Postovi izvinjenja obično idu na blog kada autor ne napiše ništa duži vremenski period i onda objavi nešto u fazonu: "Ima već dva meseca kako ništa nisam napisao na ovom blogu. Stigle me obaveze, imam oštar deadline i ne stižem da pišem toliko često. Izvinjavam se! Kada prođe frka, pisaću o blah blah blah..."

U par navrata sam objavljivao slične postove i na ovom blogu dok sam ređe pisao. Nisam jedini - naletao sam na slične stvari i drugde na netu. Obično je takav post jedino što je objavljeno posle višenedeljne ili čak višemesečne pauze (uzrok takvog posta) iza koga sledi isto toliko dug, a često i znatno duži tajac.

Ne pije to vodu.

Najbolji post izvinjenja je - pravi post. Izvinjenjem niste ništa rekli osim da ste svesni da dugo niste pisali i izjadali se zbog svoje trenutne situacije, ali pravim postom više nema potrebe za izvinjenjem. Upravo ste napisali i objavili nešto novo i korisno i rešili problem. Posle samo treba gledati i nastaviti pisati, a ne pustiti da blog polako umre.