SEO SPAM

Već sam se navikao na mailove gde se guraju kojekakvi preparati, popusti, oprema, OEM softver i koješta još, ali u zadnje vreme su sve učestaliji mailovi koje šalju SEO agencije sa ponudama za svoje usluge. U početku sam ih, ne znajući koliko će sličnih mailova stizati, trpao u Business Inquiry kategoriju, ali od danas svi idu odmah pod SPAM.

Razlika u odnosu na ostali SPAM je što neki stvarno "odrade domaći" (tj. softver koji koriste za slanje mailova i odradi nešto korisno pre nego što ih pošalje). Na primer, pre neki dan sam primio mail u kome agencija reklamira svoje SEO usluge, a email je sadržao listu ključnih reči (izvučenu sa naše naslovne strane), kao i pozicije našeg sajta za te ključne reči. Pošto ja nikada ne obraćam pažnju na to, i iskreno ne znam kako smo stvarno pozicionirani na pretraživačima, ovaj poruka mi je donekle bila i informativna. Što se mene tiče, mogu je i svake nedelje slati :)

Kako god, nemamo nameru da sarađujemo sa SEO agencijama (ikad!), a od danas ovakve poruke markiram kao SPAM. Mislim da će našem SPAM filteru trebati koji dan i koja porukica da počne sam da konta ovakve mailove kao SPAM, a onda će me moj softver štiti od gluposti kojima me nečiji tuđi zatrpava.

Koje crno samopouzdanje!?

Our entrepreneurial motivation is not confidence, it's an insatiable desire to improve. It's not about thinking your ideas are better than everyone else's, it's about never accepting any idea as being best.

Jason Cohen, Why I feel like a fraud

Keep it Real

Kada me je Vukašin zamolio da napišem tekst za StartHub (što još uvek nisam stigao da uradim), moj prvi komentar je bio: "OK, samo neću biti chearleadersica i neću pisati o A51 i activeCollabu!"

Nisam od onih koji vide nešto posebno uzbudljivo u "startupima", niti se palim na tekstove o investicijama, velikim exitima, osnivačima koji su uzeli milione itd. Ne znam koji je start up Google juče kupio, ne pratim TechCrunch i nemam pojma koliko je para u drugoj rundi neka random internet firma uzela.

Ceo taj startup buzz je neka luda trka, a mi u Srbiji smo posmatrači ispred malih ekrana. Umesto najbržeg kruga imamo ko je najviše para digao, umesto sudara i otkazivanja bolida imamo vesti o firmama koje su pukle, i osnivače koji otvaraju svoje srce i dušu kako bi izneli svoje viđenje zašto su njihova "čeda" propala. I onda, u jednom momentu ugasimo televizor, izađemo napolje, sednemo u auto i negde na putu nas sačeka rupa veličine omanjeg auto jer, ipak, živimo u Srbiji, a ne u Monte Karlu (tj. Silicijumskoj Dolini).

Da se razumemo, ovo nije jedan od onih "Srbija je sranje i u Srbiji ne može da se napravi uspešan IT posao" tip postova. Samo hoću da kažem da su ovde pravila igre malo drugačija. Umesto sanjarenja o investicijama i sličnim glupostima, pametnije je brinu o tome kako ćete, recimo, stranim kupcima uliti poverenje da od vas kupi softver, kako ćete rešiti problem naplate, kako ćete sve to na kraju knjižiti, da li ćete moći da ponudite affiliate program i kako itd.

Jer, to je naša realnost, a ono što Paul Graham i ostale startup chearleadersice pišu možda važi, al' ne mora. Treba biti svestan iz kog filma mi dolazimo i to iskoristiti kao prednost, a "američki san" prepustiti nekim drugim ljudima koji žive tamo negde, preko bare.

Credit: Fotografija preuzeta sa Wikipedije (dostupna pod Creative Commons Attribution/ShareAlike 3.0 licencom).

Novi prostor #3

Nisam pisao o novom prostoru u zadnjih par nedelja zato što... Pa, nije bilo nikakvog napretka na tom polju od 20. decembra do 10. januara tako da i nije bilo o čemu da se piše. To je naša realnost, jednostavno se NIŠTA ne radi oko praznika.

Kako god, u ponedeljak su napokon krenuli električari da prekrajaju struju, a juče su izašli i gipsari i počeli sa montiranjem pregradnih zidova. Svetlo, mreža i video nadzor su poručeni još sredinom decembra, a oko praznika smo dogovorili šta treba da se dogovori u vezi kuhinje tako da se i to zakotrljalo.

Nema šanse da se ispuni naše očekivanje da već tokom januara uselimo u novi prostor, pa smo ostali na zadnjem roku - februar. Tada ionako nemamo nikakvog izbora i moramo da uselimo jer nam ističe najam trenutnog prostora koji ne želimo da produžavamo.

Dive into HTML5

Jako dobra, besplatna knjiga o HTML5: Dive into HTML5. Ne mora da se čita od reda, već možete da skočite na sekciju koja vas zanima (unapređene forme, canvas, video itd).

Godina 2010, kroz postove

Kada pogledam godinu unazad, ranije sam mnogo više pisao i to o nekim mnogo zanimljivijim temama. Sad već ne znam tačno zašto, ali 2009. nisam sastavio post sa zanimljivim tekstovima iz te godine kao što sam to uradio za 2008. godinu iako sam te godine napisao par baš zanimljivih tekstova. Bilo kako bilo, hajd da sklopim listu za 2010. godinu: A51 / activeCollab / Posao

1. Novi prostor #1 - plan i raspored prostorija u novom A51 prosotoru, u koji planiramo da se uselimo u narednih mesec, dva. U ovom postu je okačena osnova prostora, kao i opis nekih od zanimljivih zajedničkih prostorija.
2. activeCollab video ture - tekst o tome kako su nastale video ture na activeCollab sajtu. Malo smo promešali normalno stanje stvari - umesto da američka firma unajmljuje srpske freelancere da obave posao, u ovom slučaju je sprska firma unajmila američke freelancere koju su obavili SJAJAN posao.
3. Oglas za posao - posle jednog starijeg teksta gde sam pisao o tome kako stastavljamo oglase za posao, pattern se ustali i nova pozicija je spremljena na isti način. Za konkretan oglas se javilo 50+ ljudi, a na kraju smo primili Igora i Gorana.
4. Mind Your Business - mantra koju bi većina ljudi trebalo da usvoju. Ćuti, gledaj svoja posla i guraj. Zaboravilo se to nekako... Ljudi više guraju nos u tuđa posla, nego što gledaju svoja, pa onda neke flopove pripisuju nedostatku sreće, lošem tajmingu i koječemu sličnom. Što je najveći problem, do flopova često ni ne dolazi - ljudi jednostavno ni ne probaju.

Lifestyle / Lično

1. 5 stvari, revisited - kada sam se 2006. godine vratio blogovanju posle višemesečne pauze, prvi post je bio 5 stvari koje (možda) niste znali o meni. Nekim čudom, a nimalo planski, svih 5 stvari koje sam tada napisao više ne važi.
2. Putovanja - Čemu sve to? - putovanja i nova iskustva čine čoveka bogatijim na način na koji novac i akumulacija materijalnih stvari to nikada ne mogu da urade. Zato je bitno s vremena na vreme izaći iz svoje komfort zone i probati nešto novo, upoznati neko novo mesto i ljude, razbiti predrasude. Na kraju to ostaje, a ne to koliko ste billable sati nakucali ove godine.
3. Mit o zauzetosti - klasična prozivka ljudi koji žive busy život. Nije problem sebi ispuniti vreme obavezama i aktivnostima, pitanje je samo da li su to prave stvari koje vas vode tamo gde želite da idete. Stvarno nije bitno mnogo raditi, bitno je pametno raditi.

Tehnologije / Trendovi

1. iPad i ljudi bez mašte - hajd, i jedan tekst o tehnološkim novinama. U suštini, ovo je prozivka ljudi koji na sprave kao što je iPad gledaju čisto sa strane tehnologije i specifikacija i kompletno maše širu sliku. iPad je revolucionarna sprava, na svoj način i to će vreme pokazati.

Tanko, čini mi se. Za utehu je to da mi je 2010. bila godina ispunjena mnogim offline aktivnostima, tako da se definitivno ne osećam kao da je to što sam malo pisao problem. Manje pisao, više živeo - to je fin napredak što se mene tiče :)

Kako god, srećna Nova Godina i jedan topao pozdrav sa Kopaonika!

Živeli!

Oglasi za posao i Twitter pretraga

Svaki put kada neko objavi activeCollab related posao na nekom od freelance portala meni u isto vreme bude i drago i popizdim:

• Drago jer se tako nešto uopšte dešava. Ljude koriste sistem, igraju se sa njim, tumbaju ga i prekrajaju... Kada se uzme u obzir količina napisanog koda koja nikada nikada nije poterana od strane korisnika, propali projekti, sajtovi i aplikacije koji nikada nisu zaživeli itd, stvarno je lepo videti da nešto na čemu si ti radio koriste ljudi (sigurno desetine, a možda čak i stotine hiljada ljudi u slučaju activeCollaba).
• Popizdim zato što mi kojekakvi retweet botovi i gluposti na dva, tri dana kompletno zagade Twitter pretragu. Sve što vidim su retweeti sa likovima ka kojekakvim agregatorima freelance tezgi i gluposti.

No dobro, u ovom slučaju #1 > #2 pa je to samo sitnica koja malo bode oči.

Toolkit 2010

Kada pogledam alate koje svakodnevno koristim za programiranje i podršku, nisu se promenili već duže vremena. Neki su unapređeni (novi Transmit, stabilan Sktich itd), neki i ne baš, ali se sam izbor nije promenio: Zend Studio je napredno PHP razvojno okruženje. Iako već par mesecima svi imamo licence za najnoviju verziju (v8), ja i dalje koristim stari 5.5. Neke navike teško umiru, kao i moja odvratnost prema svemu baziranom na Eclipse platformi.

Mogućnosti bez kojih ne bih mogao su Jump to Resource i Code Completion. Bez njih je rad na projektima koji imaju mnogo fajlova i klasa (kao što je activeCollab) stvarno muka.

Skitch je najupeglaniji način da se napravi screenshot koji sam do sada video. Jeste da ne liči ni na jednu Mac aplikaciju, ali je zato savršeno dizajniran za posao koji radi.

Najbolje opcije - jednostavan resize i crop, lako označavanje delova na slici, kao i ugrađen sistem da se fajlovi lako uploaduju na neki od servisa za deljenje slika, kao i na neki FTP ili SFTP server. Takođe cool je i drag and drop opcija čuvanja fajlova; njega gotovo isključivo koristim i ne sećam se da li sam ikada koristio Skitchev ugrađeni Export alat.

Versions je odličan Subversion klijent za Mac. Voleo bih da su neke stvari malo upeglanije (kao npr mogućnost da se odradi update više work copyja istovremeno, postojanje alata koji olakšava merge itd), ali je sve u svemu prilično zgodan alat i vredi cenu licence.

Transmit je FTP, SFTP, Amazon S3 itd klijent za Mac. Ono što mi najviše koristi je kolonalni prikaz, kako foldera u lokalu tako i remote foldera, dobar queue i činjenica da radi kako treba (ne puca, ne izostavlja fajlove i slične gluposti koje neki drugi FTP klijenti prave).

Manager's Function

"The manager's function is not to make people work but to make it possible for people to work."

David Walker, u recenziji Peopleware knjige

Filmovi i popularna kultura, a i opšta ljudska priroda, daju kompletno pogrešnu sliku o tome šta i kako treba raditi. Uspešni ljudi koje znam i poštujem su gotovo po pravilu tiha voda, a ne flashy superstar stereotip kakav mediji serviraju.

Novi prostor #2

Odabrao svetlo za svoju kancelariju! Moja kancelarija je sama po sebi malo tamnija pošto je uvučena, pa treba malo jače svetlo, ali su mi se ovi reflektori sa sve scenskim gredicama baš opasno svideli:

Jedva čekam da ih vidim na plafonu!

Novi prostor #1

Pre par dana sam pomenuo da se firma seli u novi prostor, mesto koje bi trebalo da nam obezbedi mir i tišinu, udobnost, a, da bude sreće i zdravlja, i prostor za rast u narednih par godina. Za razliku od dva prostora u kojima se A51 nalazio do sada, ovde napokon imamo odrešene ruke što se planiranja i opremanja tiče. Osnova prostora izgleda ovako:

Veća slika (~1000x1500px, 150kb)

Prostorije označene brojevima + WC su zajedničke:

1. Sala za sastanke. Sastanke ne držimo, ali je dobro imati jedno mesto sa velikim stolom, projektorom i tablama, gde ljudi mogu da se povuku i natenane pričaju i dogovaraju se, a da pri tome ne smetaju ostalima. Takođe, ovo je i džoker prostorija - ukoliko ikada budemo imali frku sa prostorom, ova prostorija može da primi 3 do 4 zaposlena. To nam nije cilj, ali eto, dobro je imati i taj sličaj pokriven.

2. Server soba. Mesto za mrežnu opremu, server, štampač i sav materijal koji uz to ide. Vrata se zatvaraju tako da buka i trepćuće lampice ne smetaju nikome. Budžak kakav se samo poželeti može.

3. Kuhinja. Kako broj ljudi raste, tako se i od kuhinje očekuje više. Ovde će ići frižideri sa pićem, kafemati, a i komplet kuhinjska oprema kako ljudi ne bi morali da izlaze napolje da bi jeli (svaki dan fast food nije rešenje, a gube vreme koje mogu pametnije da iskoriste).

4. Ćumez. Mesto koje će izgledom najviše podsećati na manju kantinu ili prostor za odmor, još nismo tačno definisali. U suštini, ovo je zajednički prostor koji nema prirodno svetlo (takođe i osnovni razlog zašto nije prostor za rad), tako da ćemo biti malo kreativni u pogledu osmišljavanja i opremanja ovog budžaka.

5. Telefonska soba. Pored nervoze usled jezičke barijere i vremenske razlike u odnosu na USA i Kanadu, jedan od osnovnih razloga zašto do sada nismo pružali telefonsku podršku je to što nismo imali odvojen prostor odakle bi ista mogla da se pruža. Zamislite da programirate u istoj prostoriji gde neko po ceo dan telefonira? Ja bih flipnuo posle pola sata i verovatno otišao u kafanu da radim.

Ostale prostorije su kancelarije za rad. Cilj je bio tako odabrati kako bi sve prostorije za rad imale prirodnu svetlost, kao i jednostavan pristup iz hodnika (da ne mora da se prođe kroz jednu prostoriju za rad da bi se došlo do druge).

Kako vreme i opremanje bude odmicalo, kačiću komentare i fotke, a za sada ovoliko :)

Legacy Technology

"Time spent supporting the old is time not spent building the new"

"At typical companies, “legacy” technology is something you figure out how to carry forward. At Apple, legacy technology is something you figure out how to get rid of"

John Gruber

Pogledajte ceo tekst ovde.

Nemački model

Normalan sistem, koji gleda sopstveni interest na duge staze bi trebalo ovako da funkcioniše:

"What we have here is stakeholder capitalism, not shareholder capitalism"

Klaas Hubner, za The Washington Post

Tekst iz koga je ovo izvučeno je o tome kako se treba posvetiti pravim vrednostima, čak i po cenu gubitka brzog profita, zarad izgradnje nečeg održivog i zdravog na duge staze, pa bacite pogled. Što se Srbije tiče, nismo mi tog kova.

Osveženje

Da se kratko javim. Prošlo je već dva meseca od prethodnog posta, pa da se ne brinete da mi se nešto opasno loše nije desilo na putovanju koje sam nedavno spominjao ;) Od tad se zbilo par stvari koje su mi okupirale manje više svu pažnju tokom tog vremenskog perioda. Ovo je tek pre neki dan finalizovano, ali se kotrljalo već par meseci - novi prostor za firmu. Postojeći prostor nam je već polako postao tesan, bar za način na koji ga mi koristimo (imamo veliku dnevnu sobu sa kuhinjom i trpezarijom koja otkida pola dostupnog prostora, a u njoj niko ne radi), pa smo gledali da se prebacimo u nešto komfornije.

Za razliku od dve kancelarije kroz koje je A51 rastao do sad, u ovom novom prostoru napokon imamo odrešene ruke da ga uređujemo kako hoćemo. Sreća, radost! Na slici dole je jedan od prvih nacrta, koji u suštini pokriva najgori slučaj i daje odgovor na "Koliko maksimalno ljudi može da radi u tom prostoru?" Finalni plan do koga smo došli je osetno drugačiji (definitivno nećemo trpati 9 ljudi u jednu prostoriju), ali o tome ću detaljnije pisati kasnije, kako radovi budu napredovali.

Jedna od prvih, radnih verzija

Jedna od stvari koja je takođe zaživela posle dosta krčkanja je i activeCollab Timer, naša prva desktop aplikacija. U pitanju je program koji smo ponudili besplatno, kako bismo olakšali korisnicima praćenje vremena. Čak ga i sami koristimo već par nedelja i na osnovu dosadašnjeg iskustva topolo preporučujem: pratite kako trošite vreme, otvara oči.

Windows + Mac

activeCollab 3 polako dobija svoju finalnu formu. Nova tema (i interfejs) se simbolično zove Evolution i stvarno je cela priča evolucija na osnovu svega onoga što smo u prethodne tri godine naučili, kako sa interfejs strane, tako i što se mogućnosti tiče. Sada već nismo u prilici da sebi dozvolimo loš i nestabilan release, tako da ova "evolucija" baš traje. No dobro, sve što valja zahteva vreme, a brzanjem bismo samo izbacili nešto osrednje.

Biće uskoro i screenshoti, bez brige

Dalje, putovanje koje sam pominjao, a o kome nisam hteo da detaljišem, da ga ne ureknem, je bila moja tronedeljna poseta Nepalu i Himalajima. Put je počeo kratkom posetom Istanbulu odakle sam dalje leteo za Kathmandu. Tri nedelje provedene u Nepalu su se sastojale od dvonedeljnog treka Sagarmatha nacionalnim parkom, sa jednim usponom na 6000+ metara vrh (Island Peak, 6189m), a ostatak vremena smo proveli u glavnom gradu, u obilascima, nabavci opreme, kupovini suvenira i svim ostalim sporednim aktivnostima.

Stvarno bi mi trebalo mnogo i vremena i prostora da opišem detalje celog put, za šta sada nemam vremena. Do tad, dve teaser fotografije:

Naš kamp, 5200m, pred uspon

Izlazak sunca na dan uspona, 6000m

Bile je tu još svašta nečeg drugog, ali ovo su neke od najznačnijih stvari koje su se desile u prethodna dva meseca. Detaljnije o svemu u budućim postovima.

Putovanja - Čemu sve to?

Nekada u polušali pomenem da je Pandorina kutija otvorena sa mojim prvim godišnjim odmorom prošle godine. Ako se izuzme Hrvatska, koju gotovo da i ne smatram stranom zemljom, pre toga ni jednom nisam išao za inostranstvo. Međutim... Kada sve saberem, od tog puta za Egipat do danas, za nešto sitno preko godinu dana, bio sam cela 3 meseca kojekuda po inostranstvu - od Italije i Grčke (auto-stop i kampovanje), plus 8 ili 9 zemalja po Bliskom Istoku i jugoistočnoj Aziji (backpacking). Kako se novo putovanje približava (ako sve bude kako treba, trebalo bi da letim 2. oktobra), tako se polako prebacujem u taj režim - prave se fotokopije pasoša, rešava putno zdravstveno osiguranje, štampaju rezervacije, pere i slaže oprema koju već imam, a nabavlja nova, koja nedostaje i sve po redu. Za razliku od prvih putovanja, stvari sada teku rutinski. Kao da ne idem ja na put, već nekom drugom pomažem da se spremi, pa kad završim mogu da nastavim sa svojim obavezama.

Zanimljiva putovanja obogaćuju i menjaju čoveka, a što uvrnutije zvuče "na papiru", to je šansa da se iz njih više dobije veća. Provereno! Putovanje je prilika da se izađe iz komfora svakodnevice, proba nešto novo, uradi nešto zanimljivo, upoznaju neki novi i drugačiji ljudi, dožive nove uspomene, kako lepe tako i neprijatne, prošire vidici i razbiju predrasude.

Još uvek se sećam blagog grča koji se mogao videti na licu dve devojke iz Švajcarske koje smo pokupili u Kolombu. Em su se devojke prvi put odlučile na sličan put, em su se posle Švajcarske (koja funkcioniše kao sat), odjednom obrele u ludilu železničke stanice glavnog grada Šri Lanke, pa odmah zatim u trećoj klasi voza koji ide na 2 metra od obale okeana za Gale (seća se neko Queen of the Sea nesreće? to je taj voz), pa onda sa voza pravo u bajai da se juri smeštaj koji smo našli tek kroz 4 sata, u drugom gradiću... Već sutradan su bile "k'o velike" - sa rupijama računale kao sa francima, znale gde je dobra klopa i šta valja, počele da se cenjkaju kada primete da ih deru i sve po redu.

Takve stvari se pamti ceo život, ali se ne doživljava na trosedu ispred televizora ili na plaži u Budvi, koju overavate od kada znate za sebe. Dovoljno mi je da se setim takvih momenata i da mi je savršeno jasno zašto sada pakujem backpack iako cela stvar i dalje zvuči suludo. Odgovor na "Čemu sve to?" ću imati kada se vratim i kada se utisci slegnu, kao što sam ga dobio tek 3, 4 meseca posle puta po Aziji.

PS: Evo je jedna slika koju sam napravio u Vatikanu, pre koji mesec. Put na koji sada idem nimalo ne liči na tu posetu Rimu, a to je upravo ono što ga čini tako zanimljivim. Kada se vratim, pišem o detaljima i utiscima, a sada jezik za zube, da ne ureknem ;)

Social, social, social, dark side...

Ka social delu weba stalno imam love/hate odnos. S jedne strane, razumem ga kao pojavu i ono ljudsko (tehničko na stranu, nije previše bitno) što je osnova načina na koji funkcioniše. Opet, razumem i kako firme mogu da imaju korist od social servisa i nivoa komunikacije koju mogu da imaju sa svojim budućim, trenutnim i bivšim korisnicima, potpuno besplatno. Naš twitter nalog prati 1800 ljudi, što nije za baciti kada želiš da informišeš ljude, poguraš neku promociju i slično. S druge strane, kako vreme odmiče sve manje želim da budem uvek povezan na "grid" (bilo kakav, ne samo internet), da sam super informisan, da svi znaju šta radim i šta smeram, o čemu razmišljam, gde sam bio, s kim. Taj nivo obaveštenosti i otvorenosti je upravo ono što social mreže čini onim što jeste i ako si lažnjak ili stvari radiš preko volje, to se primeti po rezultatima. Baš zbog tog stava, na primer, nemamo 8000 followera, već 1800. Jednostavno imam odbojnost ka nivou otvorenost koja je zahtevana da bi se socijalne mreže do maksimuma iskoristile, pa ih i ne koristim do masimuma, već na pola gasa.

Dokle ta odbojnost i "skini se sa mreže, živi svoj život i gledaj svoja posla" pristup idu najbolje vidim kod lomljenja oko novog telefona. Realno, iPhone je ono što najbliže odgovara mojim potrebama - u pitanju je ručni računar sa mogućnošću telefoniranja, najbolji korisnički interfejs trenutno upakovan u mobilnu spravu, postoje hiljade dobrih aplikacija za njega, lepo se sinhronizuje sa mojim računarom i aplikacijama na njemu itd. Rek'o bi čovek, sve sjajno, samo da odem da ga pazarim.

Ono zbog čega se još uvek dvoumim je upravo to što sam naveo kao prednosti. Od telefona želim SAMO sledeće:

1. Adresar i mogućnost telefoniranja, SMS i MMS
2. Bluetooth, kako bih mogao da koristim handsfree u automobilu
3. Budilnik i kalendar

eventualno kameru da mogu da uslikam nešto što mi je zanimljivo, a da ne moram da vadim veliki foto aparat. Ono što ne želim od telefona su stvari ka kojima se smartphone tržište kreće - stalan pristup social servisima i internetu, multimedia i slično, što samo po sebi ubija potrebu za spravom kao što je iPhone.

Ne želim da malo-malo proveravam Twitter, da li mi je neko nešto okačio na Wall ili poslao poruku, ko mi je komentarisao slike itd. I tu je konflikt - neko ko bi trebalo da bude naložen na moderne tehnologije i način na koji one približavaju ljude i omogućavaju im da bolje komuniciraju i rade, ima odbojnost prema istom. Tough one!

PS: Naslov je više interna fora, pošto malo malo citiramo ovaj fazon iz Family Guya u firmi.

5 stvari, revisited

U jednom momentu tokom 2006. sam prestao da blogujem na par meseci, pa sam opet počeo tekstom 5 stvari koje (možda) niste znali o meni. Tih 5 stvari se ukratko svodilo na sledeće:

1. Ne vozim.
2. Ne plivam.
3. Ne obraćam pažnju na tekstove pesama.
4. Nisam bio u inostranstvu.
5. Smatram da je "skromnost vrlina samo kada nemaš ni jednu drugu".

Prošle su neke tri i po godine od tada i promenilo se svih 5 tačaka, većina u zadnjih godinu dana:

1. Vozim i obožavam svaki sekund proveden na putu. Još je sve dosta sveže, ali sam fasciniran mogućnostima koje su mi se bukvalno preko noći otvorile. A tek sama sprava...
2. Sumnjam da ću osvojiti zlato u plivanju na Olimpijadi, ali se sad bar osećam fino i komforno u vodi. Sledeće godine opet malo na Kiklade, pa da uz vodu ukombinujem i neki vetar ;)
3. Tekstovi i značenje pesama su mi postali podjednako bitni kao i sama muzika i atmosfera koju ista pravi. Neke drage pesme su dobile kompletno novu dimenziju kada sam im preslušao u kompletu i saznao značenje (Carry On My Wayward Son na primer).
4. U zadnjih godinu dana sam bio blizu 4 meseca po inostranstvu - od Grčke i Italije, preko Sirije i Jordana, do Šri Lanke i Indonezije, sa još par država uz put (Vijetnam, Tajland, Malezija itd).
5. Skromnost je vrlina velikih ljudi. Uz malo uspeha i novca, stvarno je lako biti arogantni drkadžija. Ono što nije lako je okružiti se ljudima koji te vole i poštuju, bez da to rade zato što te se boje ili na neki način imaju koristi od tebe. Priča za poseban post...

Stvarno nisam imao plan da koristim stari post kao anti-listu. Nisam toliko sistematičan! Jednostavno se desilo da sam danas pogledao neki matori tekst sa linkom na njega i skontao da se baš svih pet stvari promenilo od kada je post napisan.

JBG, sad mi treba nova lista!

I Could Really Use a Wish Right Now

Dok smo kampovali u Grčkoj, prijatelj mi je preporučio da pogledam Long Way Round. U pitanju je lepo dokumentovana avantura (put oko sveta na motoru) koju mnogi priželjkuju, ali za koju retki imaju petlju da je ostvare. No, da ne odlutam na tu stranu o avanturama, mnogima i retkima, ima vremena za te priče... U jednoj od epizoda s početka, dok su još uvek u Evropi, Ewan i Charley obilaze neku crkvu, šta već, gde se u fontanu baca novčić za želju. Tipično turistička stvar, ali me zainteresovao Ewanov komentar (parafraziram):

Nije li tipično za zapadne kulture da kupujemo želje novcem? Kao da će novčić pomoći u njenom ostvarenju...

Evo ga jedan ekstreman primer. Grad Rim izvuče svaki dan oko 3000 EUR iz fontane Di Trevi, a taj novac se dalje koristi u dobrotvorne svrhe. To je baš dosta želja!

Po legendi, ko baci novčić u Di Trevi sigurno će se vratiti u Rim. Lepa želja! Ko ne bi voleo da se vraća iznova i iznova Večnom Gradu?

Čak i ja, koji postajem sve ciničniji kako vreme prolazi, sam bacio par novčića, za sebe i za prijatelje. Ostao sam tanak jedan obrok u nekom fast food restoranu, ali ko ga šiša - ako bar neko od ekipe ode do Rima, biće to money well spent. U najgorem slučaju, donirao sam 5, 6 EUR dobrotvornim organizacijama, što samo po sebi i nije loše.

Logički gledano, nema previše smisla bacati novac u fontanu, bunar, šta već, zarad želje. Jednostavno nema. Ali, taj ritual je tipično ljudski, pa ako ga već ljudi toliko praktikuju, što ne izvući maksimum iz njega:

1. Iskoristi momenat da fino, natenane razmisliš o tome šta stvarno želiš u tom momentu. Bez brzopletog zaletanja zato što je gužva i svi se tiskaju da požele svoje želje. Polako... Danas ljudi toliko brzo žive da jednostavno ne znaju šta stvarno žele.
2. Zapamti želju i baci novčić.
3. Zasuči jebene rukave i, ako ti je stvarno stalo do toga, radi na tome šta god da si sebi zacrtao. Većina uglavnom preskoči ovaj korak.

PS: Cela ova priča o željama mi je često padale na pamet zbog refrena Airplanes koju sam baš dosta slušao u zadnje vreme. Toliko o zagriženom ljubitelju ekstremnog metala...

Improvement is fun!

It is clear to us that regardless of the number of changes we make, we see the need for more. Improvement is fun. One or two improvements uncover the need for other improvements.

John Smith, COO, Ross Controls

Reinvent vs Reuse

[There's] a famous fault in software engineers to instinctively favour reinvention over reuse, not just because they are unfamiliar with what came before, but because they misunderstand why it came before.

Ben Ward, Understand The Web

Ovaj citat mi je pao na pamet kada sam razmišljao o emailu. Email je servis Interneta koji je toliko dugo sa nama i koji ima toliko istorije da dosta ljudi koji programiraju aplikacije koje se oslanjanju na njega ne razumeju gomilu stvari vezanih za email i povezane standarda, kao ni razloge zašto su te stvari tu i zašto rade baš na način na koji rade.

Takve stvari ja u svojoj glavi imam markirane kao "legacy". Ukoliko je to nešto toliko pustlo korenje da je sada standard i da je gotovo nepromenljivo, prihvati i guraj bez obzira koliko shakovano sve izgledalo i koliko "bolje" može da se uradi.