Ekonomija besplatnog

Pre neki dan, nakon kratke diskusije o budućnosti activeCollaba jedan prijatelj me je uputio na ovaj tekst. Tekst se bavi "ekonomijom besplatnog" i objašnjava kako iskoristiti Besplatno kako bi povećao vrednost, prodaju i profit. Pravila igre su jednostavna:

  1. Uzmi ono što nudiš i rasturi ga na delove;
  2. Skloni delove koji izdvajaju tvoju ponudu i čine je posebnom na stranu, a ostalo skupi na jednu gomilu i ponudi besplatno;
  3. Uživaj u uvećanju tržišta i pažnji koju dobijaš time što nudiš nešto besplatno, a živi od stvari koje te izdvajaju i koje naplaćuješ.

Besplatno kao Besplatno Pivo

Ovde nema ništa novo ni revolucionarno. Igra je odavno poznata - programerske kuće nude shareware i crippleware kako bi privukle mušterije, besplatni uzorci svega i svačega, besplatno uživanje u novim muzičkim hitovima na radiju i televiziji i tako dalje.

Iako sam tekst ne donosi ništa novo, bitna je ponuđena receptura kako doći do toga šta ponuditi besplatno, a na šta nalepiti cenu. Balansiranje između besplatnog i komercijalnog je fina umetnost, ali u tekstu je ponuđeno prilično jednostavno rešenje: Ono što drugi lako mogu da nude daj besplatno, a na ono šta te izdvaja od drugih kači cenu.

Sada još samo da vidim da li i kako se cela stvar uklapa sa open source projektima i slobodnim softverom :)

Prijave za activeCollab betu, utisci...

Za one koji nisu upoznati activeCollab je alat za upravljanje projektima i saradnju među timovima na kome radim već duže vremena. Pripreme za lansiranje verzije 1.0, najznačajnijeg izdanja od lansiranja samog projekta uveliko teku, a zadnjih par nedelja je bilo izuzetno zanimljivo u tom pogledu. Nakon dosta dugo vremena provedenog ispod haube (plugin arhitektura, PHP4 podrška, sila unapređenja u svim apsektima aplikacije itd) stvari polako počinju da liče na nešto (nisu nas lagali, interfejs jeste aplikacije). Za mesec dana, najkasnije dva ćemo imati sistem spreman za testiranje pa smo odlučili da pozovemo zainteresovane grupe da se prijave za beta testiranje putem activeCollab bloga. Sam poziv na betu je poslužio za više stvari:

  • Da sakupimo listu zainteresovanih organizacija i pojedinaca kako bismo mogli pozvati baš one koji se uklapaju u profile na koje ciljamo.
  • Da vidimo kakvo interesovanje vlada za samom aplikacijom. Dosta dugo je prošlo od lansiranje trenutne verzije pa sam se pobojavao da je interesovanje splaslo. Na moju veliku radost - nije!
  • Da saznamo više o ljudima koji su zainteresovani za activeCollab, a posebno o problemima koje očekuju da će im aplikacija rešiti.
  • Kao teaser sa sve malim screenshotom novog interfejsa (radna verzija). Stranica za prijavu za betu je potpun uljez u sivilu koje vlada na activeCollab sajtu što nije prošlo neprimećeno.

Rezultati? Prvog dana (juče) je bilo 250 prijava, a stvari se ne smiruju ni danas, iako je vikend. Kako mi se čini za koji dan ćemo morati da ubijemo celu stvar kako bismo sačuvali zdrav razum - sve prijave treba pročitati, sortirati, pogledati sajtove zainteresovanih organizacija itd.

No, upoznavanje sa potencijalnim korisnicima i problemima koji ih muče je i više nego zanimljivo i ispunjava te osećanjem da radiš pravu stvar, nešto što može biti od koristi i olakšati im živote (na stranu težnje za profitom i novcem, to dođe samo po sebi ako kreiraš nešto vredno). Obožavam ovaj posao!

Što se same bete tiče lokalna ekipa je pod protekcijom - samo treba da se jave na ilija.studen@gmail.com i dobiće account kada cela stvar krene.

Vidimo se u beti! :)

Mac OS X i Nokia N73

Mac OS X i iSync se jako lepo igraju sa raznim mobilnim uređajima omogućavajući krajnje jednostavnu integraciju računara i telefona. Telefon možete koristiti za pristup internetu, slanje SMS-a (što da se mučite sa tastaturom na telefonu kad su vam računar i prava tastatura pri ruci), sinhronizaciju podataka iz adresara i kalendara i tako dalje. Super je varijanta kada odete negde na klopu ili u šetnju i setite se da nešto morate da uradite. Ukucate to u telefon i kada se vratite samo sinhronizujete sa primarnim kalendarom. Što je najleše, to sve radi bez ikakvog dodatnog softvera i uz minimalna podešavanja.

iSync & Nokia N74

Danas sam tek saznao da je konačno i N73 zvanično podržan. Kada sam uzeo Mac N73 nije bio podržan pa sam koristio plugin koji je jedan od korisnika skuckao. Radilo je to sasvim fino - do jednom. Sitna "greška u kompjuteru" i kompletan imenik na telefonu i na računaru su bili obrisani. Naravno, kao i svaki iskusan korisnik računara nisam pravio backup pa se zato zadnjih mesec, dva svima izvinjavam i objašnjavam zašto više nemam njihov broj telefona.

Sad još samo da skontam zašto mi je opcija za slanje SMS-a u Address Booku onemogućena i sve će biti super. Da li brojevi moraju biti u određenom formatu da bi ih Address Book prepoznao ili je nešto drugo po sredi? Koristim standardan format: +381643464***.

PS: Umalo da zaboravim da izjavim dobrodošlicu još jednom switcheru. Nek' te mašinica služi lepo!

Lokacija: Working!

Počnimo sa dve zanimljive stvari:

  1. Internet mi je ogromna smetnja u radu. Čak i kad se zaletim ponekad napravim pauzu između dve linije koda tako što proverim šta ima novo na netu. Najgore je kada se ta pauza rastegne na više od pola sata gde mi onda treba još 15 minuta da se vratim onome što sam radio.
  2. Mac OS X podržava definisanje profila mrežnih podešavanja - lokacija. Tako možete imati profil za posao gde ste iza nekog proxy servera, za kuću gde imate direktan pristup ili pak profil za vaš omiljeni kafić sa wireless pristupom. Opcije za menjanje se nalaze unutar glavnog menija tako da su globalno dostupne.

Na pitanje kako bih najlakše sprečio sebe da pristupam internetu kada radim Godža je dao jako dobar savet - definiši lokaciju gde je mreža loše konfigurisana ili kompletno isključena. Savršeno!

Kada krenem da radim samo promenim lokaciju na Working i istog trena više nemam pristup ni lokalnoj mreži, ni Internetu. Treba mi samo jedan klik da ponovo sve osposobim, ali je i on dovoljan da me podseti da treba da radim, a ne da surfam.

Lokacije unutar glavnog menija

Sad još samo da smislim način da budem dostupan na ICQ pošto nam je to primaran način komunikacije u firmi. Najverovatnije ću instalirati IM na telefon kako bih bio prisutan, pa se prebacivati na komp kada me startuju. Imate neki bolji predlog?

Brzo serviranje gomile CSS i JS fajlova

Upravo sam naleteo na odličnu tehniku za brzo serviranje statičnog sadržaja, pre svega CSS i JS fajlova. Ako seckate CSS i JS na više fajlova kako biste raspodelili stvari u logične celine onda se vrlo lako možete suočavate sa problemima koje uzrokuje prevelik broj HTTP zahteva. Tehnika opisana u Faster Page Loads—Bundle Your CSS and Javascript članku na SitePointu omogućava da se više fajlova istog tipa iz istog foldera spoje na server strani i budu usluženi kroz jedan HTTP zahtev, samim tim dovodeći do značajno bržeg učitavanja stranice.

Pisanje...

Krenuo sam da pišem jedan tekst koji se malo ozbiljnije bavi nekim formama pisanja (formalni dokumenti, naučni radovi i slično) i onda se zaprepastio koliko malo stvarno znam o pisanju. Kao programer retko se srećem sa blogovima namenjenim piscima, njihovim "best practices" listama i uopšteno idejom da se procesu pisanja pristupa na profesionalan način. Celu stvar uzimam manje više zdravo za gotovo:

  1. Naučili me u školi da pišem
  2. Relativno sam dobar u izražavanju ideja rečima
  3. Udri! Šta tu ima puno da se filozofira?

A opet, pisanje je prisutno mnogo duže od programiranja, start-upa, korisničkih interfejsa i ostalih tema koje pratim u zadnje vreme. I tu postoje pravila, prakse za koje se pouzdano zna da su dobre, ljudi prepuni iskustva čiji savete slobodno možeš usvojiti kao aksiome. Ima perioda kada znatno više pišem nego što programiram ili radim na interfejsima, ali ipak ne pratim pisanje toliko aktivno kao što pratim druge oblasti koje sam naveo. Greška koju bi trebalo da ispravim.

Možete li da mi preporučite neke resurse o pisanju? Knjige, blogove, sajtove? Iskopao sam tone materijala preko Googlea, ali bi opet preporuka dobro došla.

Uživajte u praznicima!

Novi ruter i problemi sa FTP-om

Do pre neki dan smo bili bežično umreženi (4 računara u dve prostorije). Iako prilično praktična (nema kablova, lako šetanje sa laptopom i slično) ova mreža je bila izuzetno spora kada je trebalo prebaciti veći fajl sa jednog na drugi računar. Cela mreža je bila tako konfigurisana da je jedan računar morao biti non-stop upaljen. Tako ti je to kad insistiraš da tvoj komp bude direktno prikopčan na kablovski modem pa ti noću ne da spavati jer je bučan kao omanja fabrika :) No, iz navedenih razloga smo odlučili da bez kabla nema ništa i uzeli TP Link ruter (po preporuci prijatelja koji ga uspešno korsti već duže vreme na SBB mreži) i povezali se kablovima. Fajlovi se sada kopiraju i do 10 puta brže, cimer može nesmetano da spava i sve je sjajno i bajno... Osim jedne stvar: kada se okačim na neke FTP servere konekcija mi je jako usporena i malo malo pa puca. Kao za inat to je baš onaj server na kome vršimo testiranja najnovijeg sajta koji treba uskoro da bude lansiran. Frustrirajuće, kako za mene tako i za ljude sa kojima radim pošto jednostavno nisam u stanju da uploadujem najnovije izmene.

No, ono što bih vas pitao - da li imate ideju šta bi mogao biti problem i kako bismo ga mogli rešiti? Kao što rekoh, u pitanju TP Link ruter na SBB mreži. FTP krene, ali je jako spor i nakon par fajlova se konekcija jednostavno smrzne. Transmit pukne (timeout) dok Total Commander sačeka i uspe da se rekonektuje nakon par minuta. To znači da mi svaki masivniji upload traje i po par sati i da treba da koristim dva računara. Upomoć!

Za sve ljubitelje Nighwisha

Obično ne pišem postove u kojima ostavim link, dva, ali ovo definivno mora da bude zapamćeno. Malo je matorije, ali sam se danas setio da ponovo potražim i opet sam se smejao kao lud.

Uživajte:

Civilno služenje i papirologija

Danas sam napokon prikupio sve potrebne papire i predao zahtev za civilno služenje vojnog roka pa sam odlučio da zapišem šta je sve potrebno. Možda nekom pomogne ako ništa, a ono bar da se informiše unapred pošto znam dosta ljudi koje ova procedura tek čeka. Uglavnom, potrebno je sledeće:

  1. Kopija diplome. U zahtevu se navodi završen obrazovni nivo i započeti (ako recimo imate završenu srednju školu i na pola studija ste). Ukoliko ste student treba i fotokopija indeska - prva strana i zadnja overa semestra.
  2. Uverenje da ne posedujete dozvolu za nošenje oružja. Ova potvrda se diže u SUP-u.
  3. Uverenje da u zadnje 3 godine niste podnosili zahtev za dozvolu za nošenje oružja. Ova potvrda se diže u SUP-u. U slučaju novosadskog SUP-a prethodnu i ovu potvrdu pokriva jedno uverenje. Uverenje se čeka jedan dan.
  4. Uverenje da niste pravosnažno kažnjavani ili osuđivani za krivična dela koja podrazumevaju nasilje. Ova potvrda se diže u sudu. Na nju sam najviše čekao (4 dana).
  5. Potvrde o radnom odnosu članova uže porodice. Ja sam predao potvrde o radnom odnosu oca i majke iako u zahtevu može da se navede i brat i sestra. Ta uverenja oni dižu u firmama gde rade.

Kada prikupite tu dokumenaciju (ili pre, svejedno je) treba da uzmete obrazac u vojnom odseku koji popunjavate da bi podneli zahtev za civilno služenje.

Za dizanje većine uverenja treba da plaćate kojekakve administrativne takse (ništa krupno, ali ih ima više) tako da ima dosta žongliranja sa uplatnicama. Na samim šalterima će vam reći koliko i kome treba da uplatite.

Jedna bitna stvar u celoj priči - ako možete sami da nađete gde ćete da služite vojni rok to mnogo pomaže jer mogu da vas bace gde hoće (stražar u zabavištima gde radite po smenama itd). Odete u tu instituciju / firmu i tražite njihovu saglasnost. Ukoliko su saglasni dobijete dokument koji priližite uz kompletnu dokumentaciju.

Meni je za završavanje celog procesa bila potrebna jedna radna nedelja, ali to može da varira u zavisnosti od toga koliko morate da čekate na pojedina dokumenta.

To je manje više to. Nadam se da nekom pomaže bar da stekne uvid u to koliko je posla i vremena potrebno da se cela stvar završi.

Nerviraju me...

SEO eksperti. Da je sreće i zdravlja ne bi ni postojali. Postoji par čisto tehničkih pravila kojima možete učiniti sadržaj dostupnijim mašinama (kvalitetan markup, smisleni URL-ovi i tako dalje), ali bi po mom mišljenju tu trebalo stvari da stanu. Sve preko toga je varanje sistema koji je napravljen da pomogne običnim ljudima, ne da vama zaradi pare. Stvari treba optimizovati za ljude, ne za pretraživanje jer će pretraživači gotovo uvek naći stvari vredne pažnje. Kvalitetan proizvod, usluga ili sadržaj su definitivno najbolji način da privučete ljude na svoj sajt. Sve ostalo nema smisla i ide mi strašno na živce.

Kao što rekoh, SEO eksperti ne bi trebalo da postoje kao kategorija web profesionalaca.

Email obaveštenja o novim komentarima

Po meni, jedna od bitnih osobina blogova su komentari i diskusije koje mogu nastati u njima. Uglavnom, svi znamo vrednost komentara. Stvari idu dotle da se često postavlja bitanje da li je blog blog ako ne podržava komentare. Uprkos važnosti komentara i diskusija koje se kroz njih mogu razviti, blog sistemi obično nemaju jednu izuzetno bitnu osobinu koja je osnovna za sve diskusione sistem - način da obaveste čitaoce da je došlo do razvoja diskusije (tj. da su objavljeni novi komentari). Na primer, tematika posta me zanima ili sam već učestvovao u diskusiji i želim da ostanem u toku sa njom. Najčešći vrh koji možete da dobijete u tim situacijama je RSS feed za komentare. Ja ipak mislim da to nije dovoljno i da je email znatno bolje rešenje:

  1. Svi koriste email za razliku od RSS-a. Možda je prevazišao status 100% geeky tehnolgije, ali je ipak još uvek nepoznanica za dobar deo surfera.
  2. Prepisivanje na email obaveštenja vas ništa ne košta ako ne dođe do razvoja diskusije (nećete uopšte dobiti obaveštenje). Kod RSS čitača on i dalje mora da proverava stanje.
  3. Mnogi ljudi (uključujući i mene) ne vole da ima tone feedova u readeru. Samo probran sadržaj moliću...

Ukoliko obezbedite da čitaoci mogu da se subscribeuju na komentare to može dovesti do kvalitetnijih diskusija jer će više ljudi moći da ih prati nego inače. Blogovi se gotovo nikad ne obilaze kao forumi, a uz gotovo nikada ne prikazuju šta je novo od vaše zadnje posete. Zato i diskusije često uvek umiru nakon par (desetina) komentara, ako i toliko. Kvalitetan sistem za obaveštenja bi bar malo popravio stvar...

Što se konkretnih rešenja tiče za WordPress postoji plugin koji dodaje kompletno rešenje za email obaveštenja: Subscribe to Comments 2.0. Feature set je stvarno kompletan: upravljanje postojećim subscriptionima, stavljanje svoje adrese na blok listu (ukoliko vas neki šaljivdžija non-stop prepisuje na komentare) i tako dalje. Preporuka.

Koji si super heroj?

Evo ga još jedan test ličnosti: koji ste super heroj? Ja sam Green Lantern. Eto...

Green Lantern
95%
Spider-Man
70%
Iron Man
65%
Superman
60%
Hulk
55%
Batman
50%
Catwoman
45%
Robin
37%
Wonder Woman
35%
Supergirl
35%
The Flash
20%
Hot-headed. You have strong will power and a good imagination.

Produktivnost, loše navike i smetala

U 2007: Reduce, Focus, and Filtering My Inputs Jeremy Zawodny je izneo par prilično bitnih problema koji zajedno mogu da naprave gužvu u vašoj glavi i kalendaru prouzrokujući dosta stresa i komplikacija zbog zatrpanosti obavezama. Iz iskustva znam da su neki od navedenih "ometača" prilično nezgodni. Posebno bih naglasio konstantnu naviku da kažem "Da" novim obavezama bez previše razmišljanja. Sviđa mi se predlog iznesen u jednom od komentara - napiši par beleški o projektu, ali nemoj reći "Da" (ili "Ne") dok cela stvar ne prespava. Takođe, usluge koje činim potpunim neznancima ću morati da počnem da naplaćujem (ili odbijam) kako bih smanjio količinu takvih "intervencija" i jasno stavio do znanja da me one koštaju.

Druga prilično kritična stvar je prevelika količina ulaznih podataka ili velika učestalost proveravanja izvora (npr, proveravanje maila ili RSS readera na svakih 5 minuta). Jedno od rešenja je da obrišem sve feedove koji me ne interesuju ili koji su mi tradicionalno zatrpani (Techcruch i Guy Kawasaki mi odmah padaju na pamet - obavezno ih zapustim). Već sam podesio Mail da proverava mail na 1h, a NewsFire da osvežava listu feedova na svaka tri sata. Svako povećanje učestalosti preko toga jednostavno nema smisla.

I najvažnija stvar - unormaliti spavanje. Tačno znam da kada se prebacim iz normalnog režima (u krevet oko 23, ustajanje oko 6, 7) počnem da ličim na zombija i jako malo stvari završavam (ili ih završavam uz veliki napor). Obaveze se toliko nagomilaju da jednostavno prisilim sebe da se vratim u normalu ne bi li ih rešio. Uz malo discipline mogao bih kompletno da se prebacim u jutarnji režim i rešim se bede.

Ima li neko neke druge predloge?

Logika web aplikacija

Na DevProTak forumu se (opet) povela interesantna diskusija o template engineima (Smarty i bratija) i srodnim pitanjima, kroz offtopic naravno. Jedna od zanimljivih stvari u diskusiji je tvrdnja jednog učesnika da ne koristi nikakvu logiku unutar templatea i da voli da mu je sva logika na jednom mestu, tj. unutar aplikacije. Ta tvrdnja me je navela da opišem sistem koji smatram dobrim i kako je logika raspoređena u njemu. Sistem koji trenutno koristim se bazira na MVC (skraćeno za Model View Controller) načinu odvajanja osnovnih delova aplikacije:

  1. Model - uređuje pravila koja važe između objekata sa kojima aplikacija barata
  2. View - prikaz rezultata obrade
  3. Kontroler - zadužen za obradu korisnikovog zahteva

U tako uređenom sistemu postoje tri precizno razgraničene logike:

  1. Biznis logika (često se još naziva modeom) je skup pravila koja važe među objektima sa kojima aplikacija barata. Na primer, članak pripada kategoriji; kada se kategorija obriše svi članci iz te kategorije se takođe brišu i resetuje se globalni brojač. Ili pak, ako posetilac ostavi komentar na članak diže se popularnost kategorije kojoj članak pripada. Dakle, to su neka interna pravila kojih su objekti svesni i koja poštuju.
  2. Kontrolerska logika je logika koja se koristi za obradu korisničkog zahteva. Korisnik od aplikacije zatraži članak broj 12; ako ga aplikacija ne nađe korisnik dobija poruku o grešci. Ako ga nađe, proverava se da li korisnik može da pristupi tom članku. Ako sme isti se štampa na ekran, a ako ne korisnik dobija poruku o grešci gde se kaže da nema potrebne dozvole da bi video zatraženi članak. Primetite razliku između ovoga i model logike - ovde je sve o tome kako uslužiti korisnikov zahtev, ne kako su objekti međusobno povezani i koja pravila važe među njima.
  3. Prezentaciona logika se brine samo o prikazu podataka. Primer za ovo je određivanje da li je red tabele paran ili ne i bojanje u skladu sa tim ili pak odlučivanje da li da se prikaže određeni blok ili ne u skladu sa prosleđenim podacima (nema poente prikazati logout opciju ako nemamo ulogovanog korisnika).

Ovakav način odvajanja se možda u početku čini suviše komplikovan, ali je u suštini prilično jednostavan i logičan. U nekom od narednih tekstova ću opisati na konkretnom primeru kako se ovaj sistem primenjuje, zašto ima smisla i koje su mu prednosti.

Praznično gunđanje

Jedna stvar vezana za praznike me užasno nervira: pirotehnika. Razumem da to ljudima predstavlja zadovoljstvo da dižu stvari u vazduh i da prave buku, ali preteraše ga. Sedim s otvorenim prozorom (ako ga zatvorim umreću od vrućine) i imam osećaj kao da je napolju rat. Mogu da zamislim kako će tutnjati večeras :)

5 stvari koje (možda) nista znali o meni

Ovaj meme se baš širi kao lavina. Skoro svi domaći blogeri koje pratim su odradili svoj domaći i odgovorili na izazov. Pošto sam prozvan na dva mesta (Dragan i Bluesman) moram i ja da se oglasim da ne bih bio party-breaker. OK, 5 stvari koje (možda) niste znali o meni:

  1. Ne umem da vozim ništa kompleksnije od bicikla. Ranije sam još i govorio kako ću polagati, ali sam sad digao ruke i od toga. Jednostavno me vožnja i sve u vezi nje smara, a pošto nema potrebe za autom u svakodnevnom životu na tome se sve i završava.
  2. Nisam siguran da li umem da plivam. Možda znam pošto sam u par navrata “plivao” na moru, ali veliko je pitanje da li bih preživeo lokalni bazen. Brčkanje mi je sve samo ne uživanje - više volim da se zabijem negde u hlad (uz knjigu ili “čašicu razgovora”).
  3. Kada slušam muziku ne slušam tekstove. Bitna mi je atmosfera, a šta “oni tamo pevaju” me uglavnom ne interesuje. Jedna od retkih stranih stvari koju znam od početka do kraja je Tenacious D - Tribute.
  4. Nikada nisam bio u inostranstvu, ali mi je san da posetim New York i kupim stan na Manhattan-u (vidi 5). Polako radim na tome.
  5. Negde sam pročitao sledeću izjavu: “Skromnost je vrlina samo ako nemaš ni jednu drugu” i slažem se sa time. Apsolutno poštujem ljude koji svoju životnu filozofiju baziraju na skromnosti i jednostavnosti življenja, ali to jednostavno nije moj fazon. Velike stvari ti se jednostavno ne dešavaju ako su ti ciljevi skromni i prosti.