Jedna od stvari koje me iznova i iznova zaprepašćuju je količina podataka koja nas okružuje - ogromna ja. Gledano kao gomila ti podaci su često bezvredni, ali ako izdvojimo samo određene podatke koji nas zanimaju, skupimo ih na gomilu, analiziramo i rezultate prikažemo na pristupačan i zanimljiv način stvarno možemo svašta da dobijemo i naučimo.
We feel fine je projekat koji na Internetu skuplja izjave ljudi o tome kako se osećaju i daje nam prilično zabavan interfejs pomoću koga možemo da vidimo individualna osećanja kao i statistike izvučene iz gomile tih podataka.
Na primer, danas se mnogo ljudi oseća posebno, čak 3.3 puta više nego što je uobičajeno; 28 žena starih između 20 i 29 godina je mrzovoljno, ali dobra je vest da se 950 žena te dobi oseća srećno; čak 927 mladića se oseća izgubljeno i tako dalje. Upiti se mogu zadati po osećanju, polu, starosti, vremenskim prilikama, lokaciji i datumu tako da se stvarno može izvući svašta.
Korisnost i objektivnost tako dobijenih informacija je u najmanju ruku diskutabilna (pretražuje se samo englesko govorno područje), ali je cela stvar i dalje jako zanimljiva i zabavna.
Jonathan Harris, jedan od autora WFF projekta, je pre par meseci na TED konferenciji održao prezentaciju gde je pričao o WFF projektu i sličnim stvarima na kojima radi. Preporučujem da odvojite 15-tak minuta i pogledate je, stvarno je zanimljivo šta je sve moguće uraditi sa javno dostupnim podacima i dobrom idejom.