Recenziranje knjiga na blogu

Jedno vreme sam bio prepisan na The Simple Dollar blog, ali sam nakon par nedelja skontao da me novi tekstovi baš i ne privlače previše pa sam prestao da ga pratim. To naravno ne znači da je blog loš, samo da nisam u fazi da me zanimaju teme koje obrađuje dovoljno da bih ga redovno pratio. S vremena na vreme ipak odem i procunjam po sajtu jer znam da ima tona kvalitetnog sadržaja i uvek naletim na nešto zanimljivo.

Danas sam malo prošao kroz sekciju gde čovek recenzira knjige. Uglavnom piše o knjigama o finansijama (zanimljiva tema zbog cele ove priče o recesiji i razlozima zašto je do nje došlo), ali tu su i recenzije self improvement knjiga, knjiga o preduzetništvu, kreativnosti i srodnim temema.

Pored samih recenzija, ono što mi se učinilo jako zanimljivim je način na koji čovek recenzira knjige. Uglavnom je to tekst (ili serija tekstova) koji prate sledeće korake:

1. Uvod - o autoru, knjizi, temi koja se pokriva i cilju koji knjiga želi da postigne.
2. Šetnja kroz svako poglavlje uz kratak osvrt na najzanimljivije ideje iz tog poglavlja.
3. Par finalnih komentara uz autorov odgovor na "Da li vredi kupiti ovu knjigu?" pitanje.

Pošto u zadnje vreme čitam dosta više nego ranije, pali mi je na pamet u par navrata da pišem o knjigama koje čitam, ali me uvek odvraća ideja da će se ti tekstovi svoditi samo na kratak opis knjige i prepiruku u fazonu - "Da, vredi uloženog vremena i ako vas interesuje oblast X obavezno pročitajte ovu knjigu". Može mnogo bolje...

Često je bolje usvojiti proveren pristup koji se već dobro pokazao nego kretati na svoju ruku pa metodom uzaludnog pokušaja tražiti nešto svoje što radi.

Dužina blog teksta

Dok sam bio klinac i tokom srednje mogao sam da sedim po ceo dan i čitam. Sećam se da sam jedno leto stukao "Rat i mir" za manje od tri nedelje. Sada su stvari skroz drugačije - ne mogu da se zadržim na nekom tekstu duže od 3 pasusa, posebno na internetu. Uvek mi nešto drugo odvuče pažnju pa mi duži tekstovi stoje otvoreni u tabovima danima dok ih čituckam malo po malo.

Verujem da nisam jedini. Takođe verujem da nije potrebno mnogo reči da bi se prenela poruka ili obradila neka tema. Čini mi se kao da ljudi pokušavaju da natrpaju previše stvari u svoje postove kako bi obradili sve potrebne detalje. Evo par saveta kako da pišete tekstove koji prenose poruku, a da ne zamaraju svojom dužinom:

1. Prvo mindset - otarasite se osećaja da nešto mora biti dugačko i opširno da bi bilo vredno nečije pažnje. Čak je čest slučaj da ljudi upravo opširnošću pokušavaju da sakriju svoju neposobnost da kažu nešto konkretno. Setite se samo "sranja" na ispitima...
2. Kraći tekstovi, 250 do 500 reči, izlomljeni u par kraćih celina. Ta dužina se meni pokazala kao dovoljna da se nešto kaže, a da ne davi i ne zahteva dubok udah pre čitanja. Sve preko 1000, 1500 reči je previše ako mene pitate.
3. Ne mora sve da bude pokriveno jednim postom. Umesto jednog masivnog posta napravite seriju postova i tako u detalje obradite temu.
4. Koristeći liste možete osetno da skratite tekstove jer omogućavaju da se nešto opiše korak po korak uz zadržavanje konteksta. Ukoliko su elementi liste duži od par reči naznačite najbitnije stvari kako bi se lista mogla brzo preletati. Ako nekog baš zanimaju detalji pročitaće sve.
5. Pročitajte svoj tekst par puta pre nego što kliknete Publish dugme. Na taj način možete da izbacite gomilu viška i osetno podignete kvalitet teksta.

Kao i uvek, ne može se generalizovati. Nekada nešto mora da bude opisano nadugačko i naširoko. Ti slučajevi su ipak pre izuzetak, nego pravilo. Ovaj tekst ima nešto manje od 350 reči. Da li je preneta dovoljna količina informacija? Da li je rečeno nešto konkretno? Ja se iskreno nadam... :)

Pisanje...

Krenuo sam da pišem jedan tekst koji se malo ozbiljnije bavi nekim formama pisanja (formalni dokumenti, naučni radovi i slično) i onda se zaprepastio koliko malo stvarno znam o pisanju. Kao programer retko se srećem sa blogovima namenjenim piscima, njihovim "best practices" listama i uopšteno idejom da se procesu pisanja pristupa na profesionalan način. Celu stvar uzimam manje više zdravo za gotovo:

1. Naučili me u školi da pišem
2. Relativno sam dobar u izražavanju ideja rečima
3. Udri! Šta tu ima puno da se filozofira?

A opet, pisanje je prisutno mnogo duže od programiranja, start-upa, korisničkih interfejsa i ostalih tema koje pratim u zadnje vreme. I tu postoje pravila, prakse za koje se pouzdano zna da su dobre, ljudi prepuni iskustva čiji savete slobodno možeš usvojiti kao aksiome. Ima perioda kada znatno više pišem nego što programiram ili radim na interfejsima, ali ipak ne pratim pisanje toliko aktivno kao što pratim druge oblasti koje sam naveo. Greška koju bi trebalo da ispravim.

Možete li da mi preporučite neke resurse o pisanju? Knjige, blogove, sajtove? Iskopao sam tone materijala preko Googlea, ali bi opet preporuka dobro došla.

Uživajte u praznicima!