Upgrade na Leopard je skroz rasturio moj Apache + PHP + MySQL setup. U ovom tekstu imate sve korake kako da vratite stvari u normalu. Ja sam imao tu nesreću da sam taj tekst našao tek na kraju, kada sam već namestio većinu stvari. No dobro, bar sam naučio neke nove stvari.
Macan je stigao
Danas sam se dokopao svoje kopije nove verzije Mac OS-a. U pitanju je Mac OS X 10.5 - Leopard. Upgrade je prošao bez većih problema i štucanja. Ostalo je pitanje šta je od aplikacija preživelo, a šta puca pod novom verzijom OS-a. Za ovih par sati koliko ga koristim samo Photoshop puca, ostalo radi skroz korektno. Pisaću detaljnije o novim mogućnostima kada se utisci slegnu i kada se malo poigram sa njima. Za večeras mi je dosta i računara i blogova i opasnih mačaka... Odoh da spavam.
Uvek komunicirajte vrednost!
Hteli mi to ili ne - cena i/ili težina kako do nečega dolazimo komunicira vrednost. U svetu gde se stvari vrednuju novcem ili protiv-uslugom nuđenje nečega potpuno besplatno i bez obaveza ili pak jako jeftino uglavnom neće okinuti usađeni mehanizam da to nešto vredi. S druge strane, kada neko pruži servis ili proizvod i uz to te momački klepi po džepu ili se za nešto jako pomučiš - na tu stvar odmah gledaš drugačije, sa više poštovanja. U knjizi Influence: Science and Practice Robert Cialdini navodi primer poznanice koja je vlasnik prodavnice koralnog nakita. Jedna kolekcija nakita jednostavno nije išla - izmeštanje iste na uočljiviju lokaciju u vitrinama nije pomoglo, obaranje cene takođe. Jednog dana je vlasnica krenula na kraći put i na cedulji napisala da zaposleni promene cene u 1/2 trenutne, ali je u žurbi to tako nespretno napisala da su oni umesto 1/2 pročitali 2 i uduplali cene! Sav nakit se prodao u roku od par dana, dok je ona još bila na putu.
Iako je ovu tehniku sasvim slučajno otkrila i u početku joj nije bila u potpunosti jasna počela je da je koristi namerno i sa smislenim ciljem. Ništa ne gubi podizanjem cene do bezumlja. Ako čak ni to ne pomogne obaranje na bagatelne cene je uvek opcija...
Danas sam pročitao još jedan zanimljiv primer koji samo potvrđuju da se sa cenama ne treba igrati i da besplatno nije nužno najbolji način promocije. Scott Adams (autor poznatog Dilbert stripa) je hteo da reklamira nastavak jedne svoje knjige tako što će prvi deo učiniti besplatnim. Ono što je postigao je samo smanjenje prodaje! Ljudima se svideo prvi deo, ali umesto da kupe nastavak ljudi su čekali dan kada će ga Scott učiniti besplatnim. Kako sam autor kaže:
I inadvertently set the market value for my work at zero. Oops.
Ovo pravilo važi ne samo u poslu već i u međuljudskim odnosima. Ako se budeš ponašao kao kučence ljudi će te uvek tako tretirati, bez obzira koliko te voleli i cenili.
Ako te kojim slučajem zanima ZAŠTO stvari funkcionišu baš ovako uprkos svoj logici i razumu možemo o tome prodiskutovati sledeći put kada se vidimo u gradu. Ja nudim zanimljivu i korisnu priču, ti plaćaš piće ;)
Desktop
Do pre nedelju, dve desktop mi je bio zakrčen gomilom fajlova koje je ili trebalo arhivirati ili brisati. Taj haos se otrgao kontroli pa sam počeo opasno da se gubim (na 1920x1200 može da stane MNOGO fajlova). Kada sam krenuo da čistim skontao sam tri osnovne grupe:
- Fajlovi koje sam skinuo sa neta
- Fajlovi povezani sa poslom (screenshotovi, stranice dokumentacije u pripremi itd)
- Masivniji dokumenti kojima bih se možda vratio kada budem imao vremena (knjige, magazini i slično)
Dalje je bilo lako:
Radi mi savršeno posao već nedelju, dve. Me happy!
Prazan inbox! Najzad!
Jedna od boljih navika koju sam počeo da praktikujem pre nekih par meseci je da kompletno počistim inbox pre nego što završim radni dan kako me isti mailovi ne bi sačekali ujutro. Mailove na koje ne mogu da odgovorim odmah flagujem i prebacim iz inboxa u poseban folder pa im se vratim kada mogu na njih da odgovorim. No, u zadnjih par dana nikako nisam uspevao sve da počistim i uvek mi je ostajalo desetak neodgovorenih mailova. Kad bih se ujutro vraćao za računar čekala me je nova tura i tako u krug. Žurka oko testiranja i lansiranja nove verzije activeCollaba...
Danas sam pritisnuo i umesto da se posvetim dosadnom pisanju dokumentacije prošao sam kroz sve neodgovorene mailove i poslao odgovore. Sutra je novi dan i opet će biti čišćenja, ali za sada stvari izgledaju ovako i jako sam srećan zbog toga:
activeCollab za blogere
Jedna od važnijih novosti u activeCollab 1.0 je Pages module. Njegova svrha je da korisnicima olakša rad na kreiranju tekstualnog sadržaja. Podržava verzionisanje dokumenata, komentarisanje, kačenje fajlova, email obaveštenja, kačenje zadataka na svaki dokument, organizaciju dokumenata u drvoliku strukturu i još mnogo toga.
Pored Tickets modula (takođe novost u v1.0) Pages je modul koji nam najviše pomaže u radu. Čudo je koliko jedna mala programerska firma mora da proizvodi teksta...
Iako activeCollab koristim svakodnevno u radu već više od dva meseca tek sad mi je palo na pamet da počnem da ga koristim i za pripremu tekstova za Area51. Drafts feature WordPressa je OK, ali activeCollab ipak daje više mogućnost. Par primera:
- Pre nego što počnete da pišete možete izvući ciljeve koje želite da postignete postom kao zadatke. Kako tekst napreduje i kako pokrivate ključne ideje jednostavni ih štiklirate kao gotove.
- activeCollab pamti revizije tako da uvek možete da se vratite na neku od prethodnih verzija ili vidite kako se tekst razvijao tokom vremena.
- Više ljudi može da se uključi u kreiranje posta. Pages može da šalje obaveštenja svaki put kada neko pošalje komentar ili postuje reviziju.
To je samo par stvari koje mi u ovom trenutku padaju na pamet.
Meni je lično najvažnija stvar to što sam po ceo dan u activeCollabu, dok administraciju bloga posećujem izuzetno retko. Ovde su mi članci na kojima radim uvek na dohvat ruke, mogu brzo da zabeležim ideje (globalni Quick Add je takođe novost u 1.0) i tako dalje. Stvarno mi nije jasno zašto se ranije nisam prebacio.
Kao prilog idu dva screenshota - Page details i Edit page.
Borba protiv spam komentara
Par stvari koje sam koristio kada sam pravio sistem za borbu protiv spam komentara u skripti koja vozi activeCollab sajt:
- Svi komentari su SPAM dok se ne dokaže da je drugačije.
- Spamerima pucaju na linkove. Iz tog razloga svaki komentar koji sadrži URL treba da bude označen za moderaciju. Postoje dva mesta u koja spameri navode URL-ove - link do autorove lične stranice i sam tekst komentara. Ako u jednoj od te dve vrednosti naletite na "http://" ili "https://" odmah komentar označite za moderaciju.
- Ako naletite na više od 3 URL-a u komentaru zamolite autora da ispravi tekst komentara i smanji broj linkova. Čovek će to lako razumeti; bot baš i neće, a ovim ćete sprečiti ogromnu količinu komentara da ikada ulete u sistem što automatski smanjuje cimanje oko moderacije.
- Stari postovi su uglavnom meta spamera tako da unosi starije od 2 nedelje na kojima ne očekujete dalju diskusiju obavezno treba zaključati.
Ništa fancy, sve je jasno i logično, a najbolje u celoj priči je da rešenje koje koristi ove tehnike i pored svoje jednostavnosti zadržava ogroman broj SPAM komentara van sistema. Oni koji prođu se ručno moderišu, ali njih je stvarno malo tako da ni to nije neki veliki problem.
Rammstein
Slučajno naleteh na (sad već bajatu) vest da Till Lindemann napušta Rammstein i ubrzo nakon toga na info da je cela priča laž i da Rammstein radi na novom albumu. Definitivno dobra vest. Novi album znači da ćemo imati nešto novo čime ćemo moći da terorišemo komšije, a i da će bend na novu turneju. Ne verujem da ćemo skoro videti njih uživo u Srbiji uprkos kojekakvim najavama i spekulacijama, ali će sigurno grmeti negde u komšiluku tako da ne bi bilo loše to overiti. Rammstein je jedan od retkih bendova zbog kojih sam spreman da trpim koncertne gužve.
Slušam ih od: 1999 Omiljeni album: Mutter Omiljena stvar: Mein Herz Brennt
I mali dodatak:
Nije teško biti fin
Danas sam sa prijateljima listao kroz neke fotke i naleteh na jednu jako zanimljivu. Slikana je pre par meseci sa kuhinjskog prozora našeg stana:
Vidite, nije teško biti fin. Najmanje što možete da uradite je da se izujete pre nego što se popnete na nečije drvo.
Šta ljudi širom sveta osećaju
Jedna od stvari koje me iznova i iznova zaprepašćuju je količina podataka koja nas okružuje - ogromna ja. Gledano kao gomila ti podaci su često bezvredni, ali ako izdvojimo samo određene podatke koji nas zanimaju, skupimo ih na gomilu, analiziramo i rezultate prikažemo na pristupačan i zanimljiv način stvarno možemo svašta da dobijemo i naučimo.
We feel fine je projekat koji na Internetu skuplja izjave ljudi o tome kako se osećaju i daje nam prilično zabavan interfejs pomoću koga možemo da vidimo individualna osećanja kao i statistike izvučene iz gomile tih podataka.
Na primer, danas se mnogo ljudi oseća posebno, čak 3.3 puta više nego što je uobičajeno; 28 žena starih između 20 i 29 godina je mrzovoljno, ali dobra je vest da se 950 žena te dobi oseća srećno; čak 927 mladića se oseća izgubljeno i tako dalje. Upiti se mogu zadati po osećanju, polu, starosti, vremenskim prilikama, lokaciji i datumu tako da se stvarno može izvući svašta.
Korisnost i objektivnost tako dobijenih informacija je u najmanju ruku diskutabilna (pretražuje se samo englesko govorno područje), ali je cela stvar i dalje jako zanimljiva i zabavna.
Jonathan Harris, jedan od autora WFF projekta, je pre par meseci na TED konferenciji održao prezentaciju gde je pričao o WFF projektu i sličnim stvarima na kojima radi. Preporučujem da odvojite 15-tak minuta i pogledate je, stvarno je zanimljivo šta je sve moguće uraditi sa javno dostupnim podacima i dobrom idejom.
Jednostavno, a moćno
Jutros, dok sam čitao tekstove o lansiranju web aplikacija, naleteh na ovaj komentar:
[Mimo]: It seems very simple but yet powerful. What part of the development took most of the time/work?
[JF]: The simple yet powerful part ;)
» Izvor
Jednostavnost zahteva mnogo vremena i rada i retko se postiže iz prve. Ponekad se desi da vam pravo rešenje koje je i jednostavno i lepo i elegantno prosto sine u glavi, ali takve situacije su retke. Dolazak do jednog takvog rešenja je i dalje dug proces koji zahteva otvorenost ka promenama, mnogo isprobavanja i vreme.
Productivity tip
Tablu koristim da zapišem stvari koje treba da budu urađene. Iznad svih zadataka se od nedavno nalazi sledeće:
Problemi se nikada ne rešavaju sami od sebe tako da će vas isti sačekati i sutra, i prekosutra i tako do dana dok mu ne presudite. Najbolja stvar koju možete da uradite je da istog trena, bez previše razmišljanja sednete i skinete stvar sa dnevnog reda. U zavisnosti od problema to može i da potraje, ali što pre počnete pre ćete završiti i moći se posvetiti drugim, zanimljivijim stvarima.
U celoj priči razmišljanje je najveći neprijatelj jer obavezno oteže stvari. Zato psovka - jebeno sedneš i rešiš stvar bez "Šta ako?", "A kako bi bilo?", "Nema sile ovo da završim..."
Sutra je novi dan, a ako imate bar jedan problem manje na dnevnom redu onda je i bolji dan.
Btw, da li ste primetili kako su narodne umotvorine blage - "Što možeš danas ne ostavljaj za sutra", "Ko rano rani dve sreće grabi" i tako dalje. Nema imperativa već kao da te mole da sam sebi olakšaš stvari... Fali tu malo vatre :)
Besmrtnost
Danas mi je Fortune Cookie app na Facebooku rekao sledeće:
Share your knowledge to achieve immortality
Naravno da je FC glupost i da je mudar koliko i dnevni horoskop u Blicu, ali sama rečenica mi je tako besmislena da sam morao da prokomentarišem. Većina ljudi i dalje misli da samo ideje mogu biti besmrtne i kompletno previđaju činjenicu da smo jako blizu dana kada će nam medicina i tehnologija omogućiti da stvarno budemo besmrtni. Ti tretmani možda čak budu dostupni i za nešeg života.
Zaprešćujuće? I ideja da ćemo da letimo, cepamo atome i šetamo po Mesecu je nekada bila...
Ako želite da budete besmrtni postoje pametniji načini od prostog deljenja znanja i ostavljanja kamenčuga iza sebe - investiranjem u prave ljude i prave ideje. Nakon što ste saslušali šta Aubrey de Grey ima da kaže pogledajte u bližu, pa i malo dalju budućnost i onda lepo priznajte sebi da nemate pojma šta vas čeka i da je ideja o besmrtnosti isto toliko validna kao i ideja o automobilu na vodu.
Bitno je početi...
Verovatno vam se dešava da s vremena na vreme naletite na periode kada imate toliko posla, svesni ste da je teško da ćete stići, ali ne znate odakle da počnete i samo se vrtite u krug i nervirate jer ništa ne biva završeno. Pre par meseci pomenuo sam taj problem Draganu i on je rekao da je sa tim lako izaći na kraj. Recept je i više nego jednostavan:
Sistem dokazano radi. Kada uhvatim sebe da se besciljno vrtim samo sednem i počnem da kuckam. Kroz par minuta sam već do lakata u kodu i tada više nema nazad.
activeCollab - juče, danas, sutra
Pre par nedelja Robert me je zamolio da napišem tekst o tome šta se dešava sa activeCollab projektom od Nove Godine pa na ovamo i koji su planovi za bližu budućnost. Pošto u celoj priči ima dosta detalja ovaj post može malo da se oduži. Izvinjavam se zbog toga...
activeCollab
activeCollab se za sada vodi kao slobodna aplikacija otvorenog koda koja omogućava timovima koji sarađuju na projektima da posao odrade brže, bolje i uz manje stresa tako što centralizuje komunikaciju na jedno mesto. To mu dođe neka zvanična definicija.
activeCollab je lansiran krajem juna 2006. godine. Overio je naslovne stranice Digga, Techcruncha, Alexa.com, ima je jednu sekciju SitePoint newslettera samo za sebe (to mi jedna od dražih stvari) i bio pomenut na gomili malih i velikih sajtova. Takav uspeh možemo zahvaliti tome što je takav alat bio jako dugo očekivan i što se pojavio u odgovarajućoj "ambalaži" (slobodan, open source projekat).
Narednih pola godine je bilo prilično fino što se samog projekta tiče - izbačene su tri nove verzije sa testing verzijama između, broj korisnika i posetilaca se ustabilila i oko projekta se okupila prilično fina zajednica. Sve je ružičasto i cvetaju nam ruže.
Zašto uopšte rizikovati i menjati kompletan koncept ako ono što imamo već prilično lepo funkcioniše?
Problem nije bio ni u projektu ni u zajednici ni u klimi u kojoj se cela priča nalazila. Kao što rekoh, teško da je moglo bolje. Problem sam naravno ja :) Samom projektu nisam pristupio kao klasičnom open source projektu gde se o razvoju brine zajednica uz par lead developera koji donose najznačajnije odluke. Tada se činilo kao dobra ideja da nastavim rad na projektu solo dok ne dođe u stanje u kome bi zajednica mogla brzo i lako da se uključi. Tek naknadno sam skontao da je to bio samo izgovor kako bih i dalje imao kompletnu kontrolu nad projektom. Kao rezultat u narednim mesecima sam visio i po 12 sati dnevno za računarom i kompletno izgubio fokus na svim frontovima na kojima sam nešto radio (freelance, full time posao, activeCollab, ovaj blog...)
Promene
Ideja da ispreturam activeCollab tako da je u stanju da mi pruži stalan priliv novca kako bih mogao kompletno da mu se posvetim me je dugo kljuckala, ali sam odluku doneo gotovo preko noći. Jedno jutro sam se probudio i jednostavno znao šta treba da se uradi.
Desetak dana kasnije, kada su mi se misli slegde i kada sam bio siguran da je to ono što želim da uradim, napisao sam i objavio jedan, pa odmah i drugi post na activeCollab blogu u kome sam naglasio da će doći do promena u samom projektu i da se prebacujemo na zatvoreniji, komercijalan model. Ako imate vremena možete pročitajte komentare.
Reakcije baš variraju i po tonu i po intenzitetu. Nisam ni očekivao da će takva promeni proći bez oštre kritike. Uglavnom, reakcije se mogu svrstati u tri grupe:
- Sram vas bilo, prodali ste se. To što ste postigli bilo je samo zato što je activeCollab bio besplatna kopija Basecampa, a ovo što sada radite nikada neće poleteti.
- Meni svejedno...
- Cool. Nadamo da ćete pritisnuti i napraviti dobar proizvod, znatno bolji nego što je activeCollab sada.
Nisam ulazio u duboke diskusije i pravdanja. Dela su uvek imala veću težinu od reči tako da ćemo pustiti da novu verzija govori umesto nas. Pravdanjem i svađom nigde ne bismo došli.
Više vrednosti
Ja sam iskreno uveren da otvaranjem firme i komercijalizacijom projekta možemo da pružimo daleko više vrednosti nego kao open source projekat. U isto vreme ne treba zanemariti ni mogućnost zarade i rasta koja bi bila izuzetno otežana da smo ostali na starom modelu.
Par razloga zašto mislim da je ova promena više dobra nego loša:
- Kao firma ćemo pružiti znatno više sigurnosti mušterijama - tu će uvek biti neko čiji će posao biti da im pomogne ako iskrsne bilo kakav problem, proizvod će biti konstantno unapređivan i kao veći tim ćemo moći da se posvetim i nekim stvarima koje bismo teško pokrili klasičnim open source model.
- Mali tim sa jasnom vizijom može da se kreće znatno brže nego glomazna zajednica gde je za donošenje svake značajnije odluke potrebno par dana, ako ne i nedelja.
- Za izuzetna dostignuća potrebi su izuzetni ljudi, a novac može dosta da pomogne kako biste ih okupili na jedno mesto. Pare same po sebi nisu presudne, ali mogu da skinu par briga sa vrata ljudima i pruže im odlične uslove za rad.
I tako...
Kako vreme prolazi tako se ljudi navikavaju i na ideju da activeCollab više neće biti besplatan. Iako nismo objavili ni jedan release od decembra prošle godine broj subscribera na blogu i newsletteru konstatno raste, imali smo odličan odziv na poziv za učešće u beta programu, a screenshot samo jednog sitnog elementa novog interfejsa je pobudio prilično veliko interesovanje.
Jedva čekam dan kada ćemo objaviti activeCollab 1.0 i izuzetno mi je drago što nisam jedini.
The End
Pokušao sam da skratim koliko sam mogao tako da sam verovatno preskočio nešto bitno ili neke stvari loše objasnio. Ako imate pitanja ili želite da se nekim delom priče detaljnije pozabavim samo guknite u komentarima.
Pare su u knjizi...
Pre neki dan sam odlučio da prodam svoj stari telefon i prebacim se na model koji više odgovara mojim trenutnim (a i budućim) potrebama. Nokia N73 (stari tel) je odličan telefon ako vam treba multimedijalna mašina. Od kada sam ga kupio (septembar 2006) kupio sam i dobar foto aparat i nabavio iPod tako da sam na kraju završio na tome da koristim svega 10% njegovih mogućnosti (telefoniranje, SMS i net). Odluka je pala da ga prodam i kupim Nokia E61 - veći ekran, puna tastatura (ni duži mailovi nisu problem za kucanje), WiFi...
I tako - postavim oglas na Mobilni Svet, prodam telefon i krenem sutradan u poteru za E61. U gradu niko živ više nema taj model - ne može čak ni da se poruči. Jedina opcija je direktan distributer gde je ni manje ni više nego 120e skuplji ili u nekom od Post Paid paketa gde se tek ne isplati. Opcija je naravno i naslednik - Nokia E61i, ali to zadovoljsto košta 100e više, a tolike pare ipak više nisam spreman da dam za telefon.
Epilog - pare su u knjizi :) Čekaju dan kada će E61i pasti na neku razumnu cifru ili dan kada iz nekog razloga budem imao potrebu koju samo mobilni telefon može da zadovolji. Pada mi na pamet samo support u pokretu, ali to tek nakon što lansiramo activeCollab 1.0.
Budilnik
Pre neki dan sam prodao telefon i kako stvari stoje neću nabavljati drugi neko vreme tako da sam ostao bez još jedne stvarčice koju sam do sada uzimao zdravo za gotovo - alarma na telefonu. Programerska logika nalaže da sve svoje problem rešavaš programima ;) tako da sam pojurio neki lep alarm app za Mac. Ima ih dosta, ali sam downloadovao samo jedan i na njemu ostao. Fino je kada naletite na nešto što vam odgovara iz prve. Alarm Clock 2 je besplatan mali alat koji ima sve što od jedne takve aplikacije očekujem:
- Mogućnost definisanja više različitih alarma koji mogu da se ponavljaju (recimo - za radne dane i za vikend)
- Odabir neke prijatne melodije koja će se pustiti i koliko jako
- Radi uvek u pozadini i nenametljiv je
Uz te osnovne funkcije Alarm Clock 2 ima i niz naprednih poput podrške za Apple Remote (mali daljinski koji dobijate uz svakog Maca) tako da ne morate da ustajete i bauljate do računara da biste pauzirali ili ugasili alarm, Easy Wake koji polako pojačava muziku kako bi vas što nežnije probudio, čita muziku iz iTunes libraryja itd. Ma bombonica...
Mene budi:
Ako me odbrojavanje ne probudi umilna melodija koja sledi sigurno hoće :) Buđenje zagarantovano.
Danas je dobar dan
Kažu ljudi koji imaju dosta više iskustva od mene u razvoju softvera da je svaki dan dobar ako je učinjen bar jedan korak napred. Ako umesto toga samo tapkate u mestu ili jurcate za konkurencijom kao muva bez glave onda slobodno možete reći da ste ga protraćili. Po toj logici ovaj ponedeljak je baš dobar dan - danas smo po prvi put poterali activeCollab 1.0 na javnom serveru. Ukoliko ne znate o čemu je reč, activeCollab je web aplikacija koja omogućava timovima da rade zajedno na nizu projekata, a verzija 1.0 je najvažnija verzija do sada. Pored niza novosti koje smo napravili ona je ujedno i platforma za sve buduće verzije i za naš posao.
Instalacija koju smo danas podesili je postavljena samo za internu upotrebu. Napokon će neko koristiti activeCollab 1.0 za ono za šta je napravljen, sa realnim projektima i realnim podacima i to celu stvar čini bitnom.
Me happy! Odoh spavati :)
Momenti opuštanja
Uživancija...
Quicksilver
Quicksilver je mali, ali jako moćan alat koji vam omogućava da brzo pristupate aplikacijama, komandama, manipulišete fajlova i štošta još. Filozofija ovog alata se u osnovi svodi na delovanje bez razmišljanja. Cilj je da se neki česti zadaci kao što je otvaranje fajla ili aplikacija (ma gde da se nalazili), mailovanje odabranih fajlova i slično automatizuje na taj način da se nakon određenog perioda čovek toliko navikne da zadatak i proces njegovog rešavanja biva potisnut i ostane samo rezultat. Ova filozofija je u skladu sa tvrdnjom da je tehnologija onoliko dobra koliko nam omogućava da zaboravimo stvari.
Iako je zaboravljanje u ovom slučaju dobra stvar jer čini rad lakšim, stvari postaju u najmanju ruku frustrirajuće kada alat na koji se toliko naviknemo da prestanemo da ga budemo svesni odjednom nemamo na raspolaganju. Ne samo da moramo da radimo "peške", već nas i znanje da postoji nešto što bi nam mnogostruko olakšalo rešavanje problema kljuca i ne možemo da se otarasimo misli - "E da ima to i to, ovo bih uradio bar 10x brže".
Danas sedam za računar da bih ubrzo skontao da mi iz nekog razloga Ctrl + Space ne izbacuje Quicksilver dijalog. Pogledam, Quicksilver je pokrenut (čuči u Menu baru), podešavanja - prečica je podešena na Ctrl + Space. Ali ne radi... Restart Quicksilvera. Ne radi. Logičan naredni korak je restart računara, ali pošto sam imao gomile otvorenih alata i bio u sred rešavanja jednog zadatka odustanem od restarta, kao - mogu bez Quicksilvera. Nisu prošla ni 3 minuta i već sam bio toliko isfrustriran da sam pogaosio sve i restarovao računar. Jednostavno ne vredi. Mučenje...