, komšiluku (Hrvatska, Bosna itd), neki rafting i slično.
I onda, kada zazimi i upekne minus, uzme se godišnji odmor i poveže sa novogodišnjim praznicima, pa pravac neki tropski raj:
Zalazak Sunca, Hikkaduwa, Sri Lanka. 25. decembar 2009.
Na Šri Lanku se recimo može leteti za oko 300 eura iz Istanbula (povratna karta) kada se karte nabave na vreme, ne treba nikakva viza (pečat u pasoš kada sletite i to je to), a dvokrevetna soba košta manje od 20 dolara dnevno u mestu kao što je Ikaduva. Ljudi koji umeju da se cenjkaju mogu i osetno bolje proći što se smeštaja tiče, samo se ne treba stideti i tražiti dobar deal.
Šri Lanku sam uzeo samo kao primer. Tu su i Tajland i Indonezija i Kambodža i Laos i mnoge druge zemlje u kojima se čovek može jako lepo provesti, uživati u lepom vremenu, plažama, rekama, novoj kulturi, kuhinji i aktivnostima, društvu lokalaca i turista i sve što ide uz to, za isti novac koji ljudi potroše kada odu na dve nedelje u Grčku na primer.
Da ne dođe do zabune, i meni je cela ova ideja nova. Zahvaljujući dvomesečnom putu na kome sam bio imao sam prilike da iz prve ruke vidim neke od navedenih zemalja, vidim cene smeštaja i hrane, raznih izleta i aktivnosti. Kada se uporede cene u Grčkoj, Hrvatskoj ili Crnoj Gori, ove zemlje su jeftinije što kompenzuje cenu dolaska do njih, a iskustva i osećaj je potpuno nov i drugačiji. Neke to možda malo i straši, ali apsolutno preporučujem svima koji imaju bar malo avanturističkog duha (ne treba mnogo za većinu destinacija).
Da ne počinjem o tome koliko predrasuda jedan ovakav put ruši i za koja si iskustva bogatiji kada se vratiš…
Danas nam je zadnji dan u Indoneziji tako da se put polako privodi kraju. Još su nam ostale neke stvari nasitno: koji dan na Šri Lanci i po jedno popodne u Singapuru i Dubaiju. A prošli smo dosta: Bugarsku, Tursku, Siriju, Jordan, Maleziju, Vijetnam, Tajland i Indoneziju. To je stvarno dosta država za period od nešto manje od dva meseca.
Nevesta, Umayyad džamija, Damask
Lepota kod takvog brzopoteznog putovanja je što za kratko vreme vidiš dosta mesta, ali je loša stvar što nigde ne ostaneš dovoljno digo da bi video bilo šta više od par bitnijih znamenitosti. Nekada treba i da odmoriš i napuniš baterije, pa onda ostane gorak ukus jer si “straćio” vreme na neki tropski raj, a mogao si da odeš na Krakatau, Komodo ili Borobudur.
Poznati pogled na Riznicu, Petra, Jordan
Naravno, ništa od tog vremena nije protraćeno jer je sve to deo puta. Kako se put polako privodi kraju, drago mi je da sam obišao tolika mesta, ali i znam da sam ostao “dužan” zemljama koje su mi se svidele. Sirija sama po sebi nije ostavila previše jak utisak na mene (ako izuzmem Umayyad džamiju, jedno od najsvetijih mesta na planeti), ali mi je zato Indonezija baš prirasla srcu zbog svoje raznovrsnosti i bogatstva, Vijetnamu sam dužan bar dva meseca kako bih natenane obišao jug i sam sever zemlje, Tajland smo samo zagrebali po površini, a od Malezije nismo ni M videli (par dana u Kuala Lumpur skoro da se i ne računa jer je zemlja skroz drugačija od onoga što se u KL može videti).
Detalj iz Muzeja Pismenosti, Hanoi, Vijetnam
Daleko od toga da mi je bilo šta žao, čak ovakvo putovanje vidim i kao veliku prednost. Uvek imam drugi osećaj kada posećujem mesto na kome sam već bio. Stvari su poznate, bude se uspomene, a sa mestom i ljudima imam mnogo prisniji odnos. Svaku od ovih zemalja u budućnosti mogu da posetim sa prijateljima i doživim je na skroz drugi način, a, kad sam već tu, obiđem i neke stvari koje sam propustio prošli put.
I za kraj još par zanimljivih fotkica koje sam na brzinu našao (tek treba da izvučem best of kolekciju):
Tropski raj, Koh Phangan, Tajland
Pogled na selo sa visećeg mosta, Bukit Lawang, Indonezija
Detalj iz Velike Palate, Bangkok, Tajland
