The E-Myth Revisited, beleške

emyth_revisited_2.jpg

Ima par dana da sam pročitao The E-Myth Revisited: Why Most Small Businesses Don't Work and What to Do About It. Umesto recenzije ili ocene, samo ću napisati par ideja koje su mi privukle pažnju, kao podsetnik i kao teme za razmišljanje:

  1. U svima nama postoje tri osobe - preduzetnik, menadžer i tehničar. Preduzetnik je osoba koja uvek gleda napred i nikada nema mira, menadžer želi da sve drži u redu i organizovano, a tehničar samo želi da radi ono što vole, bez da se cima sa stvarima koje nisu vezani za to. Svi imamo sve tri ličnosti, neke više, neke manje izražene. Ideal je složiti tako život da svaka od te tri ličnosti bude srećna.
  2. Po autoru, većinu malih biznisa počinju tehničari koji hoće da izbace šefa iz jednačine. Na kraju tako završe da rade za nekog čije je standarde izuzetno teško zadovoljiti - sebe. Na svoj biznis gledaju kao na mesto gde nastavljaju da idu na posao. Umesto da rade na svom biznisu, on rade u njemu, kao zaposleni.
  3. Jedna od odlika uspešnih biznisa je da su dizajnirani i predvidljivo donose dobre rezultate. Definisan je sistem dolaženja do rezultata i njihovog merenja na taj način da se isti postižu konstantno i pouzdano. Sama struktura nije fiksna, već se vremenom kroz niz sitnih promena čiji je uticaj merljiv unapređuje. Proces ide u tri koraka - inovacija, merenje uticaja inovacije, integracija naučenog u sistem - repeat!
  4. Po autoru, biznis treba da bude tako dizajniran da bilo ko može da ga replicira sa istim uspehom i predvidljivim rezultatima. Sam biznis je prototip koji po potrebi može, ali ne more da se replicira sa istim uspehom. Nikada ne morate da ga prodate kao franšizu, dovoljno je da tako bude dizajniran.
  5. Procenat malih biznisa koji uspeju je mnogo manji od procenta franšiza koje uspeju. Razlog je u tome što su franšize dizajnirane da rade i donose rezultate (postoji jasno definisan sistem), dok većina malih biznis luta i prečesto prepušta stvari slučajnosti.
  6. Biznis nije cilj već sredstvo. Osnivač ne sme biti njegov rob, već vlasnik kome isti pruža mogućnost da živi kako želi i ispuni ciljeve koje je sebi zacrtao u životu. Na biznis ne treba gledati kao na mesto na koje se ide na posao, već kao na sredstvo za ostvarenje sopstvenih ciljeva i ambicija, ma šta one bile. Biznis je tu da služi, ne da mu se robuje.
  7. Biznis je onakav kakvi su vlasnici. Ako su akljavi, lenji, nesistematični i biznis će biti takav. No, po autoru, svako od nas ima kapacitet da se promeni i tom promenom direktno utiče kako na kvalitet svog života tako i na sam biznis.

Ako imate svoju firmu ili pak želite da se oprobate u tome u budućnosti, pročitajte E-Myth. Nudi mnogo više pitanja nego odgovora, uz, bar meni, novu perspektivu i niz tema za razmišljanje.

Iako se ne slažem nužno sa svim što je ispričano u knjizi i još uvek ne znam kako se cela priča uklapa u razvoj softvera, drago mi je što sam je pročitao. Da nije verovatno ne bih ni pisao ovaj post... :)

MacBook Pro, Time Machine i migracija podataka

Danas smo se malo provozali do Beograda, da se vidimo sa drugarima, popričamo o novostima koje se spremaju za jednu od skorijih verzija activeCollab i, u povratku, pokupili nove laptope. Kako nam rekoše kod distributera, mi smo ćapili prve zvanično uvezene MacBook Proove poslednje generacije. Outgeek that! :)

mbp.jpg

Ranije, kada sam menjao mašinu ili reinstalirao operativni sistem trebalo mi je minimum par sati, a ponekad i dana da je natenane podesim - aplikacije, razvojno okruženje itd. Znam, može to i mnogo brže, ali jednostavno nikada nisam koristio alate kao što je Norton Ghost.

Od kada sam počeo da koristim Leopard koristim Time Machine - izuzetno lak način backupovanja sistema koji je po defaultu uključen u Mac OS. Zahvaljujući postojećem backupu i mogućnosti importovanja profila iz backupa na drugi računar, novi MacBook Pro je doveden u funkcionalno stanje za 15, 20 minuta. Sve što je trebalo da uradim je da uštekam disk na kome se nalazi Time Machine backup iMaca koga koristim u kancelariji i pustim aplikaciju da migrira podatke.

Stvari koje nisu uvezene, a da sam ih do sada primetio su:

  1. Podešavanja web servera nisu bila uvezena. httpd.conf, konfiguracioni fajl sa definicijama virtualnih hostova i hosts fajl samo ručno kopirao. Nakon restarta web servera sve je lepo proradilo.
  2. MySQL po defaultu nije bio startovan i nije migrirano podešavanje da se automatski startuje sa startovanjem računara.
  3. Morao sam ručno dodati latinicu i ćirilicu u Input meni.

To je manje više to za sada. Sve ostalo je, koliko vidim, na mestu - aplikacije, sistemska podešavanja, dokumenti, lozinke... Prijatno sam iznenađen koliko je ceo proces jednostavan i koliko vremena štedi.

Vreme i pažnja

Kratko iz Marlin Mannovog predavanja (parafraziram):

Vreme i pažnja su dva resursa koja imate i koja se ne mogu nadomestiti. Potražnja za njima je neograničena.

Tu se uklapa ona "Eh da dan ima 48 sati..." Čak i da ima, opet bi bilo isto. Posle izvesnog perioda privikavanja, opet ne bismo imali problema da nađemo stvari koje će ispuniti to vreme i opet bi bilo stvari koje ne mogu da stanu u tih 48 sati već moraju da sačekaju ili budu odbačene kao nešto zašta "jednostavno nemamo vremena". To je zato što je potražnja za vremenom neograničena - koliko god da ga imamo, uvek će ga biti malo.

Svi manje više znamo priču o vremenu, ali se retko priča o pažnji.

Flow je stanje kada se čovek unese u ono što radi, vreme prestane da teče i stvari samo ležu jedna na drugu. Sledeći put kada se pogleda na sat, prošlo je par sati i tona stvari je završena. Znate te momente? Ja sam te momente opisivao kao: "Volim da ustanem ranije, oko 5. Kada to uradim, sve pozavršavam do 8 i kasnije imam ceo dan..." Nije to zato što sam morning person, već zato što me ništa nije prekidalo u 5 ujutro i "kada me krene" stvarno završim mnogo.

Treba izvesno vreme i uslovi da bi se ušlo u flow i svaki prekid, pored toga što prekida sam flow, košta i vreme potrebno da se ponovo uđe u isti. Petominutni telefonski razgovor ili chat koji je razbio flow "košta" tih pet minuta plus petnaestak, dvadeset koji su potrebni da se vratimo u flow.

Stvari koje odvlače pažnju su u istoj kategoriji "zagađivača" kao i stvari koje traće vreme - buka, telefon, notifikacije o novim porukama (email, SMS, chat i slično), ljudi koji upadaju u kancelariju da pozajme heftalicu ili podele svoje ushićenje o YouTube videu koji su upravo videli... Ne kažem da treba prekinuti koristiti telefon i email, zaključati se u kancelariju i ne puštati nikog da dođe do vas, zabraniti YouTube ili bilo šta slično tome, samo da je potrebno biti svestan da te stvari mogu da imaju dosta jači uticaj na pad produktivnosti nego što to obično mislimo.

Ako vas zanima kreiranje atmosfere u kojoj kreativni timovi postižu mnogo i stvari koje loše utiču na produktivnost timova, pogledajte Peopleware. Najtoplija preporuka!

Stigle knjige sa Amazona

Dok sam bio na putu stigle su mi tri knjige sa Amazona. Poručivanje knjiga stvarno ne deluje kao nešto dovoljno zanimljivo da bi se o tome blogovali, ali ovo je bio omanji eksperiment pa da "dokumentujem rezultate". Od kada su se prvi put pojavile priče o tome da je na neki način špediter postao obavezan pri poručivanju sa Amazona i značajno podigao finalnu cenu koju plaćamo po knjizi nisam ništa poručivao. Nisam imao potrebe, a nije mi se baš ni cimalo previše pošto nisam znao koja je sada procedura u pitanju.

Pre dve nedelja sam odlučio da napravim omanji eksperiment i vidim kako cela stvar funkcioniše i koliko košta, da znam za ubuduće. Inače ne poručujem više od dve knjige, ali ovaj put sam poručio tri - ako se ispostavi da je cela stvar preskupa da mi na kraju bar ostanu zanimljive knjige. Za metod dostave sam izabrao kurirsku službu (skuplja varijanta). Amazonov total, sa troškovima dostave - $100.21.

Pre par dana cimaju iz špediterske firme i pitaju šta će sa carinom. Na pitanje "Postoji carina na knjige?" odgovor je naravno - "Postoji". "Ništa onda, gurajte. Pošaljite šta treba da se plati na taj i taj email pa ćemo rešiti". Tu su došli Zagreb i Niš pa sam sa manjim zakašnejnjem dobio instrukcije i platio šta je trebalo.

Troškovi:

  1. Skladištarina: 800din + PDV
  2. Špediterske usluge: 4000din + PDV
  3. Carina: nešto sitno preko 1700din
  4. Carinske takse: 280din
  5. Carinska garancija: 580din + PDV

Sve ukupno oko 8300 dinara. Na knjige koje sa troškovima dostave na Amazonu koštaju $100 plaćeno je još oko 100EUR, od kojih su najveći deo špediterske usluge i skladištarina.

Sa carinom i carinskim taksama sam skroz OK (iako mi strateški priča o carini na knjige nije baš najjasnija), ali hoće li mi neko objasniti kako se špediter uglavio u celu priču i po kom osnovu uzimaju šta uzimaju?

Zaključak eksperimenta: dobro ću razmisliti pre nego što sledeći put poručim nešto sa Amazona. Dobra stvar je da sada imam 3 jako zanimljive knjige za čitanje (pored Mavericks at Work koju trenutno čitam).

knjige.jpg

Infostud i traženje programera

Pre par meseci A51 je narastao sa tri stalno zaposlena na pet. Možda ne deluje kao značajan rast, ali nama je ceo proces bio velika stvar. Jedna od dve pozicije koje smo gledali da popunimo je bio novi PHP programer koji će raditi na activeCollabu, novim proizvodima i infrastrukturi koju koristimo za prodaju i podršku.

Pošto do sada nikada nismo zapošljavali ljude van kruga prijatelja, na preporuku smo angažovali osobu kojoj je HR specijalnost da nam pomogne. Potraga je prvo počela među ljudima koje znamo. Na taj način smo našli jednog zaposlenog i jednog saradnika, ali ne i PHP programera.

logo.png

Kroz priču smo došli da možda ne bi bilo loše da probamo da postavimo oglas na poslovi.infostud.com. Mnoge firme pomoću Infostuda dolaze do zaposlenih, ali ja sam iskreno bio priličan skeptik. Nije mi delovalo kao mesto po kome se programeri vrzmaju. Kako bismo bili načisto, odlučili smo da probamo i vidimo šta će biti.

Počeli smo od teksta koji jasno govori ko smo, šta i za koga radimo, šta očekujemo od zaposlenog i šta pružamo za uzvrat. Oglas je napisan na engleskom, pošto je poznavanje engleskog jezika jedan od osnovnih uslova za ovu poziciju. Za oglas smo zakupili istaknuto mesto, osetno skuplja varijanta od običnog oglasa. Logika iza ovoga je prilično jednostavna - kada testirate nečiju uslugu, testirajte maksimum koji vam partner pruža. Ako tada ne zadovolji vaše potrebe znate da ni njegova slabija ponuda neće. S druge strane, ako krenete sa slabijom ponudom i eksperiment ne donese odgovarajuće rezultate, uvek postoji šansa da je jači paket usluga mogao da okrene celu stvar.

Vruć oglas postavljen na dve nedelje i angažovanje specijaliste da nam pomogne pri obradi CV-jeva i intervjuisanju je donela rezultate - našli smo osobu koju smo tražili, upoznali neke zanimljive ljude, stekli nove prijatelje i naučili dosta o tome kako ceo proces funkcioniše. Teško rečima mogu da opišem koliko je jedno ovakvo iskustvo bitno, posebno ako ste novi u poslu.

Ne želim da kažem da ćete sigurno naći programera ukoliko okačite vruć oglas na Infostud. To vam niko ne može garantovati. Samo hoću da kažem da neke opcije ne treba isključiti na osnovu predrasude, da treba testirati i da, ako već niste imali iskustva sa zapošljavanjem novih ljudi, ne bi bilo loše da se obratite neko ko se time bavi znatno duže. Greške pri zapošljavanju znaju biti dosta skupe, a pošto su ljudi u pitanju količina stresa koju greška donosi osetno raste.

Kao dodatak jedan zanimljiv detalj. Kroz par dana na Infostudu je osvanuo oglas gde firma traži da popuni mesto koje je osoba koju smo zaposlili napustila. Definitivno nije loše biti Infostud - šta god da se desi, njima dobro :)

Mac uzima samo 2.9% globalnog tržišta

Pre neki dan je bio TMT.Ventures u Zagrebu, nakon koga smo krenuli direktno za Niš. Uz put smo malo skrenuli sa auto-puta i pokupili Mungosa. Kako nas je bilo petoro u autu koji se na ovaj ili onaj način bavimo webom i softverom (Goran, Neđo, Steva, Marko i ja) teme su malo malo skretale na tu stranu. Kroz diskusiju smo nekako došli do procenta koji Apple zauzima na tržištu ličnih računara.

apple-market-share.jpg

Jedna od tema je bila da Apple stvarno ima malo učešće na globalnom tržištu - svega 2.9.% i da bi se na osnovu toga moglo zaključiti da kao takav nije uticajan i da nije plodna platforma za kreiranje softverskog biznisa.

Apple ima značajno slabiji procenat tržišta PC računara, ali to je tako samo kada se gleda celo tržište. Veći deo svetskog tržišta čini enterprise tržište (70%) na koje Apple nije fokusiran. Kada se krene sa segmentiranjem dolazi se do niza manjih tržišta u kojima Apple ima osetno jaču zastupljenost. Na primer, na tržištu ličnih računara zauzima 10% globalno (21% u USA), a zanimljiv je i podatak da skoro 50% studenata najpoznatijih univerziteta u USA koristi upravo Macove. Više o tome možete saznati u ovom članku i u State of the Mac delu ove prezentacije (prvih par minuta).

Druga stvar je to da prodaja Macova stalno raste i da Apple ima dva ekstra načina na koja može još da ih gura - iPod i iPhone. Najlakše je prodati postojećoj mušteriji, a dosta ljudi se sa Apple proizvodima sreće upravo preko iPoda i iPhonea. Mnogima od tih ljudi novi računar neće biti neki Dell ili HP, već jedan od Macova.

Treća i po meni najbitnija stvar je da su kupci Apple opreme uglavnom finansijski dobrostojeći sloj koji nema problem da se dohvati kreditne kartice ako naleti na parče softvera ili hardvera za koje smatraju da im treba. Ovo je posebno pogodna klima za male softverske timove koji rade različite shareware aplikacije. Ukoliko se napravi nešto što ljudima treba, može se napraviti mali, ali prilično uspešan posao.

Ne pišem ovo kako bih rekao da je Mac ultra-mega-giga platforma, već da pokažem koliko gledanje samo jednog broja može da zavara. Ako razmišljate o razvoju i prodaji softvera, overite Mac market. Postoji niz samostalnih developera koji jako lepo žive upravo od njega.

activeCollab korisnici u Srbiji

ac-serbia.gif

Jedno od pitanja koje su posetioci postavili nakon prezentacije koju sam održao na ovogodišnjem BizBuzzu je bilo koliko kupaca activeCollaba ima u Srbiji. Moj odgovor je bio 3, ali moram ovo malo bolje da objasnim, da ne bude da su samo 3 domaće firme svesne vrednosti koju alat poput activeCollab daje firmama i koriste sličan softver.

Pitanje je bilo - koliko KUPACA ima iz Srbije. Naša definicija kupca je firma koja je došla na activeCollab sajt i pomoću order forme kupila activeCollab. Po našim statistikama takvih firmi ima 3, ali to ne znači da su to jedini korisnici u zemlji.

Postoji još niz firmi i grupa koje koriste activeCollab, ali nisu kupili licencu, već su je dobili direktno od nas. Licence ne poklanjamo, ali znamo koliko je $399 za domaće pojmove tako da uvek gledamo da nađemo neku Win-Win situaciju gde oni dobiju licencu, a mi nešto što nam vredi približno ceni licence. To su ili reklame na sajtovima koji nam potencijalno mogu doneti prodaju, ili neke dizajn usluge, SEO relevant linkovi, konsalting usluge itd. Firmi koje su na takav način došle do activeCollab licence ima dvadesetak.

U svakom slučaju - hvala svima, nadam se da vas activeCollab dobro služi. Posebno hvala prijateljima koji su kupili licencu i tako nam pomogli da stanemo na noge kao firma. To nam stvarno izuzetno znači.

TMT.Ventures'08

Vidimo se sutra u Zagrebu. Pet uspešnih preduzetnika iz regiona i ja zatvaramo TMT.Ventures'08 panelom na temu "Success stories from the Balkans: turning dreams into business". Biće zanimljivo. Ako ste u kraju, navratite da proćaskamo.

tmt.ventures.jpg

PHP.JS

phpjs2.png

Ne sećam se kada mi se zadnji put neki PHP resurs učinio dovoljno zanimljivim da bih poželeo da blogujem o njemu. No, posle dugo vremena evo ga jedan. U pitanju niz osnovnih PHP funkcija implementiranih u JavaScriptu. Ako ste radili sa JS-om i padne vam na pamet kako bi bilo super da imate strcmp() ili md5() na raspolaganju, PHP.JS nudi rešenje.

Paket sadrži 190 portovanih funkcija. Nema potrebe sve da ih koristite - ponekad je dovoljno izvući jednu funkciju i prilagoditi je svojim potrebama ili pogledati kako je neko drugi rešio problem.

Za svaku pohvalu. Hvala ekipi na trudu!

Kratko o podršci

support-1.jpg

U pričama i diskusijama koje su pratile prebacivanje activeCollaba sa open source na komercijalni model, ekipa koja je ozbiljno u poslu sa softverom je uvek napominala jednu stvar: sa podrškom nema zajebancije.

Prvo i prvo, podršku treba ozbiljno shvatiti, posebno ako prodajete firmama. Jedan od presudnih faktora za biznise koji kupuju softver je da znaju da će im neko pomoći ako se nešto nepredviđeno desi.

Druga bitna stvar je da, od svih aktivnosti, jedino podrška zahteva svakodnevan posao (ako izuzmemo vikende). Možete da pauzirate razvoj na par nedelja zbog odmora, prestanete da blogujete ili osvežavate dokumentaciju, ali ne smete da pustite da email koji ste primili od korisnika leži nepročitan ili neodgovoren danima. Ostavlja jako loš utisak koji će mušterije dalje širiti.

Treće, kako popularnost aplikacije raste tako i pritisak na podršku raste. Iako se sa sazravanjem aplikacije smanjuje broj prijava problema, pitanja zbunjenih korisnika i slično, broj korisnika raste, a samim tim i broj zahteva koje dobijate od njih. Posebno raste broj pre-sale pitanja. Sve veći i veći broj ljudi postaje zainteresovan za to što nudite i ima niz pitanja kako bi odlučio da li će pazariti softver od vas ili ne. To je njihov prvi kontakt sa vama i kvalitetan odgovor u relativno kratkom vremenskom roku je prilika da ostavite dobar prvi utisak i dođete korak bliže prodaji.

PS: Ako vas ova tema zanima, upravo sam objavio Rethinking Support Categories post na našem engleskom blogu. Tu sam ukratko opisao koje sve tipove zahteva dobijamo od korisnika i kako ih organizujemo.

BizBuzz 2006, scena

Pade mi na pamet scena sa prvog BizBuzza (tada se zvao "IT seminar" ako se ne varam).

Za razliku od drugog i trećeg, prvi skup se održavao na Elektronskom fakutetu u Nišu. Jedno od prvih predavanja, ako ne i predavanje koje ga je otvorilo, je držao profesor sa tog fakulteta. Sećam se momenta kada je rekao da je iznenađen odzivom jer se na "ozbiljnim akademskim konferencijama" koje oni organizuju jedva pojavi dvadesetak ljude, a ovde pred sobom ima pun amfiteatar.

Tough luck! Treba da se približiš ljudima i učiniš stvari zanimljivim ako hoćeš da ih privučeš. Bez obzira koliko tebi zanimljive izvesne teme bile, komplikovanost i "dubina" dave i imaćeš užasno uzak krug ljudi koji je spreman da sluša o njima.

it-seminar.jpg

Propratna oprema...

Krevet na naduvavanje je stvarno super stvar za situacije kada rodbina ili prijatelji banu, a vi nemate slobodan krevet. Uz isti dolazi pumpa koja pravi stravičnu buku i sledeća "oprema":

oprema.jpg

Upozorenje je vrh (i jedini razlog zašto pišem ovaj post). Već mi padaju na pamet razne ideje...

Sutra je peti oktobar

5. oktobra 2007. godine lansiran je activeCollab 1.0 kao komercijalan proizvod. Za one koji ne znaju, activeCollab je krenuo kao open source projekat da bih u jednom momentu, iz ličnih razloga, odlučio da ga prebacim na komercijalan model i učinim svojim poslom, a ne propratnim projektom.

homepage.jpg

Na verziji 1.0 radilo je nas troje - Goran, Dejan i ja, celih 6 meseci. Ciljevi koje smo postavili pred ovu verziju (podrška za module, kompatibilnost sa PHP4, bolji i lepši interfejs, znatno više mogućnosti itd) nisu bili nimalo naivni tako da smo na kraju završili sa gotovo u potpunosti prerađenim rešenjem. Definitivno nismo samo uzeli open source verziju i nalepili cenu...

Evo ih neke zanimljive stvari koje su se desile, koje se dešavaju i koje će se desiti, a direktna su posledica uspeha koji je activeCollab napravio:

  1. Od sredine oktobra 2007. naša firma (A51 doo) je profitabilna. Novac uložen u razvoj (3 full time developera koja rade na nečemu pola godine moraju nešto da jedu, plate kiriju, izlaze itd) projekat je otplatio u prvoj nedelji prodaje. Početno ulaganje, kako vremena tako i novca, je po meni i najveća prepreka u kreiranju proizvoda, ali to je tema za neki drugi post.
  2. Najjači mesec do sada nam je prvi mesec prodaje. Čak i sad, godinu dana posle, nismo ga premašili po prihodima, ali se približavamo...
  3. Zajednica konstantno raste i forum je živ (što je meni izuzetno bitno). Neki kojima se komercijalan model nije svideo su otišli, neki su ostali, a došlo je još mnogo novih ljudi.
  4. A51 je narastao na 5 stalno zaposlenih i par spoljnih saradnika.
  5. Kuvamo još par stvari od kojih je najzanimljiviji novi proizvod (u pripremi, ali evo ga mali teaser tekst). Pored toga radimo na još par stvari, ali da bih vam rekao o čemu se tačno radi morate da me nahvatate i napijete. Dobro, ovo zadnje nije obavezno - verovatno ću se i trezan izbrbljati.

Nebojša je bio u pravu u ovom komentaru - nismo milioneri, ali radimo ono što volimo. Plus nam posao uvek nabacuje nove izazove, stvari koje se trebaju naučiti, povezuje nas sa zanimljivim ljudima... Teško da sa 25 godina možeš tražiti više, bar kada je profesionalni plan u pitanju.

biZbuZZ 2008

Sada i zvanično mogu da kažem da je A51 doo zlatni sponzor ovogodišnje biZbuZZ-a. Za one koji ne znaju, biZbuZZ je konferencija koja se bavi internetom, kako kao medijumom, tako i sa poslovne strane, a ove godine će se održati po treći put.

Vidimo se u Niškoj Banji!

logo.png

PS: Scena sa prošlogodišnjeg druženja *

haljinica.jpg

* Not really ;)

Interface Mockups

Ranije sam obično bio ja taj koji je dobijao specifikacije i mockupe na osnovu kojih sam trebao da napravim nešto što radi kako je osoba koja ih je napravila zamislila. Kako vreme prolazi, sve više vremena provodim smišljajući i objašnjavaju aplikacije i pojedine njihove delove ljudima koji treba da ih naprave, a sve manje praveći ih. Nisam baš nešto ekstra srećan zbog toga, ponajviše zato što taj posao zahteva drugačiji skill set od onoga koji trenutno imam, tako da još uvek mnogo grešim i mnogo učim.

Evo je na primer jedna greška - grafitna olovka za crtanje interfejsa na papiru. Super je to što ne zahteva nikakav specijalan alat ili da budete blizu računara (olovka, gumica, dva lenjira i papir su sve što je potrebno), što se lako ispravljaju greške i što uvek lako možete da krenuti iz početka.

Problem u celoj priči je grafitna olovka koja ostavlja previše svetao trag, što čini fotokopije i scanove prebledim i neupotrebljivim. Ovim je digitalizacija i deljenje ovako napravljenih interfejsa među ljudima koji na njima treba da rade onemogućena.

Sada sedim sa 5, 6 nacrtanih screenova koje ću morati da dam nekom drugom kako bi on mogao da nastavi sa poslom, a ja, na moju ogromnu radost, te iste crteže moram da uradim iznova na osnovu bledih kopija kako bih imao svoj primerak. Sjajno!

Koji je "instrument" najbolji za crtanje ovakvih stvari? Ne mora da se briše, ali mora da ostavlja tamne, relativno tanke linije i da ne moram da brinem da ću da se usvinjim nakon svakog korišćenja (rapidografi otpadaju)? Čisto da znam šta da tražim kada sledeći put odem do knjižare.

fail.jpg

Čitati o produktivnosti nije produktivno

Preko Grubera do citata iz Kottkeovog posta o Merlin Mannu:

Spending a lot of time reading about all those little productivity tricks and whatnot seemed oxymoronic.

Svakodnevno trošiti vreme na čitanje o produktivnosti nije baš produktivno. Kada se podvuče crta, to vreme je bačeno, osim ako stvarno niste naučili nešto što će vam pomoći da brže uradite ono što stvarno želite / morate. A to se jako retko desi...

Muzika iz nekih dragih filmova i serija

Evo ga jedan 90% nostalgičarski post - špice i muzika iz filmova i serija koje sam obožavao dok sam bio klinac. Nisu svi omiljeni filmovi i serije ubačeni u listu jer su mnogi imali sranje muziku, ali evo ih par probranih:

Tema iz prvog serijala Robotecha. Ubedljiv #1 na mojoj listi.

Saber Rider. Jebeni klasik! Ako ste fan, obavezno overite i ovaj video - zvuči bolje od originala!

Transformers tema iz 80-ih. Trash je, ali šta ćeš - tada je to bilo nešto posebno.

Granzort. Šta reći... Prvih 30 sekundi je super, ostatak smara.

Robocop! 2010. nam stiže novi deo. Iskreno se nadam da to neće biti samo projekat da se nostalgičnim fanovima uzme novac, već film vredan pažnje.

Conan the Barbarian. Anvil of Crom kao tema je najpoznatija stvar, ali svi Conan filmovi su puni brutalne muzike (Riders of Doom npr izuva koliko je dobar, posebno zadnji minut).

Commando. Opet Arnold. Linkovani video nije baš nešto, ali nisam uspeo naći ništa bolje na YouTube. Imam dosta bolji mp3 na disku.

Terminator 2, Judgement Day. Brutalna tema za jedan od najboljih filmova svih vremena. Sad se čeka T4.

Iako nemaju sentimentalnu vrednost kao "ekipa" gore, evo i par stvari iz filmova koje sam gledao u skorije vreme, a koji imaju brutalnu muziku:

Ovaj post je savršen primer kako se kvalitetno i produktivno može utrošiti jedno jutro u kancelariji :)

21 gram

Sinoć sam sa ortakom imao kraću diskusiju o tome da, kada se odbace sve dogme i religijska verovanja, ipak "postoji nešto" (sa čim se ne slažem, ali to je druga priča).

soul.jpg

Njegov glavni argument u diskusiji je postojanje duše i "naučno dokazana" činjenica da je telo izgubi 21 gram na masi onog trenutka kada čovek umre. To što je napravilo razliku u masi u stvari duša koja je napustila telo (po njegovim rečima, bolje bi joj bilo da ode na mesto gde ima dosta žena, "komad" kad god treba i neograničena količina žetona za Sega Rally, or else!).

Ulaziti u takve diskusije uz pivo definitivno ne ide tako da smo temu jako brzo napustili i okrenuli se "tekućim pitanjima", ali opet, nešto mi nije dalo mira i hteo sam da vidim kakav to "naučni dokaz" postoji da duša postoji i da ima masu. I evo je priča...

Početkom prošlog veka (1907. godine) doktor Duncan MacDougall je izvršio eksperiment gde je merio promene u masi ljudi u finalnim stadijumima teške, neizlečive bolesti. Kako bi mogao izmeriti masu duše napravio je krevet koji je mogao da meri promene u masi i izabrao pacijente koji boluju od bolesti za koje poznato da, pri smrti, ne izazivaju grčenja i nagla pomeranja tela.

article.jpg

Kao uzorak, koristio je 6 ljudi i 15 pasa. Kod pasa nije dolazilo do promene u masi što ga je uverilo da je njegov stav da životinje nemaju dušu, zasnovan na njegovim religijskim verovanjima, ispravan. U tekstu navodi da, iako bi bilo idealno da je dobio umiruće pse, to nije bilo ostvarivo, što nas navodi na jedno razmišljanje - on je te pse ubijao, najverovatnije trovao. Toliko o tome da psi nemaju dušu, a on ima.

Kod ljudi je imao manjih problema - dolazilo je do gubitka mase, ali rezultati nisu bili usklađeni. Dva "uzorka" su morala biti odbačena jer je jedan umro dok su krevet i skala podešavani, a drugi zato što skala nije bila dobro podešena. Kod ostalih je primećen gubitak mase, ali se u jednom slučaju masa "vratila", dok je kod drugih trajno opadala - u nekim slučajevima trenutno, a u nekim progresivano.

Kada se podvuče crta, nakon što su rezultati objavljeni štampa ih je prenela javnosti. Iako je doktor rekao da je uzorak mali i da bi se trebalo izvršiti još merenja kako bi se došlo do podataka na koje se možemo osloniti, ideja da je duša teška 21 gram (prvi subjekt) je postala deo naše svakodnevice.

100 godina kasnije, ovaj eksperiment se ne uzima kao naučni dokaz da duša postoji i/ili da ima masu usled malog uzorka i nemogućnosti da izvuče bilo kakva pravilnost iz dobijenih rezultata. Cela stvar je samo još jedna u nizu stvari koje su radoznali ljudi radili kroz istoriju kako bi odgovorili na neka pitanja koja su ih zanimala. Više o samom eksperiment i stvarima koje su ga pratile možete pročitati u ovom članku (na engleskom).

Kratka to-do lista

Za ličnu organizaciju kod mene pale samo olovka i papir. Nikakav fancy softver koji se sinhronizuje sa koječim preko koječega, integriše se u moj browser, telefon, nikakav sistem foldera u koje slažem i preslažem liste i beleške itd. Previše je to posla.

Umesto toga, sistem je jednostavan - uzme jedan A4 list i presavijem ga 3 puta tako da je izdeljen na 8 delova. Svaki deo je jedan dan. Na vrhu stranice napišem datum, a ispod listu stvari koje bih želeo da završim taj dan. Obično može da stane 5 - 10 stvari na tu osminu stranice što je uglavnom i više nego što u toku dana mogu da sredim. Ako za jedan dan mogu da skinem 5 stvari koje su mi se ujutro vrzmale po glavi to je bio dobar dan.

Ovaj "sistem" ne koristim svaki dan, ali se osete dani kada imam spremnu listu pred sobom i krećem se kroz nju. Tada uvek uradim više.

Moguć dodatak ovome je i anti todo lista. U ovu listu zapisujete stvari koje ste toga dana uradili, nalazile se one na todo listi ili ne. Svrha ove liste je da vam kaže gde vam je otišao dan ako se zapitate kako to da ste tako malo stvari rešili, a ceo dan ste radili. Par neplaniranih telfonskih razgovora, odlazak u poštu ili banku, na klopu itd vrlo lako mogu da pojedu par sati, a da i ne primetite da se to desilo.

simple-todo.jpg

Crno na belo

contract.jpg

Pratim par foruma i zajednica koje se uglavnom bave softverom kao biznisom i biznisom generalno. Među raznim diskusijama koje na njima vode često se jave ljudi sa problemima uzrokovanim nepotpisivanjem ugovora:

Nekada davno sam sa bratom krenuo u posao i on im je obećao četvrtinu firme. To nikada nije stavljeno na papir jer, pobogu, brat je u pitanju. 12 godina kasnije firma vredi desetke miliona, ali ne postoji način da dođem do svog dela jer me brat kulira. Kada god krenem sa tom pričom, on nađe način da skrene temu ili prekine razgovor...

ili:

Imao sam brutalnu ideju, ali, pošto sam prevashodno tehničar, a ne prodavac, trebao mi je neko ko će umeti to da proda. Sklopi sam dogovor sa firmom koja nije direktno na tom tržištu, ali već ima iskustva na sličnom. Ja ću prodavati preko njih i dobijati procenat. Sada, kada se cela priča uhodala i postala profitabilna niko neće da me pogleda. Svi me izbegavaju, a pošto ništa nije potpisano ne postoji pravni način da dođem do svog dela.

i tako dalje i tako dalje.

U zadnjih par meseci koliko sam aktivan u tim zajednicama stvarno sam pročitao svakakve horor priče. Zato, kada je posao u pitanju, treba se držati starog dobrog papira.

Usmeni dogovor je OK za manje stvari i sa bliskim prijateljima, ali krupnije projekte i stvari vezane za vlasništvo nipošto ne smete prepustiti rečima. Crno na belo, potpisano, pečatirano i overeno u sudu - to je jedino što radi posao i štiti sve strane u slučaju bilo kakvog spora.

Sa druge strane, čuo sam primere da postoje određene biznis kulture gde se prve stvari namerno rade bez ugovora kako bi se videlo koliko su saradnja i igrači ozbiljni. Ovo je neko pomenuo u usputnom razgovoru i ne znam koliko je istina. Deluje mi OK za male, test projekte i "opipavanje", ali za bilo šta ozbiljnije ugovor je jedino što pije vodu.