Dilema

Jedna od stvari koja s vremena na vreme naleti je pitanje da li postoji ili zahtev da se napravi nešto što će uvoziti zadatke iz activeCollaba u Eclipse, kao Mylyn konektor ili kao potpuno nezavistan paket. Zahtev kao i svi drugi, manje popularan od nekih, ali opet dosta popularniji od nekih drugih, za neke timove nebitan, a za neke deal breaker. Definitivno tema za razmišljanje, ali tu ima jedan problem:

Lično mislim da je Eclipse kompletan promašaj, Frankenštajn napravljen od gomile otpada nabacanog na jedno mesto, tako napravljen da ne naljuti nikoga po pitanju mogućnosti, ali da te vremenom dovede do ludila i definitivno da nikada nikoga ne učini srećnim. Pogledajte samo ovaj Preferences dijalog:

Da te vidim da podesiš soft tabs iz prve, o ostatku da i ne govorim... Ne poželeti nikome!

I tu dolazimo do dileme iz naslova posta: da li svojim radom podržavati platformu na čiju pomisao vas obuzme neki čudan bes, kao da biste je obrisali iz postojanja da ikako to možete? Da li ličnim stavom i ličnim protivljenjem pucate sebi i svom proizvodu u nogu? Da li zbog ličnog stava uskratiti nešto korisno svojim korisnicima?

Po meni, projekti na kojima radimo neizbežno nose naš lični pečat, sa svim dobrim i lošim stvarima koje to nosi. To ne treba izbegavati, već prigrliti. Neka ono na čemu radimo bude oličenje našeg najboljeg Mi, pa makar to značilo izbacivanje stvari koje Mi smatramo lošim, bez obzira što ih neki ljudi traže. Naknadno izbacivanje mogućnosti je teško, tako da sve što dodamo treba da se računa i da dodaje vrednost proizvodu, jer smo Mi ti koji ćemo tu istu mogućnost morati godinama da podržavamo. Ako je Mi ne volimo i zakolutamo očima svaki put kada je neko spomene, onda je greška što smo je uopšte i dodali...

I tako A51 neće u skorijoj budućnosti raditi na Mylyn konektoru...

iQWERTY?

Kao neko ko je već godinama koristio telefone sa QWERTY tastaturom (od Nokia E61 do BlackBerry sprava), ne mogu, a da ne obratim pažnju na sprave kao što su Nokia E7 i slične telefoni i da mi se na trenutnak ne učine primamljivim.

Na sadašnjem telefonu (iPhone 4) bih stvarno voleo da imam fizičku tastaturu. Svi znamo da je osećaj pri kucanju na parčetu plastike koja ne pruža nikakav taktilan feedback uvek za red veličina lošiji nego kucanje po stvarnim dugmićima. Zašto onda Apple na napravi telefon sa fizičkom tastaturom?

Kada pogledam trackpad na novim Apple laptopima, Magic Trackpad, kao i ostale periferije koje prave, vidim da je Appleu stalo do taktilnog feedbacka koji ti uređaji pružaju korisniku. Svesni su ga i znaju da je poželjan. Da to nije tako, Magic Trackpad ne bi radio kako radi, već bi bio kao prikovan za površinu stola i ne bi imao hod pri kliku.

Dalje, za razliku od miševa gde nikako da "ubodu" pravi balans između forme i fukcionalnosti, Apple tastature su sjajne. Nakon što se uzme novi Mac za kancelariju, nemam problem da zamenim miš boljim (uglavnom padne neki gamerski Logitech), ali tastatura uvek ostaje. Čak i kada se uzme laptop i možemo da biramo bilo koju tastaturu, uvek uzmemo Apple tastaturu. Stvarno su dobre, tako da nije stvar u tome da li Apple ume da napravi dobru tastaturu ili ne.

2011.

Po mom mišljenju, razlog zašto Apple danas ne dodaje fizičku tastaturu nije ni hardverske ni softverske prirode, već se svodi na promene koje bi dodatni metod unosa i interakcije sa uređajem zahtevao. Ono što mi se ponekad desi da previdim u razmišljanju u tastaturama je to da tastature nisu samo za unos teksta, već su uređaj koji može da se koristi za upravljanje celim sistemom. To celu priču svodi na sledeća pitanja:

1. Da li Apple upravljenje uređajem preko ekrana želi da proširi još jednim metodom interakcije (tastaturom)?
2. Ukoliko to želi, šta je sve potrebno da uradi kako bi taj metod interakcije bio podjednako dobar, ako ne i bolji, od postojećeg?

I ja tu zakucam jer jednostavno ne vidim iOS kao nešto što će imati veliki benefit od tastature, osim pojednostavljenja unosa teksta. Nasuprot tome, vidim niz problema sa kojima bi se tim iza iOS-a trebao suočiti da bi učinio tastaturu pojednako dobrom kao trenutni način interakcije sa spravom (touch screen).

... and beyond

Ono što vidim umesto tastature je ekran koji pruža feedback na korisnikove komande. Tehnička izvodljivost toga na stranu (Apple ima dovoljno sredstava da tehnologiju potrebnu za takve ekrane razvije ili kupi, pre ili kasnije), ovim bi se značajno poboljšao osećaj pri kacanju teksta, ali i otvorila vrata za nivo interakcije koji sa tastaturom nikada ne bi bio moguć. Govorim o osećaju prelaska preko žice u GarageBand, o blagom osećaju nategnutosti pri ispaljivanju ptice u Angry Birds, o vibraciji pri eksploziji u nekoj igrici, o osećaju pulsa dok neka medicinska aplikacija skida podatke o krvnom pritisku sa eksternog uređaja prikačenog na iPad...

Kada razmišljam o tome, poželjnost fizičke tastature u touch svetu mi deluje u najmanju ruku kratkovido i ograničeno. Uveren sam da je Apple svestan potencijala koji ekrani koji umeju da "odgovore" imaju i da ulaže u njih. Ne bi me čak ni začudilo da postoje neki rani prototipi takvih sprava.

Samo je pitanje vremena kada će se iznaći način da se čulo dodira iskoristi ne samo za izdavanje komandi, već i za komunikaciju sa korisnikom. To je stvarno rešenje problema, ali ga korisnici nisu svesni jer ne razmišljaju u tom smeru i zato traže hardverske tastature.

Fina umetnost je korisnicima pružiti ono što žele, čak i kada nisu svesni šta stvarno žele. Na polju visokih tehnologija se upravo na tome zarađuju milijarde, ne na inertnom recikliranju i kopiranju starih rešenja. Zato danas Apple više vredi nego Microsoft, zato su Nokia i RIM u problemu, zato Ballmer ima problema da razume Apple itd, ali to je već neka druga priča.

[No Subject]

U zadnje vreme mi se često dešava da šaljem email ili poruku bez naslova - jednostavno otkucam ono što imam da kažem i kliknem Send (ili Cmd + Enter). Facebook se na primer nikada ne buni kada to uradim, dok me email klijenti (GMail i Sparrow.app) smaraju sa "Da li stvarno 'oćeš ili ne?" dijalozima:

Zato sam se u jednom momentu zapitao: da li je i kada subject polje višak? Uvek je dobro malo pretresti stvari koje ljudi smatraju normalnim i podrazumevanim (vidi PS), pa mi se i samo pitanje učinilo zanimljivim.

No, situacije kada neću staviti subject:

• Poruka je sama po sebi sažete i iz nje same ne može da se izvuče još sažetiji naslov.
• Šaljem neki link, citat, šta već. Opet situacija kada je apsolutno sve što ima da se kaže u tekstu same poruke i sažetak nije potreban.
• Ćakanje sa prijateljima gde diskusija nema definisan cilj, već je prosto priča o nasumičnim temama i stvarima koje kroz priču dolaze jedna za drugom. Ranije sam tim porukama stavljao "..." subject, ali sam i to prestao da radim, pošto ne pravi nikakvu razliku.
• Poruke koje bi bolje bile kao SMS nego kao FB prouka ili email, ali je nepraktično slati SMS (primalac je u roamingu, a nema hitnosti u diskusiji) ili nemam njegov broj (npr, nemam broj nikoga od ekipe sa kojom sam bio u Nepalu, ali sam sa svima u kontaktu preko Facebooka).

Situacije kada uvek stavljam subject:

• Kada kontaktiram tehničku podršku, neku prodavnicu, raspitujem se o nekom proizvodu itd. Tada uvek stavim kratak opis onoga što me zanima ili sa čime imam problem.
• Duži mailovi koje šaljem ekipi u firmi. Doduše, u tim slučajevima sve ide kroz activeCollab, gde postavljam diskusiju ili tiket, a ljudi budu notifikovani o tome putem maila.
• Kada se dopisujem sa ljudima van firme vezano za posao (različiti dogovori oko putovanja i konferencija, prepiske vezane za nabavku opreme i sl).

Kada tako izlistam kad stavljam, a kada izostavljam naslov, zaključak se nametne sam po sebi: naslov je višak kada je sama poruka toliko kratka da ne zahteva sumiranje ili kada pričam sa prijateljima, dok je uvek tu kada je disksija iz bilo kog razloga formalna ili sa ciljem. Facebook to konta (pa ga zato "normalni" ljudi više i koriste nego mail), ali email klijenti izgleda i dalje obitavaju u sada već davnoj 1995. godini.

PS: Da ne bude da razmišljam o ovakvim stvarima čisto sporta radi i zato što u životu nemam pametnija posla; odgovor na ovo i slična pitanja direktno utiče na neke odluke vezane za dizajn aplikacija na kojima radimo. Ukoliko želite da pravite softver koji minimalno smara ljude, dobro je znati koja polja apsolutno zahtevaju vrednost, a koja možete ostaviti opcionim ili čak u potpunosti izbaciti.

Traži se Mac OS X Developer

A51 is a software development company from Novi Sad. Our focus is development of tools that help organizations get projects done by employing more communication and less management.

Our flagship product, activeCollab, is used across the globe by thousands of organizations, including some of the largest technology and media companies and well known universities.

Mac OS X Developer

Job Description:

1. Develop native applications for Mac OS X

What we Offer:

1. Clean, quite, cozy environment where you can concentrate and get stuff done. We even offer home cooked lunch served in the office every day.
2. Opportunity to learn new and develop existing skills.
3. Best equipment money can buy. Tools should never limit your creativity.
4. Type of energy only small companies can offer.
5. Make the difference! activeCollab is one of the best known software products coming from Serbia.

Requirements:

1. Simply put, you need to be a good programmer and natural problem solver.
2. Experience with development of Cocoa applications.
3. Candidates who are not able to work in office in Novi Sad Monday to Friday should not apply.
4. Faculty degree is a plus, but not a requirement.

If you are interested and see a fit here, please fill out the form that is available on this page:

http://a51.wufoo.com/forms/prijava-mac-os-x/

Thank you for your time!

activeCollab Timer

activeCollab je još od verzije 1.0 (oktobar 2007.) imao mogućnost unošenja utrošenog vremena na pojedinačne projekte i zadatke. Ta mogućnost je tada dodata samo kako bi activeCollab bio konkurentan drugim alatima, ne i zato što smo mi imali realnu potrebu za njom. To se vremenom promenilo...

Problem kod prvih verzija je što nije postojala laka mogućnost automatskog praćenja vremena, gde ćete vi jednostavno pritisnuti dugme i onda će neka aplikacija u pozaditi pratiti koliko ste vremena potrošili radeći. Kada završite, još jedan pritisak na dugme i to vreme biva logovano u activeCollab.

Postojale su neke aplikacije koje su to omogućavale i lepo se integrisale sa activeCollabom, ali recimo samo da nisam bio zadovoljan njihovom izvedbom. Često su to bila kabasta cross platform rešenja koja su izgledala kao da su pala sa Marsa (Adobe AIR), ponekad bugovita i napuštena od strane njihovih autora, komercijalne aplikacije su često bile prilično skupe... Ne baš sjajna situacija.

Zato smo prošle godine odlučili da napravimo zvaničnu aplikaciju koja olakšava praćenje vremena. Cilj je bio da se korisnicima omogući jednostavno praćenje vremena gde je izvedba same aplikacije na nivou koji mi od jednog takvog alata očekujemo. I tako je nastao activeCollab Timer:

Ljudima koji naplaćuju svoje usluge po satnici ne moram objašnjavati koliko je bitno pratiti vreme koje trošite radeći, ali postoji i niz prednosti koje pruža i ljudima koji rade na projektima i ne napalaćuju po satu.

Na primer, meni je praćenje vremena promenilo način na koji radim. Kada počnete da pratite koliko vremena stvarno trošite, jasno se povuče granica između vremena provedenog za računarom i vremena provedenog u efektivnom radu. U mom slučaju, prva brojka je uvek dosta veći nego druga (npr, imam osećaj da provedem 10 sati za računarom, a opet logujem samo 3h efektivnog rada). Doduše, ja pored programiranje (za koje jedino pratim vreme) radim i niz drugih stvari, ali opet - ponekad je zastrašujuće koliko malo efektivnog rada dodam u poređenju sa količinom vremena koje je otišlo na te "sporedne" aktivnosti.

Kako vreme prolazi, tako se zajedno i activeCollab i activeCollab Timer, a i načini na koji ih koristimo, razvijaju. Trenutno testiramo verziju 1.3 Timer aplikacije koja dodaje par "sitnih" unapređenja koja značajno unapređuju način na koji se aplikacija koristi. Tako, npr, zahvaljujući tim unapređenjima ja sada Timer koristim kao svoju to do listu (vidi screenshot gore, to treba danas da odradim), nešto za šta sam do sada uvek koristio papir i olovku.

PS: activeCollab Timer je besplatna aplikacija dostupna za Windows i Mac OS X.

Jeres

Definicija reči herectic (jeretnik):

A person who holds controversial opinions, especially one who publicly dissents from the officially accepted dogma of the Roman Catholic Church.

Etimologija:

Middle English heretik, from Old French heretique, from Late Latin haereticus, from Greek hairetikos, able to choose, factious, from hairetos, chosen, from haireisthai, to choose ; see heresy

Izvor: Yahoo Dictionary.

Zanimljivo poreklo reči. Jednostavno je, ali i glupo osuditi se na slepo verovanje u dogme (koje pri tom nisu ni tačne). Slobodnu misao i upotrebljavanje mozga za preispitavanje sveta oko sebe i rešavanje problema je nešto što treba ohrabrivati, a ne gušiti.

Flash Needs to Go Away

7 godina

Pošto dosta postova iz perioda pre 2006. godine, uključujući i nekoliko prvih postova, nije preživelo tri selidbe i tri promene blog skripte, po sećanju sam uzeo 12. april kao dan kada je napisan prvi post na ovom blogu. Moguće je da je prvi post napisan i par nedelja ranije, ali mislim da definitivno nije kasnije.

No, to sada uopšte nije bitno. Ono što je bitno je da ovaj blog sada navršava sedmu, a počinje da grize svoju osmu godinu postojanja. To ga čini "projektom" na kome sam najduže radio do sada, iako nikada na pisanje za Area51 nisam gledao kao na projekat. Uvek je ovo bilo mesto gde piskaram stvari koje mi u tom trenutku okupiraju pažnju, nekad po par postova dnevno, a nekada bez i jednog mesecima, sa nekim člancima koji su prosti citati i linkovi, do (retkih) tekstova za koje mi je trebalo par dana da ih spremim.

Velike planove za ovaj blog nemam. Trenutni naum je da ostane ono što je do sada bio: lični blog, bez jasno definisane teme i učestalosti postovanja. Kada imam nešto da napišem i objavim, to ću i uraditi, a ako me uhvati faza da mesecima ne napišem ništa, i to je OK. Ono što jeste sigurno je da neće zamreti zbog @istdn. 140 karaktera jednostavno nikada neće moći da zamene proces (u glavi) koji je potreban da se dođe do nekog teksta od 500 reči, o nečem ozbiljnijem da ne pričam.

I tako - spontano i bez ambicija do sada, spontano i bez ambicija i ubuduće. Hvala za vreme koje provedete čitajući članke, nadam se da su vam se sviđali i da će vam i budući biti zanimljivi. Do sledećeg čitanja!

Drugi Ekran (veliko D, veliko E)

Tek nedavno sam pazario svoj prvi iPhone (4. generacija, model od 32GB). Malo sam preterao sa svojim obećanjem koje sam dao kada se iPhone pojavio pre par godina, kada sam rekao da se neću zaleteti na v1 nekog proizvoda i platiti early adoptera porez.

To je bilo sad već davne 2007. godine. Od tad je iPhone napredovao i postao prilično kompetentna sprava, i što se hardvera i što se softvera tiče. Pored toga što je sprava brza, ima dosta prostora da syncam svu svoju muziku (love it!), poseduje super kameru, najlepša stvar je činjenica da je iPhone pre svega mobilan i moćan računar, na kome je telefon samo jedna od aplikacija (Phone.app).

Ranije sam imao jasnu granicu između toga šta pokrivam telefonom, a za šta mi služi računar. Npr, s jedne strane nikada nisam imao RSS reader na telefonu, dok s druge strane nikada nisam koristio računar da bih komunicirao sa većinom prijatelja (za šta uglavnom koristim SMS). Ta granica je potpuno nestala kada sam prešao na iPhone.

Tu su sve stvari koje očekujem od telefona: adresar, telefon, SMS i MMS, bluetooth integracija i budilnik, ali i "ekstenzija" svega onoga što radim kada sednem za računar: pristup sadržaju i mrežama koji pratim (Reeder i Instapaper su sjajan combo, plust nativne Facebook i Twitter aplikacije), sve moje beleške i liste (Evernote), kao i sjajan browser koji mi omogućava pristup svemu ostalom (našem help desku, forumu, kao i svom ostalom web sadržaju).

Rezultat te dostupnosti je da sada već 5 dana za redom moj RSS reader izgleda ovako, što ranije nikada nije bio slučaj:

Takođe, to što su mi sve te stvari uvek dostupne znači da mnoge stvari sada mogu da radim kada nisam za računarom. Na primer, veći deo ovog teksta je spremljen na telefonu, dok sam čekao red u banci. Za beleške i piskaranje korstim Evernote, koji je uredno sinrhonizovao kopiju na račanaru. Sad sam samo seo i prepakovao listu beleški i nabacanih rečenica. A takvih tekstića imam stvarno dosta - ideje vezane za posao koje bi se verovatno izgubile da ih nisam zapisao, zanimljivi članci i tehnike koje sam zabeležio kako ne bih kasnije morao da ih jurim, ideje i draftovi za blog postove i koješta slično.

I tako dođem i ovim tekstom pojedem sopstvene reči. Iskreno, ranije sam očekivao da će iPhone biti samo igračka, ali se ispostavilo da menja kako učim i radim na načine na koje to nisam očekivao da će raditi - time što je "Drugi Ekran", uvek dostupno proširenje svega onoga što radim za računarom. Ima to niz svojih prednosti, a to što češće proveravam Facebook i stalno kačim kojekakve gluposti ću već nekako preživeti.

Area51 je...

Area51 - Mesto u stanu u koje se uzipuje sav krš kada dolaze gosti.

• Milorade, kuća nam je u haosu, a Rajko i Dragana dolaze za 15 minuta. Znaš i sam kako je kod nje uvek čisto kada uđemo, kako sada da zateknu ovaj krš? Skloni te limenke, tu kutiju iz "Bucka" i taj Sony negde.
• Aman ženo pobogu, pa nisam ja Mister Masl. Gde ću sve ovo?
• Pa stavi ispod stepeništa.
• Joj, pa gde tamo, tamo je zona 51, samo vanzemaljci fale. Poslednji put sam trpao krš kada su tvoji bili za Božić, ko zna šta se nakotilo?

Izvor: Vukajlija

Design is a Funny Word

Design is a funny word. Some people think design means how it looks. But of course, if you dig deeper, it's really how it works.

Steve Jobs: The Next Insanely Great Thing, 1996. Ceo tekst je zanimljiv, posebno kada se glada sada, posle 15 godina, pošto je ujedno i Stevin tadašnji pogled na web i njegovu budućnost.

O Nepalu, za B92

Pre neki dan sam se sreo sa prijateljicom koja radi u B92 i kao rezultat našeg ćaskanja ispao je ovaj tekst: Himalaji - kako je biti na krovu sveta?

Već sam sa jednim prijateljem koji želi da poseti Nepal pričao o praktičnim stvarima, tako da - ako bi još neko probao nešto slično i ima pitanja, slobodno neka me kontaktira pa ću pomoći koliko mogu.

Nemojte mi traćiti vreme...

... dobronamernim, ali lošim savetima. Ljudi koji tvrde da je biznis plan potreban da bi se krenulio u neki posao greše:

One survey of Inc. 500 CEOs found that 60 percent had not written business plans before launching their companies. Just 12 percent had done market research.

Leigh Buchanan, How Great Entrepreneurs Think.

Kada se spremao activeCollab 1.0, imali smo samo jedan plan: završimo v1.0 do kraja leta i počnimo da prodajemo, jer sumanjam da će ćemo imati novca za bilo kakvo dalje razvlačenje. Upalilo je samo zato što smo imali realan pritisak da do određenog datuma izbacimo nešto, bilo šta, ne zato što smo imali savršen biznis plan.

A kad si jednom na tržištu, onda više nema izgovora i pretpostavki - bugovi treba da budu ispravljeni, mailovi odgovoreni, dokumentacija napisana... Tek tad kreće zabavni deo.

Pre godinu dana...

Revolucija kod ove sprave je što je iPad prvi računar koji neće zastrašiti nikog, već će ga ljudi jednostavno uzeti u ruke i početi da se igraju sa njim. Svi “stručnjaci” koji komentarišu da će iPad propasti zato što nema ovo ili ono od drveća ne vide šumu.

Ja, u tekstu "iPad i ljudi bez mašte"

iPad, evolucija

Koliko god se Apple trudio da u svom promotivnom materijalu nazove iPad 2 revolucijom, u pitanju je ipak samo evolucija proizvoda. To samo po sebi nije loše i tipično je za način na koji Apple razvija svoje proizvode (iterativno, korak po korak, peglajući taman toliko da želiš novu generaciju proizvoda), samo ne treba nasedati na priče promo klipova.

No, ono o čemu hoću da pišem nije prepričavanje već rečenog o iPad 2, već o tome kome je ta spravica namenjena i da li je vredi kupiti. Kada smo nabavili iPad, od njega sam očekivao da bude zgodan, ultra prenosan računar:

1. Sjajan za putovanja
2. Zgodan za imati po stanu, za čitanje knjiga, čitanje vesti itd.

Nisam očekivao da bude nešto za rad pošto mu nedostaje fizička tastatura (bez uvrnutih dodataka koji kompletnu priču o ultra prenosnom računaru čine glupom).

Nakon skoro godinu dana korišćenja, ispostavilo se da je iPad stvarno sjajna sprava za imati po stanu, ali da mi na putovanjima ne radi posao pošto očekujem mnogo više od računara - mogućnost da u miru nekog rimskog kafića napišem neki tekst, pogledam šta kupci pišu i odgovorim, možda čak i programiram uz jutarnju kafu, dok se talasi lome na 2 metara od mene. iPad jednostavno nije za to i sve što podrazumeva dosta pisanja je prava muka.

U par navrata su me ljudi pitali da li da nabave iPad, pa smo kroz diskusiju i pitanja: "Za šta ti treba?" uvek nekako dolazili do ove sprave:

Ukoliko vam računar treba za posao, a posao podrazumeva dosta kucanja, iPad je jednostavno sranje. To da li možete da se naviknete ili ne na on screen tastaturu maši poentu - kada je poslovna primena u pitanju, to ne bi smelo ni da bude pitanje.

MacBook Air 11" s druge strane je full računar u izuzetno malom pakovanju. Dobije se dual core procesor sa dosta memorije za komforan rad, sjajan displej visoke rezolucije, brzina flash skladišta (koji nije probao SSD, ne zna šta to znači u svakodnevnom radu), autonomiju od 5 sati, a sve to upakovano u malo, lagano kućište. Da ne zaboravimo sav softver koje je dostupan za Mac OS, a koji ne postoji i koji ne bi bio praktičan na iOS-u.

Stoji, MacBook Air je duplo skuplji od iPada, ali ja sam uvek za to da se za računar za posao ne treba gledati na cenu. Pouzdan računar za rad se jako brzo otplati.

Naravno, ovo ne znači da su iPad i iPad 2 loše sprave, već samo da su loše za nas koji računare koristimo za programiranje, dizajn, pisanje, održavanje sistema, pružanje podrške i mnogo štošta slično. Iako loš za to, pokazao se kao sjajna sprava za po kući. Pravo je čudo videti ljude koji baš i ne koriste mnogo računare kako ga uzimaju i odmah se kače na Facebook da provere poruke, bez da im iko išta mora objasniti. A onda otkriju kako je lak za surfovanje, zanimljiv za šaltanje muzike i fotki, kako dobrih igrica ima (damn you Angry Birds!) itd.

iPad je računar za ljude kojima računar nije najvažniji alat u životu, a iPad 2 je evolutivni korak u pravom smeru. Za nas kojima je računar ipak alat, tu su MacBook Pro i MacBook Air sprave, pa kome je šta prioritet - sirova snaga ili prenosivost.

RSS i redistribucija sadržaja

Stiže mi mail sa jednog od domaćih agregatora gde predstavljaju svoj servis, navode prednosti izlistavanja bloga na istom itd. Jedna od rečenica iz maila mi je zapela za oko:

Preuzimamo samo one blogove koje je web sajt postavio u RSS formatu, jer se sadržaj iz RSS-a smatra slobodnim za preuzimanje.

Ovo nije istina. Sav sadržaj je u osnovi zaštićen od kopiranja osim ako autor nije naveo da stvari stoje drugačije. To što je neko omogućio praćenje novog materijala na sajtu time što je dodao RSS feed ne čini sam sadržaj automatski dostupnim za redistribuciju - za to vam treba pismeno odobrenje autora, osim u situaciji kada uz sadržaj nije navedeno da je dostupan pod licencom koja dozvoljava redistribuciju.

Meni je lično svejedno, pošto sve što ovde napišem ide pod CC licencom koja dozvoljava redistribuciju, ali me na momenat izbaci kada se neko pravi neuk kako bi stvari išle u njegovu korist. Ukoliko se baviš redistribucijom sadržaja, razumi licenciranje istog - to ti je posao.

Novi prostor #5

Sinoć smo se malo promuvali po novom prosotoru da vidimo kako napreduju radovi i jedna stvar koju sam odmah primetio je šuma kojekakvih kablova i cevi na sve strane koja je još uvek vidljiva jer nisu postavljene gipsane ploče u predsoblju koje će ih zakloniti.

Od svih tih kablova i cevi, najzanimljivi su mi oni koji su potrebni za neke igračkice koje smo želeli da imamo:

1. Već pominjana centralna klima. Može da se programira da počne sa hlađenjem ili dogrevanjem u tačno određeno vreme, dostigne željenu temperaturu u kompletnom prostoru i kasnije je održava.
2. Brava sa čitačem otiska prsta pošto mene odjednom izuzetno mrzi da se cimam sa ključevima. Keyless entry i daljinsko otključavanje i zaključavanje vrata (na automobilu) razmazi čoveka. Čak sam juče, prilazeći stanu, podsvesno kliknuo na dugme za otključavanje automobila očekujući da mi otključa vrata od stana.
3. Video nadzor sa mogućnošću daljinskog otvaranja vrata postavljenog pored monitora koji prikazuje ko je pred vratima. Da se zna ko je pred vratima pre nego što mu se ista (ne) otvore.
4. Master prekidač kod izlaznih vrata koji gasi sva svetla i granu struje u kuhinji koja opslužuje ploču i rernu. Zadnja osoba koja izlazi iz kancelarije ne mora da proverava da li je sve pogašeno, već može samo da prebaci jedan prekidač i time završi ceo posao.

Sad jedva čekam da vidim kako sve to radi u praksi.

Novi OS za PC

HP je najavio da njihov webOS (koji su kupili kada su pazarili Palm) uskoro dolazi i na PC-jeve.

Iskreno, bilo je krajnje vreme da se jedan veliki PC proizvođač uozbilji po tom pitanju. Razumem da je oslanjanje na Microsoft da pokrije probleme što se razvoja softvera tiče jednostavnije i jeftinije, ali ja sam iskreno uveren da firma koja pravi hardver i ozbiljna je po tom pitanju mora i da piše softver za njega i ne sme to da prepusti nekoj drugoj kompaniji.

Apple nikada nije krio da je taj pristup jedna od osnovnih stvari na kome se bazira njihov uspeh, tako da mi je stvarno čudno da se ni jedan veliki igrač do sada nije odlučio da se skine sa Microsofta i poradi na svom operativnom sistemu. Deluje tako očigledno...

Novi prostor #4

Prošlo je nešto sitno jače od dve nedelje od kada sam prošli put pisao o tome kako napreduju radovi na nešem novom prostoru. Tada su se stvari tek zakotrljale posle praznika i nakon tronedeljne pauze kada apsolutno ništa nije rađeno.

Od tada je stvarno dosta urađeno:

• Svi pregradni zidovi su na mestu
• Plafon je spušten u trpezariji. U predsoblju su krenuli sa spuštanjem, ali su konstrukciju morali da privremeno sklone zbog ugradnje klime
• Struja je prekrojena tako da svako radno mesto ima po 3 šukoa, da ne moramo više da se drndamo sa produžnim kablovima
• Svaka radna prostorija je dobila mesto za wireless ruter, koji je direktno povezan na serversku sobu
• Instalacije za video nadzor su razvedene
• Svetlo je stiglo i čeka na ugradnju
• Kuhinja i kuhinjski aparati su spremni i čekaju da se završi sa prljavim radovima

Tu je i nešto što ja lično nisam planirao, ali se desilo: centralna klima. Nisam planirao ne zato što sam imao nešto protiv centralne klime, već nisam planirao zato što mi to nikada nije ni padalo na pamet kao opcija. Meni je uvek u glavi bilo rešenje sa nizom malih klima, po jedna za svaku radnu prostoriju. Na kraju smo se ipak dogovorili da ne hakujemo previše, već da idemo sa ozbiljnim rešenjem, nečim što će nas sve dobro služiti na duge staze.

Tako smo završili sa ovim čudovištem na plafonu u predsoblju:

a napolju:

To je to - jedna dupla spoljna jedinica koja opslužuje sedam prostorija unutra.

Nazire se svetlo na kraju tunela. Ostalo je tu još dosta stvari da se urade, ali su dosta sitnije kada se uporede sa ugradnjom centralne klime ili svih pregradnih zidova.

Kada pogledam prethodne dve nedelje, nešto mi govori da će prostor već sredinom meseca dobiti svoju finalnu formu, nakon čega će ostati samo kozmetičke stvari da se reše. Bolje bi bilo da bude tako, pošto nam na kraju meseca ističe najam prostora u kome smo trenutno, a i tu ima stvari koje treba rešiti pre izlaska, pre svega svetlo i krečenje.

SEO SPAM

Već sam se navikao na mailove gde se guraju kojekakvi preparati, popusti, oprema, OEM softver i koješta još, ali u zadnje vreme su sve učestaliji mailovi koje šalju SEO agencije sa ponudama za svoje usluge. U početku sam ih, ne znajući koliko će sličnih mailova stizati, trpao u Business Inquiry kategoriju, ali od danas svi idu odmah pod SPAM.

Razlika u odnosu na ostali SPAM je što neki stvarno "odrade domaći" (tj. softver koji koriste za slanje mailova i odradi nešto korisno pre nego što ih pošalje). Na primer, pre neki dan sam primio mail u kome agencija reklamira svoje SEO usluge, a email je sadržao listu ključnih reči (izvučenu sa naše naslovne strane), kao i pozicije našeg sajta za te ključne reči. Pošto ja nikada ne obraćam pažnju na to, i iskreno ne znam kako smo stvarno pozicionirani na pretraživačima, ovaj poruka mi je donekle bila i informativna. Što se mene tiče, mogu je i svake nedelje slati :)

Kako god, nemamo nameru da sarađujemo sa SEO agencijama (ikad!), a od danas ovakve poruke markiram kao SPAM. Mislim da će našem SPAM filteru trebati koji dan i koja porukica da počne sam da konta ovakve mailove kao SPAM, a onda će me moj softver štiti od gluposti kojima me nečiji tuđi zatrpava.