The Dark Knight

Pre neko veče smo bili do Beograda da se vidimo sa drugarima i pogledamo The Dark Knight. Utisak koji sam imao kada smo izašli iz sale je da je film dobar, ali to je bilo to - bez superlativa. Međutim, kako vreme prolazi i kako razmišljam o detaljima iz filma sve više i više mi se sviđa; toliko da ću ići još jednom da ga pogledam.

Džoker je uznemiravajuće lud. Ne lud kao bolestan, već lud u načinima na koje govori ono što želi da kaže. U ponekim momentima su njegovi postupci toliko smešni da se ceo bioskop valjao, ali u pozadini je uvek bilo destruktivno ludilo. Uz scene "Here's my card" i "Give me a minute" idu i scene gde objašnjava kako je dobio glazgovski osmeh, njegovi "socijalni" eksperimenti, priča o ljudima i njihovoj sebičnosti, o tome kako i zašto je tu gde je i radi to što radi itd. Totalni freak.

Neću više da kvarim, pogledajte film. Tona akcije, komičnih scena i jedan jako, jako sjeban lik.

Stigle majice!

Jedna je posebna:

Ružno pače

Primetio sam da u razvoju prve verzije aplikacije imaju tri osnovne faze u pogledu toga kako cela stvar izgleda:

1. Postavljanje skela - ovo je početna faza kada se spremi framework, rasporede osnovni moduli, podesi autentifikacija, upload i slične ostale stvari koje će aplikacija koristi. Ukoliko ste uhodani sa platformom na kojoj radite ovo ide jako brzo - maksimalno par dana.
2. Ružno pače - u ovoj fazi polako gradite funkcionalnost aplikacije, ali stvari ne izgledaju i ne rade baš najbolje. Rupe u funkcionalnosti su na sve strane, ono što radi obično zahteva još dosta vremena da dođe na očekivani nivo, interfejs nije još uvek lepo "seo" itd.
3. Peglanje - početak ove faze se preklapa sa krajem prethodne, a zvanično počinje onog trenutka kada kažete da je dosta dodavanja novih stvari i da treba da se fokusirate na pegalanje onog što je tu. Ovo ne bi bio loš trenutak da uvučete neke beta testere u priču. Ljudi koji su sveži sa aplikacijom će sigurno primetiti gomilu stvari koje su vama, kao nekom ko ne skida pogled sa nje već dosta vremena, promakle.

Na kraju ovog puta je jedna sporija faza, gde može malo da se odahne i napune baterije. Već sam je pominjao u ovom tekstu. Posle ide gomila bugova koje će ljudi pronaći kada počnu da koriste softver. Pa nove verzije koje krpe te bugove, dodaju nove funkcije (i nove bugove) i tako u krugu...

Pored finansijske dobiti (ili neke druge ako ne ciljate na zaradu), nagrada je i to da ste stvorili nešto novo iz ničega. Neki uživaju u tome, neki ne, ali tu je u svakom slučaju.

Tehnologija u pozadini

Nešto o čemu razmišljam u skorije vreme je kako povući alate u pozadinu i omogućiti ljudima da ih koriste, a da ne moraju da imaju stalan kontakt sa njima i kada taj pristup ima smisla.

Primer jedne tehnologije koja se vodi tom logikom je Time Machine - backup softver koji dolazi uz novi Mac OS. Ne zahteva puno od vas - ako primeti slobodan hard disk ili particiju pitaće da li može da ga koristi. Recite Yes i to je to - od tog trenutka nadalje Time Machine će početi da pravi backupe i prestati da vas smara sa pitanjima.

"Nevidiljivost" ovog alata se ogleda u tome što se od vas ne očekuje ništa da bi on radio. Nastavljate da koristite računar kao i ranije, a Time Machine stoji u pozadini i radi svoje bez da vas cima ili da vi morate nešto da mu kažete. Kada vam zatreba fajl iz backupa on je na par klikova, ali do tad alat kao da ne postoji.

Softver za kolaboraciju i upravljanje projektima treba da radi na sličan način. Sama aplikacija je bitna menadžerima i ljudima koji upravljaju projektima, ali bi trebala da bude potpuno transparentna ostalim korisnicima. Oni bi trebali da mogu da je koriste bez potrebe da uče novu aplikaciju, novi interfejs, novi workflow. Idealno rešenje bi bilo kada bi sistem za upravljanje projektima i kolaboraciju bio sličan Time Machineu - vredan trudbenik koji radi u pozadini, integriše se sa ostalim aplikaciji i radi potpuno samostalno, a isplivava samo kada stvarno treba - da se izvuče neki izveštaj ili vidi kako stojimo i šta dalje.

Zašto je JavaScript težak

Najveći problem koji imam pri JavaScript razvoju je konstantno mešanje konstrukcije, stilova i ponašanja u istom kodu.

Što se stilova tiče njih je relativno lako držati odvojene u zasebnom fajlu, ali opet se često dešava da se svojstva moraju menjati direktno iz JavaScripta... Ne mogu se imati klase baš za svaku moguću situaciju koja nam treba.

Kao što rekoh, stilovi nisu problem - problem je konstrukcija i ponašanje koje se kači na nju. Do sada nisam našao dovoljno fleksibilan metod koji omogućava jasnu separaciju između te dve stvari.

Kod PHP-a je lako jer on ne uključuje ponašanje već radi po run through principu (protrčiš i zaboraviš). Na primer, kada u activeCollabu korisnik zatraži projekat posetivši URL tipa:

http://projects.mycompany.com/projects/12

kontroler će od modela tražiti da učita projekat #12 i proslediti ga viewu da ga isti ispiše u pogodnom obliku. Run through - učita, ispiše, zaboravi da se ikad išta desilo.

Kod JavaScripta stvari ne idu baš tako lako jer HTML nije samo view već i konstrukcija. Evo ga primer:

$('<button type="button">Add option</button>').appendTo('body');

To bi u PHP-u bilo dosta - samo ispiši HTML i prosledi ga browseru. Ali, ovo dugme bez ikakvog ponašanja prikačenog na njega ne radi ništa. Zato moramo da dodamo ponašanje NAKON što je konstrukcija složena.

$('<button type="button">Add option</button>').click(function() {
alert('clicked!');
}).appendTo('body');

Ovo je samo jednostavan primer. Složeniji problemi mogu bili jako komplikovani sa jako mnogo nivoa konstruisanja elemenata i kačenja ponašanja na njih, intervalima i timerima, događajima... U celoj toj gužvi jako je teško jasno odvojiti slojeve što dovodi do koda od koga se ljudima često prevrne stomak kada ga prvi put vide.

PS: Primeri se oslanjaju na jQuery JavaScript biblioteku.

Web.Start predavanja

Sad baš videh na Web.Start sajtu da su snimci ovogodišnjih predavanja postavljeni ovde. Eto prilike da oni koji nisu bili vide o čemu se pričalo, a mi, kojima je kafana bila izuzetno draga, vidimo neka zanimljiva predavanja koja smo propustili.

Dužina blog teksta

Dok sam bio klinac i tokom srednje mogao sam da sedim po ceo dan i čitam. Sećam se da sam jedno leto stukao "Rat i mir" za manje od tri nedelje. Sada su stvari skroz drugačije - ne mogu da se zadržim na nekom tekstu duže od 3 pasusa, posebno na internetu. Uvek mi nešto drugo odvuče pažnju pa mi duži tekstovi stoje otvoreni u tabovima danima dok ih čituckam malo po malo.

Verujem da nisam jedini. Takođe verujem da nije potrebno mnogo reči da bi se prenela poruka ili obradila neka tema. Čini mi se kao da ljudi pokušavaju da natrpaju previše stvari u svoje postove kako bi obradili sve potrebne detalje. Evo par saveta kako da pišete tekstove koji prenose poruku, a da ne zamaraju svojom dužinom:

1. Prvo mindset - otarasite se osećaja da nešto mora biti dugačko i opširno da bi bilo vredno nečije pažnje. Čak je čest slučaj da ljudi upravo opširnošću pokušavaju da sakriju svoju neposobnost da kažu nešto konkretno. Setite se samo "sranja" na ispitima...
2. Kraći tekstovi, 250 do 500 reči, izlomljeni u par kraćih celina. Ta dužina se meni pokazala kao dovoljna da se nešto kaže, a da ne davi i ne zahteva dubok udah pre čitanja. Sve preko 1000, 1500 reči je previše ako mene pitate.
3. Ne mora sve da bude pokriveno jednim postom. Umesto jednog masivnog posta napravite seriju postova i tako u detalje obradite temu.
4. Koristeći liste možete osetno da skratite tekstove jer omogućavaju da se nešto opiše korak po korak uz zadržavanje konteksta. Ukoliko su elementi liste duži od par reči naznačite najbitnije stvari kako bi se lista mogla brzo preletati. Ako nekog baš zanimaju detalji pročitaće sve.
5. Pročitajte svoj tekst par puta pre nego što kliknete Publish dugme. Na taj način možete da izbacite gomilu viška i osetno podignete kvalitet teksta.

Kao i uvek, ne može se generalizovati. Nekada nešto mora da bude opisano nadugačko i naširoko. Ti slučajevi su ipak pre izuzetak, nego pravilo. Ovaj tekst ima nešto manje od 350 reči. Da li je preneta dovoljna količina informacija? Da li je rečeno nešto konkretno? Ja se iskreno nadam... :)

Softver po meri i fokus

Ukoliko imate proizvod koji (pro)dajete u bilo kom obliku (setup.exe, skript, servis itd) pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će želeti da se vaše rešenje prekroji kako bi odgovaralo njegovim potrebama. Naravno, vi ćete biti prvi kojima će taj projekat biti ponuđen kao neko ko najbolje poznaje samu aplikaciju i kod. U slučajevima kada ne nudite izvorni kod to je i jedino rešenje.

Nema ništa loše ni u prihvatanju ni u odbijanju takvog posla ako vidite zaradu u tome, ali postoji par stvari kojih treba biti svestan:

1. Da li taj projekat podrazumeva i usklađivanje prekrojenog rešenja sa novim verzijama koje izdate? Meni lično, a verujem da nisam sam, nema ništa gore nego terati dve ili više različitih grana u isto vreme. Vremenom će vam dosaditi i možda se budeti lupali u glavu zašto ste dozvolili da se za "sitnu lovu" tako obavežete.
2. Ovakvi projekti su uglavnom samo kratkoročna rešenja za dolazak do novca. Na duže staze se više isplati da ulažete u razvoj proizvoda i marketing.
3. Ne bi smeli da dođete u situaciju da trošite previše vremena na customization projekte i ugrozite svoj posao jer ne radite na samom proizvodu.

Ne može se generalizovati (softverska rešenja pokrivaju raspon od besplatnih do rešenja koja koštaju milione), ali moje je mišljenje da u prvih godinu dana nipošto ne prihvatate ovakve projekte. Umesto toga slušajte šta vaši korisnici traže i fokusirajte se na razvoj samog proizvoda. Teško da postoji išta što će se bolje isplatiti na duže staze od toga.

Što se našeg proizvoda tiče, mi smo se opredelili za kompletno otvorenu platformu sa dva osnovan metoda proširivanja - API i moduli. Ako to nije dosta, tu je sav izvorni kod. Na ovaj način naši klijenti imaju mogućnost da sami prilagode aplikaciju svojim potrebama ili da unajme nekog da to uradi za njih, a da mi nismo jedina opcija. Win-Win-Win ako mene pitanje - dobro i mušterijama i nama, a i drugim programerskim firmama koje mogu da zarade prilagođavajući naše rešenje specifičnim potrebama klijenata.

Momentum

Izvor: fivb.org

Sinoć se u Novom Sadu igrala utakmica svetske like između Srbije i Brazila. Brazil je fino počeo i dobio prva dva seta bez većih problema, da bi se se posle toga naši povratili i dobili meč sa 3:2 u setovima. Atmosfera se baš opasno zakuvala pred kraj četvrtog seta, dok je zadnji set publika pratila na nogama.

Ne pratim sport, a na utakmicu sam otišao čisto da vidim kako je i iskusim nešto novo. Na kraju sam ostao prijatno iznenađen atmosferom i jako lepom utakmicom, ali nisam mogao da se suzdržim a da ne povlačim paralele između stvari koje me interesuju (poslovanje, psihologija, motivacija itd) i onoga što se dešavalo na terenu.

Jedna od tih stvari je koliko je bitno pokrenuti se sa mesta i zadržati to stanje kretanja napred, bez zaustavljanja. Ima brzih i sporih delova, uspona i padova, ali je bitno da si u jednom trenutku napredovao u odnosu na prethodi, a ne stajao u mestu. To stalno stanje kretanja napred imao masivan pozitivan psihološki uticaj na ljude sa kojima radiš, dok protivnike stavlja pod veliki pritisak. Zahvaljujući tome ovo kretanje hrani samo sebe, ali ga treba održavati i usmeravati da ne bi posustalo.

Kada je Srbija dobila treći set pribojavao sam se da neće uspeti da izguraju do kraja, ali je sve bilo jasno kada su dobili četvrti. Nije uopšte bilo sporno da li će na kraju razvlaiti ili ne - jednostavno su se zaleteli i tu više nije bilo stajanja.

Kada sve saberem ova utakmica je jedno jako lepo iskustvo (na TV-u se ne može osetiti buka i atmosfera koju pravi 11 hiljada navijača) koje me ujedno tera da se zapitam šta sam danas uradio da je moja priča korak napred u odnosu na juče.

Astal čudnog imena

MILK ste možda već videli. Ako niste pogledajte šta sve ovaj stočić može na milk.dk. Skriveni kablovi, zanimljivi načini da se odlože stvari, podesiv po visini, a uz sve to nikog neće ostaviti ravnodušnim svojim izgledom.

Da li u Srbiji postoji firma koja pravi sličan nameštaj? Ili bar ima alat i znanje da napravi nešto slično?

Par saveta za držanje prezentacija

S vremena na vreme organizatori lokalnih konferencija i skupova budu dovoljno ludi pa me pozovu da održim prezentaciju. Predavanje mi baš i nije strogo vezano za posao tako da to radim relativno retko - 2, 3 puta godišnje. Uvek se između tih prezentacija desi gomila stvari tako da ne mogu nikada da koristim stari materijal. Ne sećam se da sam i jednom dva puta ispričao istu prezentaciju...

Suočen sa time da uvek pričam nove priče uz blage varijacije i činjenicom da nikada u životu nisam imao formalan trening koji bi me spremio za javne nastupe morao sam malo da se dovijam i mnogo da učim. U ovom tekstu ću navesti par saveta koji mi pomažu da spremim i održim prezentacije, a da se ne bunim previše i da sve izgleda što prirodnije i tečnije. Prvo jedan slajd iz prezentacije koju sam u maju držao u Zagrebu kao primer svega o čemu ću dalje pričati:

Minimum teksta na slajdovima

Neki ljudi su baš opsednuti natrpavanje teksta, slika pa čak i videa na svoje slajdove. Ja se držim varijante da su slajdovi tu samo kao pomoć. Pravim ih tako oni zahtevaju minimum pažnje. Malo teksta da ih publika brzo preleti, slike ako baš moraju, 0 animacija i efekata sa tekstom.

Ono što ću da pričam u narednih 5 minuta ljudi pročitaju u prvih 30 sekundi i dalje slušaju (ili spavaju). Nema ništa na slajdovima što bi im odvlačilo pažnju u sred priče.

Priča je ono što su došli da čuju, a ne da se dive mojim literalnim sposobnostima i animacijama između stavki prezentacije.

Naznačite šta je na sledećem slajdu

Prost trik koji sam prvi put koristio na Web.Startu u Zagrebu. Ranije sam imao problem sa stankom između slajdova. Pošto su prezentacije nove dešavalo mi se da ne znam šta je tačno sledeće. Tada sam morao da stanem, prebacim na sledeći slajd, vidim šta ide dalje i tek onda nastavim. Tu je bila nezgodna stanka u fazonu:

"Ummmmm..." - click - "Aha! Kada počnete da prodajete onda blabla"

Ovo "Ummmmm..." - click - "Aha!" treba da bude izbačeno. Rešenje je da dodate nešto kratko na dno slajda što će vam jasno reći šta je sledeće i omogućiti vam da ispričate priču koja "lepi" dva slajda. Nema pauze - sve je čista priča i lak prelaz bez stanke.

Ispričajte prezentaciju bar 3 puta

Jedini način da vaša priča zvuči dobro pred publikom je da ste je već par puta pričali. Naglas, tako da ste čuli svoje reči! Ništa ne zvuči bolje od dobro spremljene prezentacije. S druge strane ništa ne zvuči tako loše kao osobe koja je po prvi put izgovara (možda Jelena Karleuša, ali nećemo o tome).

Zato se zavucite u kupatilo (podrum, tavan, šta god vam odgovara) i ispričajte svoju prezentaciju 3 puta, od početka do kraja. Mnogo lakše ćete se osećati kada izađete pred publiku, vaša priča će biti tečnija, a vi izgledati i zvučati mnogo bolje.

I naravno - imajte nešto zanimljivo da ispričate. Ljude ne zanimaju stvari koje mogu da nađu na Wikipediji ili u arhivi sajtova kao što je SitePoint. Iznesite zanimljive brojeve, ubacite neke zanimljive anegodote, budite iskreni i uvek izaberite temu do koje vam je stalo. Tada neće biti nikakvih problema...

FOWA 2008

Evo nam nove FOWA-e, od 8. do 10. oktobra u Londonu. Od predavača tu je ekipa iz Digga, Applea, Googlea i mnogi drugi. Naravno, sama činjenica što si tamo i što imaš priliku da upoznaš tonu novih ljudi je mnogo vrednija od prevanja.

Interesuje me da li ima neko ko je zainteresovan da ide?

Obećanje

Ovim putem svečano obećavam da ću da ubijem zeca svaki put kada Dragan i/ili Jovana Godži preporuče neku "brutalnu seriju"!

Jedan od onih dana...

Ne, nije priča o reklamama za uloške ili bilo šta slično. Danas je jedan od onih dana kada se, nakon par meseci rada, napokon nešto lansira, kada o tome obavestite desetak hiljada ljudi i kada vam inbox zatrpaju gomile zahteva za objašnjenjima, pomoći oko upgradea, čestitake i stare dobre: "You guys rock!" poruke.

I tako, idemo da zalijemo activeCollab 1.1 milestone. Treba uhvatiti i malo sna jer ne sumnjam da će me sutra zateći žurka od inboxa. Slatke su to muke...

Američki gangster

U zadnje vreme kasnim sa gledanjem novih naslova (uvek ih gledam sa par meseci zakašnjenja). Tako je i ovaj put, ali dobro - bolje ikad nego nikad.

Za American Gangster mogu reći samo sledeće - ako ga do sada već niste pogledali, to obavezno uradite što pre. Film je predobar.

Što je najveći fazon - ovo je film o građenju poslovne imperije. Nema previše veze sa softverskom industrijom ili otvaranjem fabrike flaširane vode, ali osnovna pravila su ista - okruži se ljudima kojima možeš da veruješ, iskoristi priliku koju drugi ljudi ne vide i ne odustaj iako ti govore da si kompletno lud ako misliš da će poleteti, trudi se da su disciplina i moral uvek visoki, drži se po strani i nemoj se previše isticati itd.

I naravno - nikada, ali NIKADA nemoj da se zajebeš i primiš bundu od žene na poklon.

PS: Glumačka ekipa - VRH!

O dobijanju investicije

Zatrpani smo tekstovima o ogromnim VC investicijama u dolini, anđelima koji ulažu po par stotina hiljada eura, pričama o tome kako treba da se spremiš kada predstavljaš svoj projekat investitorima, koje veličine treba da bude font u prezentaciji i sličnim stvarima. Toliko se o tome priča da na jurenje investicije gledamo kao na zaseban projekat, a dobijanje kapitala kao ogroman uspeh.

Evo ga jedno malo zdravije razmišljanje - dolazak do kapitala NIJE uspeh, već PRILIKA za uspeh. Tu priliku možete da iskoristite da napravite nešto ili da uprskate... Sa tuđim parama. It's up to you.

Pre nekog vremena sam u BiznisBlog intervjuu pomenuo da je svrha početnog kapitala da ti da mesta za manevrisanje, ništa više. Dizanjem investicije sebi možda dajete više prostora, ali ste ipak vi odgovorni za to šta će na kraju iz cele priče izaći.

Inspiracija: ovde i ovde.

Safari - najbolji browser za Mac OS

Nisam hteo da se igram sa Firefox 3 bar dok ne izađe Release Candidate. To se i desilo pre par dana (RC1 je dostupan za download ovde), ali sada apsolutno nemam želju da se cimam sa tim.

Firefox 2 mi se gušio sa GMailom pa sam neko vreme koristio Camino. Fin browser, ali mu nedostaju neke stvarčice (reoderovanje tabova, Undo Close Tab i upotrebljiv Find on Page ponajviše) pa sam uporedo sa njim počeo da koristim i Safari. Kroz par dana više nije bilo sumnja - Safari šije svaki browser na Macu!

Sa verzijom 3 Safari je dosta napredovao u svakom pogledju i pretenduje da bude najbolji browser dostupan na tržištu. Bogat je mogućnostima i po tom pitanju ne zaostaje ni za jednim trenutno dostupnim browserom, 100% je optimizovan za Mac (Keychain, Services, .Mac itd), a sa par dodataka može se podesiti da se ponaša na način na koji su korisnici ostalih browsera navikli (neke navike je teško iskoreniti).

Malo o dodacima koji Safariju dodaju stvari zbog kojih se ranije nisam prebacio na njega:

Saft je komercijalni dodatak koji pegla sve što sam ranije zamerao Safariju - otvaranje prozora u novom tabu, full screen mod i mnogo toga. Moglo bi se reći da Saft firefoksizuje Safari :) Lista mogućnosti i podešavanja koje Saft dodaje je impresivna i vredi svaki cent (Saft košta oko 9 eura).

Inquisitor je suggestion alat za Search Box i radi slično kao auto-suggest opciji u Firefoxu, uz lepši interfejs i par dodataka. Ovaj dodatak je besplatan.

Za developere tu je develop meni koji u velikom meri zamenjuje Firebug + Web Developer ekstenzije. Development mogućnosti su integrisane u sam browser tako da nema overheada koji ekstenzije dodaju Firefoxu.

Dodatak: Develop meni se uključuje na Advanced tabu Preferences dijaloga:

Naslednik E61i

Nokia već neko vreme nije izbacila telefon koji bi legao kao naslednik E61 i E61i modela. Iako ne pratim gadžete jutros mi pade na pamet da pogledam da li se nešto šuška o naslednik. Googlanje "e61i successor" je iskopalo par članaka i sličica o nečemu što bi navodno trebalo da bude E71:

Trebalo bi da izađe negde u junu. Osvežen je dizajn i hardver, a tu je i 3.2mpx kamera. U junu bi trebalo da izađe i iPhone 2 - prvi hardverski update od kada je iPhone predstavljen. Neće biti revolucija kao iPhone, ali će sigurno biti evolucija vredna pažnje.

Najveću dinamiku u život definitivno bi uveo iPhone Shuffle:

- "Telefonu..."
- "Da gazda?"
- "Pozovi... Nekog!"
- "Da gazda!"
- "Poreski inspektor Nedeljka Bostanović na telefonu, izvolite!"

Pravi posao

Lik iz ove teme ima sledeći "problem" - radi od kuće, zarađuje dosta novca, ali neki ljudi ne razumeju to što radi i prebacuju mu što nema "pravi posao".

Nije prvi put da čujem takvu priču.

Problem je naravno u godinama dresure kroz koje smo pršli mi i ljudi koji nas okružuju. Kada bismo išli kako "svet nalaže" samo bismo se šaltali iz institucije u instituciju - škola, fakultet, firma, penzija.

"Uvek zavisi od nekog" je savet koji ste sigurno čuli milion puta od bliskih ljudi, samo upakovan u malo drugačiju ambalažu: "Završi faks i sve će biti u redu" ili "Da se ti meni lepo zaposliš pa posle [šta god]".

Sve su to dobronamerni saveti i ljudi su iskreno uvereni da će ti život biti bolji ako završiš faks, nađeš dobar posao u nekoj banci ili nešto slično. Nervira samo kada svoje stavove forsiraju i ne prihvataju ništa drugo kao opciju.

Za kraj dva zanimljva citata iz pomenute teme:

Vast majority of the working population is institutionalized in their career mindsets and would be completely lost without someone telling them what to do every day.

i:

I come from a family of entrepreneurs. I was always told to quit my job if I wanted to make real money.

PS: Mene ne cimaju. Većina jednostavno ne može da se nosi sa mojom tvrdoglavošću u fazonu "Pusti budalu, neka tera svoje. Imamo mi pametnija posla! Sutra treba da odem do banke da dignem keš kredit kako bismo malom mogli da organizujemo rođendan."

Prozivka

Leopard je dobio lepe, velike ikonice za računare u mreži. Samo pogledajte kako izgleda generic PC ikonica. Nekom je baš bilo zabavno dok je ovo pravio.

Da napomenem - ovo nije fan art ili neko zezanje. Ovo je stvarna ikonica koju dobijete u okviru Leopard operativnog sistema.