Ceo tekst u RSS feedu?

Razumem da postoji niz razloga zašto autor bloga ne bi želeo da uključi ceo post u RSS feed. Živ saobraćaj na sajtu je ipak bitna stvar za mnoge zbog reklama, statistika, veza ka ostalom sadržaju, proizvodima i uslugama itd. Sve ja to razumem i apsolutno mi je svejedno da li je tekst čitam u RSS readeru ili na samom sajtu, dokle god sam za računarom!

Međutim, kada sam na mobilnoj spravi (za RSS koristim i telefon i iPod) retko kad posećujem članke van RSS readera (mobilni NewsGator). Prečesto je pravo mučenje čitati tekst na mobilnom telefonu bez obzira koliko se Nokia trudila da popegla svoj browser. iPod je malo drugačija priča jer se mobilni Safari ponaša kao pravi desktop browser sa par tweakova za mali ekran i touch interfejs, ali opet - i tu je zbog ograničenog prostora ponekad nezgodno čitati. Plus prečesto nemam wireless pristup pa moram da koristim telefon.

Kako god da okreneš, opet je najugodnije u RSS readeru - čist i pregledan tekst, pokoja grafika i bez okolne "buke". Mislim da bi domaći autori trebalo malo da razmisle o tome. Mi (čitaoci) nismo ovde da vam krademo sadržaj i umemo da cenimo ako napravite da nam bude pristupačniji.

AirPort Express i Airfoil

AirPort Express je stvarno lepa spravica. Pored toga što vam omogućava da bežično umrežite do 10 korisnika koji kasnije međusobno mogu da dele internet konekciju, fajlove, štampač, mrežni disk itd on ima jedan feature koji apsolutno obožavam - mogućnost da bežično streamuje zvuk sa računara na sobno ozvučenje.

U praksi to znači sledeće - ležim u krevetu i kuckam nešto na laptopu. Pomoću AirPorta imam net i pristup svim računarima i diskovima u stanu, a u isto vreme iz iTunesa muziku puštam direktno na sobno ozbučenje, bez ikakvih kablova.

Jedini problem koji dati setup ima je što samo iTunes može da streamuje zvuk na AirPort, ali i za to ima rešenje - Airfoil. To je mala aplikacija koja vam omogućava da steamujete zvuk iz bilo koje aplikacije ili sa celog sistema na jednu ili više AirPort Express sprava ili neki drugi računar. Ne može ni biti ni izgledati jednostavnije:

Trenutno stanje - sedim na trosedu sa laptopom u krilu, radim na bateriji i slušam radio sa Last.fm-a (Lacuna Coil's similar artists radio). Nema ni jedan jebeni kabal blizu mene i stvarno sam happy zbog toga.

AirPort Express i Airfoil rade i na Windowsu i na Macu. Airfoil je shareware i košta $25 dok cena AirPort Expressa kod nas iznosi oko 9000 dinara.

WordPress upgrade

Stvarno mi je teško da opišem koliko mi je bilo mrsko da upgradujem ovaj blog. Možda će najviše reći činjenica da ga do sada uopšte nisam upgradeova i da se do pre pet minuta vozila verzija 2.0.5 instalirana pre više od godinu dana. No, danas su se nekako zvezde pogodile pa sam i to rešio:

1. Saznao sam da postoji plugin koji u potpunosti automatizuje upgrade proces - Wordpress Automatic Upgrade (via Đuki). To mi je trebalo - da ja ne razmišljam previše već da skript odradi posao umesto mene.
2. Hteo sam da probam ecto. U pitanju je desktop aplikacija (Mac i Windows) koja omogućava lako upravljanje blogovima kroz razne protokole i API-je koje oni pružaju. Prilično zgodna stvarčica ako vam je mrsko da sve kucate u browseru ili ako vodite više blogova. Imao sam problema da se okačim na staru instalaciju pa je i to pomoglo da odlučim da danas odradim upgrade.

Sada ovaj blog pogoni WordPress 2.3.2 i to je bio najjednostavniji upgrade skripte koji sam do sada radio. Jedino što bih možda u celoj priči izmenio je što bih značajno smanjio broj koraka kroz koje korisnik treba da prođe, ali to je gotovo nebitna stvar.

Pošto se svašta desilo sa WordPressom u zadnjih godinu dana nisam siguran da sve radi baš kako treba. Ako kojim slučajem naletite na bilo kakve probleme molio bih vas da mi javite da što pre pokrpimo.

Kombinacija grafičkog i komandnog interfejsa u praksi

Upravo sam primetio jednu zanimljivu stvar u načinu na koji koristim računar - umesto da kliknem na nekakvu ikonicu ili stavku iz nekog menija da bih došao do nečeg što mi treba obično je dovoljno da pritisnem jednu kombinaciju tastera i počnem da kucam šta mi treba i da to bude nađeno. Enter i ja već slušam pesmu koju želim ili imam program koji mi treba pokrenut. Koristim par aplikacija kako bih postigao da su mi stvari koje mi trebaju uvek na dohvat ruke, a da ne moram ni da pipnem miša.

Treba da pokrenem određenu aplikaciju

Kucam Ctrl + Space i počnem da kucam ime aplikacije. QuickSilver mi izlista sve dostupne aplikacije i jednostavno odaberem šta hoću da pokrenem.

Zahvaljujući ovome u Docku imam samo Finder i Trash. Nema potrebe za bilo kakvim prečicama.

Hoću da čujem određenu pesmu

Pritisnem F8 i počnem da kucam. CoverSutra će pretražiti albume, izvođače i imena pesama i rezultate složiti u preglednu listu.

U Firefoxu sam i hoću da posetim određeni sajt

Fokusiram address bar sa Cmd + L ili Ctrl + T za novi tab nakon čega je address bar automatski fokusiran i počnem da kucam. Firefox 3 (još uvek u beti u trenutku kada ovo pišem) filtrira moj history i lista stranice koje odgovaraju upitu.

Ovaj novi Firefox feature plus Google pretraga (Alt + K) su skroz promenili način na koji koristim browser. Više mi ni Bookmarks bar nije vidljiv. Ne treba mi...

Rad vikendom

Sedim u subotu sa dve ortakinje. Gledamo naj-momente američke reality show scene u 2007 godini, pijemo pivo i diskutujemo o globalnom zagađenju i pravima manjina u Srbiji (ko pogodi u kom delu ove rečenice lažem ima pivo). Nekako kroz priču dođemo do toga da sam taj dan bio u kancelariji (subota) i da sutra (nedalja) treba još da odem do kancelarije da pozavršavam neke stvari koje su mi ostale. Na pitanje “Zašto radiš vikendom?” nisam imao ništa pametnije da kažem osim:

Kasnije sam malo razmislio i došao do sledećih razloga:

1. Uglavnom nemam pametnija posla. Nisam od onih koji ne mogu bez ljudi, koji moraju da su u pokretu, oko kojih nešto mora da se dešava... Čak šta više, obično vikend tako namestim da dosta vremena provedem solo radeći na stvarima i igrajući se sa idejama koje mene interesuju. Te stvari su često vezane za posao. Pojednostavljeno - ne moram da radim, ali to želim.
2. Volim to što radim i još uvek mi cela stvar pruža dovoljno izazova. Naravno, fokus se sada prebacio sa “napraviti nešto da radi” na “napraviti nešto izuzetno što radi i svaki dan pomerati granice”, ali to je i dalje ona dobra stara igra koju znam iz dana kada sam učio da programiram. Samo što sada živim od toga...
3. Do pre neki mesec sam radio od kuće tako da još uvek nemam u glavi strogo definisanu granicu između posla i slobodnog vremena. Imam naviku da radim kada god mi se radi, kao i obrnuto - teško me je naterati da radim kada mi se ne radi.
4. Radim za sebe i sve što uradim ili ne uradim se direktno oslikava na moj lični bottom line. Svaki, pa i najsitniji, feature koji dodam ili članak koji napišem na activeCollab sajtu potencijalno rezultuje u hiljadama dolara zarade na duže staze. Meni je to dovoljno motivacije.
5. Dok se neki prijatelji trude da povuku jasnu granicu između posla i vremena koji mogu da posvete sebi ja još uvek ne osećam potrebu za time.

Meni dovoljno za sada. Ne kažem da se neki od mojih stavova neće promeniti u budućnosti, ali trenutno stvari stoje tako.

Skitch, genijalan program za hvatanje shotova

Vreme koje mi je bilo potrebno da kreiram ovaj screenshot, prebacio u veličinu koja odgovara postovanju na ovom blogu, dodam senku na belu pozadinu, iskucam tekst i uploadujem ga na server - ne više od 15 sekundi:

Skitch je baš opasno dobro osmišljena mašina za pravljenje shotova. Pogledajte video (na dnu Skitch stranice) čisto da vidite šta sve ovaj porgram može i koliko je jednostavan za korišćenje.

Još uvek je u betu i treba vam invite da biste ga mogli probati. Ja sam svoj dobio kroz 2 dana nakon što sam ga zatražio, ali je najbrže da nađete nekog ko već ima Skitch i par pozivnica za podeliti (ja još uvek nemam).

Apsolutna preporuka!

iPod Touch je mnogo više od običnog mp3 playera!

Juče sam sa prilično oduševljenja pisao o iPod Touchu i doživljaju koji isti pruža. Do tada sam se sa njim igrao "po propisima" koristeći samo stvari za koje Apple misli da mi trebaju i na način na koji Apple misli da bi trebalo da ih koristim. Ali iPod Touch može MNOGO više od toga... Pošto smo znali da je operativni sistem okresana verzija Mac OS-a, a treba nam da iPod normalno razrešava jedan host u lokalnoj mreži Godža nije bio lenj pa je otključao spravu kako bismo mogli da je podesimo po našim potrebema (tj. njegovim pošto on radi activeCollab interfejs za mobilne uređaje).

Kao side effect sada možemo da radimo sledeće:

1. Instaliramo niz aplikacija specijalno pisanih za iPhone / iPod Touch, kao i neke klasične Unix aplikacije. Tu su appovi za email, chat, čitanje elektronskih knjige, dodatna podešavanja, ali i stvari tipa Apache, PHP, Python i gomila drugog softvera! Web server na playeru? Torrent klijent? Što da ne! ;)
2. Dodamo aplikacije koje su inače dostupne na iPhoneu, ali ih Apple nije uvrstio u iPod Touch arsenal - mail, notes, Google Maps, vreme itd.
3. Pomoću dodatnih aplikaciju sistem može dodatno da se podešava i tweakuje. Pozadine, ikonice, dodatni elementi u interfejsu - samo reci šta želiš!
4. Možemo da se kačimo na spravu kroz SSH i radimo sve što nam padne na pamet. Unix bre! ;)

Screenshot uključen u ovaj post je napravljen pomoću ScreenShot aplikacije i skinut sa iPoda kroz SFTP pomoću Transmita. Opako, ha?

iPod Touch - napredan interfejs i posvećenost detaljima

Ako pojednostavimo iPhone u Srbiji je: iPod Touch + telefon + kamera + cimanje sa otključavanjem. Dobar telefon sa kojim sam zadovoljan imam, kameru takođe, a cimanje sa otključavanjem mi definitivno ne treba tako da je odluka je da pazarim iPod Touch bila prilično jednostavna.

Racionalno opravdanje za kupovinu je bio to što spremamo novu verziju activeCollaba koja će imati i verziju za mobilne uređaje. Kad smo već tu što da ne pokrijemo i iPhone i iskoristimo bar malo buzz koji vlada oko njega. Pored tog "racionalnog opravdanja" stvaran razlog je bila činjenica da sam hteo novu igračku :)

Ako vas zanimaju hardverske i softverske karakteristike ovog uređaja pogledajte review koji je Goran uradio na Svakodnevnici pre par meseci.

Ja ću se ipak skoncentirasti na doživljaj pri korišćenju koji je kod ove sprave mnogo više od proste sume hardvera i softvera. iPod Touch gotovo da ne zahteva nikakvo učenje i na moje zahteve odgovara baš onako kako od njega očekujem. Interakcija je logična, a prsti su se pokazali kao savršeno oruđe za interakciju. Ultimativni test lakoće korišćenja će biti kada odem kući i dam ga ćaletu i kevi da se malo poigraju :)

Naravno, ne sme se zaboraviti ni Wow! efekat koji ova sprava ostavlja na svakog ko se poigra sa njom. Zakreneš telefon i sva tvoja muzika biva grupisana po albumima, a šetaš se kroz njih tako što listaš covere. Kada klikneš na cover isti se u realnom vremenu zarotira za 180 stepeni i na "poleđini" imaš izlistane pesme koje možeš da pustiš. To je JEBENO COOL i svako ko tvrdi drugačije nema pojma i samo se trudi skrnavi.

Ceo doživljaj je prepun sitnih detalja - način na koji se zumira, uređuju često korišćene opcije, navija alarm, šeta kroz liste kontakata i pregledaju dnevni zadaci, uređuju informacije o kontaktu, multi-page interfejs u Safariju itd. Baš ta posvećenost detaljima je ono što iPhone i iPod Touch, kao i većinu Apple proizvoda, izdvaja od konkurencije.

Negativna emocija, signal za promenu

Jutros sam preslušao jedan kratak audio book koji se sažeto bavi emocijama. U njemu Antony Robbins kaže da ne postoje "negativne emocije" već da su one samo signali koje sami sebi šaljemo kako bismo rekli da nešto nije u redu sa stanjem u kome se trenutno nalazimo i da treba nešto da menjamo. Prema njemu postoji 10 grupa emocija koje nam jasno govore šta nije u redu i šta treba sledeće da uradimo:

1. Nelagodnost - stanje je sranje :) Promeni ga tako što ćeš definisati svoj cilj i napravi prvi korak ka njemu. Dosada je jedan od primera. Shvati šta se upravo dešava, vidi kako brzo možeš da promeniš stanje i uradi nešto po tom pitanju.
2. Strah - spremi se za nešto nelagodno što može da se desi u budućnosti sa čim treba da se suočiš ili što treba da izbegneš. Ključna reč je "spremi se". Dobra priprema će neutralisati strah u većini slučajeva.
3. Povređenost - očekivanje koje si imao nije ispunjeno ili imaš osećaj da si nešto izgubio (voljenu osobu, prijatelja, bilo šta). Preispitaj situaciju, proceni važnost toga što si izgubio i jednostavno vidi gde si i šta treba da radiš dalje.
4. Bes - važno pravilo ili standard koji imaš u životu je prekršeno od strane nekog iz tvoje okoline ili si ga čak ti sam prekršio. Vidi šta je i gde puklo, jasno komuniciraj svoja očekivanja ili promeni svoje standarde (nekad su previsoki i nerealni).
5. Frustracija - to što radiš ne radi posao. Izmeni svoj pristup rešavanju problema jer na koji trenutno pokušavaš da ga rešiš neće dovesti do rešenja. Često ti je potreban novi set veština, ali je ponekad jednostavna promena načina na koji gledaš na problem dovoljna da te dovede do rešenja.
6. Razočarenje - tvoja očekivanja nisu ispunjena. Shvati da su tvoja očekivanja verovatno prevelika u datim uslovima i da treba realnije da sagledaš situaciju i mogući ishod u budućnosti.
7. Krivica - prekršio si neki od svojih standarda i treba da se postaraš da se to ne desi u budućnosti. Neke stvari ne možeš izmeniti, ali se možeš postarati da se iste ne dese u budućnosti i time ublažiti ili čak potpuno neutralisati osećaj krivice.
8. Neadekvatnost - nemaš osećaj da se uklapaš u situaciju iz nekog razloga. Radi na tome da budeš bolji i osećaš se prirodno u datoj situaciji ili grupi situacija.
9. Preopterećenje - žongliraš sa prevelikom količinom informacija i odgovornosti. Sedi, definiši šta je bitno, a šta ne, sortiraj stvari po prioritetima i URADI prvu stvar sa liste. Definisanje i rad vraćaju osećaj kontrole.
10. Usamljenost - prijatno ti je da si u blizini ljudi i da imaš vezu sa njima (prijateljstvo, intimna veza itd), ali to trenutno nedostaje. Definiši kakav vid veze ti treba i poradi na tome.

Dodatak u vezi #9: Getting Things Done (GTD) je jedan od popularnih metoda koji se zasniva na izbacivanju obaveza i odovornosti iz glave na papir (definisanje), određivanju prioriteta i jasne sledeće stvari koju treba da uradite i delovanje na osnovu toga.

VMware Fusion - Windows u Mac OS-u

Iako sam se u potpunosti prebacio na Mac pre nešto jače od godinu dana Windows mi je i dalje potreban zbog testiranja i e-bankinga. U početku sam imao jednu Windows mašinu koju sam koristio po potrebi, ali pošto je ona nedavno prebačena u kancelariju nije mi uvek na raspolaganju pa mi je trebalo neko drugo, po mogućnosti mobilno rešenje. VMware Fusion je platforma koja može da pogoni niz x86 baziranih operativnih sistema unutar Mac OS-a (Windows, razne distribucije Linuxa itd). Pored klasičnih mogućnosti koje se očekuju od slične platforme tu je jedan režim rada koji me je impresionirao - Unity mod. Klasičan pogled na virtualnu mašinu je operativni sistem unutar prozora ili u full screen modu:

Kada je virtuelna mašina u Unity modu ona je sakrivena, a prozori aplikacija iz nje su "izvučeni" i ubavečeni u Mac OS X okruženje poštujući (skoro) sva njegova pravila: ikonica u Docku, copy - paste između aplikacija koje se voze na dva odvojena OS-a, ekspoze...

Razlog zašto me taj režim oduševljava je činjenica da radi upravo onako kako bih očekivao da radi. Sve je na mestu. Za sada koristim samo IE za testiranje i eBanking. Ako se budemo odlučili da ozbiljno podržimo Windows + IIS + MSSQL kao activeCollab platformu trebaće mi i nešto više, ali za sada mi i ovo radi posao.

Btw, Windows XP virtualna mašina radi kao sat sa samo 128MB memorije :)

Mac OS X Leopard, najveći problemi

Početkom novembra stigla mi je kopija Leoparda (nova verzija Mac OS-a sa oznakom 10.5). Pošto po prvi put u životu upgradujem Mac OS nisam znao jedno zlatno pravilo - nikada ne gazite postojeći OS novom verzijom već napravite backup i instalirajte novu verziju na čist disk. Očekujući da će upgrade proći bez većih problema samo sam pregazio postojeći OS i završio sa sledećim problemima:

• Sistem ima problema sa gašenjem. Prilikom Shut Down disk ostaje aktivan i drži mašinu budnom. Računar se tada mora hardverski ugasiti i pri sledećem startovanju prijavljuje Improper Shutdown grešku.
• Photoshop puca odmah nakon startovanja. Moram li da opisujem svoju sreću što softver koji košta 650e (bez PDV-a) i koji svakodnevno koristim ne radi na mojoj primarnoj radnoj mašini?
• Neki korisni plugini za Mail.app i Safari.app ne rade na novoj verziji operativnog sistema. Ako je za utehu kod ovih programa je Apple baš napravio značajna unapređenje. Plugine ćemo sačekati...
• Još par sitnica kojih sada ne mogu da se setim.

Sve su ovo stvari koje će doći na svoje vremenom ili nakon što odradim čistu instalaciju sistem, ali opet me nervira što sam se zaleteo i sebi samo napravio posla.

Razvijam i prodajem softver, trebalo bi bolje da znam šta znači major upgrade bilo kog softverskog paketa i da se NIKADA ne treba zaletati na latest and greatest verziju do onog trenutka dok ne dobije bar prvi bug fix upgrade.

Ako ste početnik koristite gotov framework

S vremena na vreme me ljudi koji tek počinju da uče programiranje cimnu sa pokojim pitanjem: objektno orijentisano odmah od start ili proceduralno pa se tek kasnije prebaciti OOP, PHP4 ili PHP5, mysql ili mysqli, svoj DB wrapper ili neki već gotov itd.

Mislim da imam jednostavno rešenje na ova pitanja: koristite neki gotov framework.

Framework je uhodana staza napravljena kako bi se smanjilo lutanje i što efikasnije i lakše stiglo do cilja. Grupa ljudi koja stoji iza razvoja frameworka je uložila ogromnu količinu vremena, iskustva i sivih ćelija u njegovo kreiranje i testiranje. Pitanja koja obično muče početnike su već odgovorena, a uz to dobijate jako mnogo alata i tehnika koje će vam pomoći da brže rešite problem na kome radite.

U trenutku kada za pojasom budete imali par komercialnih projekata i određenu količinu iskustva verovatno ćete početi da dovodite u pitanje odluke koje su autori frameworka doneli prilikom njegovog dizajniranja i to je skroz OK. Ne postoji savršen framework i uvek ima mesta za unapređenja, ali u tom trenutku ćete biti znatno kompetentniji i moći ćete bolje da procenite situaciji i donesete odluku.

Dok ne dođete u tu fazu koristite sakupljeno iskustvo i trud drugih, znatno iskusijih developera. Od postojećih frameworka preporučio bih Django (Python), Rails (Ruby), CakePHP (PHP) i CodeIgniter (PHP).

PS:

Kada spomenuh Django, Petar mi je jutros javio da je prva verzija otvorene knjige o Djangu gotova i da je možete čitati online potpuno besplatno. Stvarno vredan resurs. Čak i ekipa koja ne koristi Django može da preleti kroz poglavlja čisto da pokupi par zanimljivih ideja.

30 dana noći

Dva skorija filma bazirana na grafičkim novelama su po meni sam vrh: "V for Vendetta" i "300". "V for Vendetta" mi je čak toliko drag da bih ga najverovatnije izabrao za najbolji film koji sam do sada gledao kada bi me neko pitao.

Sada grupi odličnih filmova baziranih na grafičkim novelama možemo dodati i "30 dana noći".

Radnja filma je prilično jednostavna - u najsevernijem gradu Aljaske jednom godišnje nailazi period kada noć traje 30 dana. Šta se desi kada baš u to vreme grupica krvoločnih vampira odluči da svrati u posetu?

Smaranje i teoretisanje je na minimumu - ko su vampiri, odakle su došli i koja im je istorija i težnja kao vrste su skroz preskočeni. Razvoj i saživljavanje sa likovima? Ko bre ima vremena za dramu i duboka osećanja kada te napolju čeka sigurna smrt samo ako promoliš nos? Višak! Ono što je tu i što je bitno je 30 dana krvi, hladnoće, straha i borbe za opstanak.

Najmoćnija scena u filmu je prvi napad na grad kada većina stanovnika biva pobijena - pogled iz ptičije perspektive na apsolutni haos i paniku. Jednostavno savršeno!

No, da ne tupim jer time samo mogu pokvariti doživljaj. Ovaj film unosi svežinu u temu kojom su opasno udavili u zadnje vreme i zato apsolutna preporuka! Kao u slučaju filma "300" - uzmite ga za ono što jeste i uživajte :)

Iz Sibira sam bre ;)

Da li vam se desilo da kada chatujete sa nekim iz inostranstva ta osoba pobrka Srbiju i Sibir (eng. Serbia i Siberia)? Meni par puta. Čak se desilo da me je neko non-stop zvao sibirskim tigrom!? To je bilo baš... Uvrnuto! Da nisam sam i da nekim ljudima nije uvek simpatično kada to ljudi pobrkaju svedoči i ova Facebook grupa. Nisam se učlanio u grupu zbog imena (ne volim da ljude koje ne poznajem nazivam jebenim neznalicama), ali mi je bilo baš smešno kada sam jutros video da se par mojih prijatelja učlanilo i pročitao par komentara...

Napred plavi! :)

Shoot 'Em Up!

Od ovog filma ne očekujete:

• duboku priču, poruku ni pouku;
• oštar i inteligentan humor;
• bilo kakav razlog da razmišljate.

Jednostavno zaboravite te stvari, ali očekujte:

• jebenu pucnjavu non-stop;
• sise, nasilje i nastranost;
• uklanjanje zlikovaca sa lica zemlje svim znanim sredstvima, pa čak i šargarepom (u DVA navrata!);
• egzibicije koje bi i autori filmova Die Hard, James Bond ili Mission Impossible okarakterisali kao "trash i nemoguće".

Ili ga voliš ili ne. Ja sam se kidao od smeha, ali apsolutno nemam želju da ga pogledam još jednom. One time deal, ali vredi :)

Helloween u Beogradu i prateća dešavanja

Sinoć sam bio na koncertu power / heavy legendi - Helloweena. Bend i svirka su bili predobri, ali su zato stvari koje su pratile celu priču učinili da u više navrata poželim da taj dan uopšte nisam ni ustao iz kreveta. Ceo dan je padao sneg i bilo je prilično hladno, posebno uveče. Nikako mi nije polazilo za rukom da budem suv na duže od par sati - prvo sam pokisao jurcajući po gradu, pa onda dok smo čekali na ulazu i na kraju kada smo se vraćali na autobusku stanicu. Ako me obiđe upala pluća častim - piće i kafana po izboru.

Svirka je počela sa 30 - 45 minuta kašnjenja plus pauza od 1h nakon što se Gamma Ray skinuo sa bine i dok su spremali binu za Helloweenov nastup. Gamma Ray je bio skroz OK, ali njih nisam slušao ranije tako da mi je skoro sve bilo novo.

Sam Helloween (zbog koga sam i došao) je krenuo tek oko pola jedanaest. Pravi jebeni kraljevi! Strašni muzičari, stvari uz koje sam odrastao, publika skroz u transu... Nisam mogao da verujem kako dobro cela stvar zvuči i izgleda uživo! Koncert je bio u SKC-u što je davalo poseban šmek - sve se činilo više kao jedna poveća žurka nego kao koncert. Slike ću okačiti posle vikenda, kada ih skinem sa burazovog telefona.

I tu stvari kreću nizbrdo - morali smo da odemo sa pola koncerta da bismo stigli na autobus. Ideja da ostajem do 3AM u zavejanom Beogradu mi se baš i nije svidela. Rani odlazak sa koncerta mi je najviše spustilo raspoloženje. Kada smo stigli na autobusku stanicu čekali smo još dobrih sat vremena napolju pošto je autobus kasnio zbog nevremena. Eh da sam poslušao glas koji mi je govorio "Jebeš autobus. Uživaj do kraja. Kasnije će se sve samo rešiti" sve bi se samo rešilo :D Sledeći put ima da slušam svog unutrašnjeg metalca, razum se pokazao kao jako loša praksa.

Na to su se nadovezale odvratne pljeskavice od 300 dinara, pijani prolaznici i štošta još. Ne mogu opisati koji pad napona sam tu imao. Posle jedne od najboljih svirki na kojoj sam bio gomila sranja, jedno za drugim... Bus koji smo čekali se na kraju nije ni pojavio. Uhvatili smo neki drugi tako da smo tek u 3AM bili u Novom Sadu.

Kada sve sumiram srećan sam što sam otišao. Helloween čekam da se opet pojave, ako ne u Srbiji, a ono bar negde u komšiluku. Dužni su mi pola koncerta :) Sledeći za obilazak su Within Temptation u Zagrebu krajem decembra i Nightwish u Budimpešti u januaru. Hoće neko da se pridruži?

Život je heavy!

PS: To me podseti na ovu reklamu. Samo pažljivo sa publikom i zvukom ;)

Isplati li se PHP4 podrška kada se ceo svet prebacuje na PHP5?

Jedna od stvari na kojoj smo radili u novoj verziji 1.0 activeCollaba je smanjenje sistemskih zahteva. Stari activeCollab je zahtevao PHP5, MySQL sa InnoDB podrškom, SimpleXML ekstenziju i štošta još. Prava egzotika za većinu. Većina ljudi ne zna i ne želi da zna ništa o tome - oni samo žele da aplikacija koju su kupili radi. Stoga smo skresali zahteve na minimum: PHP4, bilo koji MySQL i najosnovnije PHP ekstenzije. activeCollab će iskoristiti napredne mogućnosti platforme ako im ima na raspolaganju (autoload, transakcije, razne PHP5 specifične funkcije itd), ali ih ne zahteva. Sve će normalno raditi i bez toga.

Ubijanje PHP5 zahtevnosti je došlo prilično skupo - veliki deo aplikacije (~80%) je trebalo prepraviti ili ponovo napisati.

Kada je pre par meseci objavljeno da PHP4 neće više biti razvijan i podržavan i kada je krenula GoPHP5 inicijativa sa ciljem da se u narednih godinu dana PHP4 kompletno potisne i zameni kompletnijom, modernijom i u svakom pogledu boljom "peticom" mi smo bili u sred prebacivanja starog PHP5-only koda na PHP4. Ne možemo da ne kontriramo...

Iako je naš prelazak na PHP4 bio kompletno proračunat korak nismo bili u poptunosti sigurni koliko ćemo time zaraditi. U tom trenutku jedino na šta smo mogli da se oslonimo je bio zdrav razum i osećaj da je to što radimo ispravno.

Na kraju se ispotavilo da bismo napravili katastrofalnu grešku da smo i dalje gurali PHP5. Šteta bi bila ogromna ne samo zbog gubitaka u direktnoj prodaji (morali bismo da okrenemo leđa polovini kupaca) već i zbog smanjenog broja ljudi izloženih activeCollabu.

Nepuna dva meseca nakon početka prodaje activeCollaba sav trud i uloženi novac se višestruko otplatio, a imamo još skoro dva meseca do trenutka kada PHP zajednica zvanično prestane rad na PHP4 i po mojoj slobodnoj proceni još bar 6 - 10 meseci do trenutka kada više od 90% hostinga pređe na novu verziju. Na taj vremenski period novac koji bismo izgubili bi bio baš velik.

Ukoliko razvijate aplikaciju za šire tržište zaletite se na PHP5 samo ako planirate da lansirate od leta 2008. Ako lansirate ranije bacite rečunicu na papir i vidite koliko time gubite. Iz našeg iskustva u ovom trenutku odluka je no-brainer - PHP4 je nezaobilazan, bar još neko vreme.

Socijalne mreže

Pre neki dan sam po drugi put deaktivirao nalog na Facebooku. Tako obično biva sa svakom socijalnom mrežom kojoj se pridružim - jako brzo izgubim interesovanje jer ne vidim preveliku vrednost u njima i kako mogu da mi budu od koristi.

Tim povodom jutros uzmem da pišem tekst o tome kako sam i zašto prestao da koristim Twitter, LinkedIn i slične mreže, kada počnem da gubim interesovanje za mrežu itd. Kako sam pisao došao sam do zaključka da mreže same po sebi mogu mnogo da mi koriste, ali da ih ja koristim na način na koji ne mogu da mi pruže preveliku korist.

Naime, način na koji sam ih do sada koristio je način na koji se odnosim prema ljudima koje viđam svakodnevno - malo zezanja, malo ćaskanja, poneka ozbiljna tema sa ljudima koji su u fazonu za takve diskusije. Previše toga me opasno smori jer je krug ljudi isti i stvari se ponavljaju iz dana u dan. Interesovanje počnem da gubim posle prvih par dana, kada skontam da ću radije otići na kafu sa prijateljicom nego je gađati ovcama na Facebooku.

No, to uopšte nije razlog da ugasim nalog i da ne koristim servis (što sam do sada uglavnom radio). Dovoljno je da ga koristim na drugačiji način. Na primer:

• Da upoznajem nove ljude preko ljudi koje već znam što čisto zbog zezanje, što zbog posla;
• Da održim vezu sa prijateljima i poznanicima koje nemam priliku često da sretnem. To je uglavnom ekipa koja više nije u Novom Sadu, koja je u poslovima i studijama preko glave i nema previše slobodnog vremena, ljudi koje sam upoznao po koferencijama i skupovima rasuti na sve strane i tako dalje;
• Da upoznam ljude širom sveta koji dele moja interesovanja ili žive u zemlji / gradu koji bih želeo da posetim. Informacije iz prve ruke su neprocenjive, a mrežu možeš koristiti da naučiš više o nekoj kulturi pre nego što odeš tamo.

Bliskim prijateljima nema previše poente slati virtuelna pića. Umesto toga ćemo pre videti da se nađemo na pravom piću i proćaskamo koliko nam to vreme, prostor i svadbe dozvoljavaju :D

Manipulacijom do profita: Mat u tri poteza

Nedavno sam čitao zanimljivu priču o tome kako neki američki proizvođači igračaka rešavaju problem slabe prodaje nakon božićnih praznika. Pošto smo konstantno izloženi američkoj kulturi dobro znamo kakva shopping mania kreće oko Božića. Tada su cifre koje industrija igračaka okreće zastrašujuće. Problem je u periodu posle Božića kada prodaja padne blizu nule i ne diže se narednih par nedelja / meseci. Kako bi izašli na kraj sa tim problemom neki proizvođači igračaka koriste sledeću šemu:

1. Potez 1: Kompanija počne agresivno da reklamira jednu izuzetnu igračku par nedelja pre Božića. Klinci se nalože i iznude obećanje od svojih roditelja da će je dobiti za Božić;
2. Potez 2: Kada dođe vreme božićne shopping groznice kompanija isporuči ograničene količine navedene igračke koja se jako brzo razgrabi. Pošto roditelji ne mogu da nađu igračku kupuju neku drugu sličnog cool faktora (i cene);
3. Potez 3: Par nedelja nakon Božića ponovo kreće reklamna kampanja i odjednom se pomenuta igračka opet može naći na rafovima, ovaj put u zamašnim količinama. Klinci pokupe reklamu na TV-u i onda ide "Ali obećao si!!!" priča na koju većina roditelja padne i završi sa kupovinom još jedne skupe igračke.

Osnovni razlog zašto ovo funkcioniše je obećanje i osećaj da se isto mora ispoštovati - stvar duboko ukorenjena u ljudskom društvu. Pošto je dete u pitanju nema previše mesta logici ("Kupio sam ti drugu igračku"). Ne pali jer klinac ima savršen argument: "Obećao si!". Roditelji koji drže do načina na koji obrazuju svoju decu sebi neće dozvoliti da prekrše obećanje i time daju loš primer detetu.

Šah - Mat!

Problemi sa GMailom?

Juče i danas imam problema sa GMailovim web interfejsom (POP radi bez ikakvih problema). Primeti se da su radili na interfejsu - poruka o progresu i statusu su drugačije stilizovane, drugačije se uključuje i isključuje chat i slično. To su samo stvari koje se mogu videti, ko zna šta su sve menjali ispod haube. Ovaj poslednji paket unapređenja čini Gmail mnogo tromijim i nije retko da smrzne ili čak sruši Firefox. Priča je ista i na Windowsu i na Macu s tom razlikom što na Macu Firefox sam nestane uz poruku o grešci dok se na Windowsu smrzne i na kraju moram ja da ga ubijem i restartujem. Ima li neko sličnih problema?

Btw, Firebug je disableovan za taj domen...