Povrat novca, iz iskustva

Kada je objavljena prva komercijalna verzija activeCollaba u oktobru 2007. godine, nismo imali jasan stav prema vraćanju novca. Do tada nam to nije bila bitna stavka pa nismo previše ni razmišljali o tome. Međutim, čim počnete da prodajete, vraćanje novca usled nezadovoljstva proizvodom (ili iz drugih razloga) postaje realnost sa kojom treba da živite. I izgradite neki stav o njoj...

1. Lepo prihvatite da će biti ljudi kojima vaš proizvod neće odgovarati i da će oni želeti svoj novac nazad. Nekada se proizvod ne pokaže dobro u praksi, nekada u refund periodu nađu bolje rešenje za svoje potrebe, nekada ne uspeju da nađu IT-jevca da podesi sistem itd. Razloga stvarno može biti dosta.
2. Refund treba gledati kao trošak poslovanja pošto je u pitanju "safety net" koji kupci mogu iskoristiti ukoliko im se proizvod ne svidi. Najgore što možete imati je da kupac "tresne o beton" i završi sa nečim što mu ne treba ili ne odgovara, a dao je dosta novca. U tom slučaju budite sigurni da vas neće mnogo hvaliti svojim prijateljima.
3. Kada je refund politika u pitanju, tu nema mesta egu. Niko ne traži novac nazad zato što mu se VI ne sviđate ili zato što hoće VAS LIČNO da povredi, već zato što mu proizvod i usluge koje ga platio ne odgovaraju.
4. Najčešći periodi povrata novca koji se nude kod softvera su 30, 45 i 90 dana. Mi nudimo garanciju od 30 dana, ali vratimo novac i do 90 dana nakon kupovine ako ljudi traže.
5. Ignorišite moguće zloupotrebe vaše refund politike. Jedna od bitnijih stvari koju sam naučio u zadnje vreme je da poštene ljude treba pustiti da budu pošteni, a ne tretirati ih kao kriminalce. 20 ljudi koji su imali dobro iskustvo sa povratom novca su mnogo vredniji asset od sprečavanja dvojice likova da zloupotrebe refund sistem.
6. Procenat slučajeva kada vraćate novac je osetno veći za mlad proizvod, nego za zreo. Ovo treba znati kako vas ne bi uhvatila panika u startu. Najbitnije je unapređivati proizvod. Kasnije ćete imati bolji, konkuretniji i stabilniji proizvod, imati manje refunda i zarađivati više. Da ponovim - samo unapređujte proizvod!
7. Kada smo već kod brojeva, procenat slučajeva kada se vaća novac je mali - do 5% za mlade proizvode (activeCollab 1.0.x je imao osetno manji refund ratio, ali do 5% mi zvuči OK za neke agresivnije varijante) i do 1% za zrele i stabilne proizvode (odavno smo ispod, ali radimo na tome da i to smanjimo). % raste kako počnete da koristite agresivan marketing, posebno ako pustite agresivnu affiliate ekipu u igru.
8. No Questions Asked refund politika podrazumeva da prvo procesirate refund, pa onda postavljate pitanja. Ovakvo ponašanje pokazuje da vaša kompanija zauzima "Mi smo srećni samo kada je kupac srećan" stav (user centric umesto company centric), ali može biti problem zato što uskraćujete ljudima šansu da se predomisle (dešava se). Mi imamo tu politiku - prvo procesiramo refund, pa onda postavljamo pitanja.
9. Refund je prilika da saznate šta ne valja u vašem proizvodu. Prosto pitanje: "Nudimo 'No Questions Asked' refund, ali stvarno bi nam značilo ako biste odvojili minut ili dva da nam kažete šta nije bilo u redu sa proizvodom." Dobićete odgovor u 3/4 slučajeva, a taj feedback stvarno znači mnogo na duge staze. Saslušaj i popravi!
10. Ako ne prodajete fizičku robu, već "nule i jedinice", skoro da ne postoji razlog da ne nudite povrat novca ukoliko korisniku proizvod ne radi posao. Na novac treba gledati kao na formu vrednosti, i ako kupac nije dobio vrednost, ne treba da mu uzete novac. Simple as that.

Na osnovu ove liste stavki ste verovatno zaključili da sam veliki pobornik otvorene, iskrene i jednostavne refund politike i da smatram da je dobra za poslovanje. Uvek je dobro ukloniti prepreke, kako mentalne tako i fizičke, između kupca i proizvoda. Jedna od tih prepreka je rizik da čovek da novac za nešto što mu ne treba, a refund je jednostavan način da se ta prepreka ukloni.

Moj prvi bungee skok

Juče sam, prvi put u životu (verovatno ne i poslednji), skakao bugnee. Super je iskustvo, ali jako teško za opisati tako da se neću ni truditi da prepričavam sam doživljaj. Treba probati i videti iz prve ruke, što preporučujem.

Evo par zanimljivih stvari koje mi ranije nisu bile poznate, a vezane su za skakanje kod nas:

1. Samo 5% manje devojaka skače nego momaka. Kaže ekipa da su pre neki dan imali all girls dan - samo devojke su skakale. Toliko o predrasudama o polovima.
2. Jako malo ljudi se vrati na zemlju, a da ne skoči. Neka cifra koju sam načuo je 4 osobe po sezoni što je stvarno jako malo.
3. One priče o potpisivanju papira o preuzimanju odgovornosti su samo rekla-kazala priče. Ništa se ne potpisuje ako ste punoletni. Podrazumeva se da znate u šta se upuštate, a ovo samo po sebi je postala sasvim normalna zabava uz minimalan rizik. Nešto kao ringišpil, samo MNOGO zabavnije i zanimljivije.
4. Za maloletne osobe roditelj potpisuje pristanak. Rekoše mi da je nedavano skakala sedmogodišnja devojčica. Sve čestitke roditeljima pošto stvarno mislim da decu ne treba držati pod staklenim zvonom (naravno, ne treba ni forsirati svoje adrenalinske želje na klince, ali ako žele da probaju - što da ne).

I za kraj par sličica. Prvo pripreme. Vežu vas oko članaka, plus dodatno osiguranje na telo. Skok se desio prebrzo tako da se stvarno ne sećam gde je bilo najveće opterećenje, ali kako sam čitao, vezan si za telo samo kao osiguranje, dok noge nose sam teret.

Objašnjenja pred skok - kako da skačeš, šta da radiš kada se gume nategnu i kada te počnu malo bacakati, šta u situaciji kada odeš u vodu, kako ide prihvatanje kada te budu skidali itd. Korisne informacije u svakom slučaju koje treba saslušati.

Instruktor je inače bio malo začuđen kada sam rekao da nikada u životu nisam skakao na glavu :) Za sve postoji prvi put!

Skok. No comment - probajte.

Samo jedan od skokova pre mene je išao u vodu - ostali su uglavnom završavali iznad vode. Meni je sam taj upad u vodu pri skoku sa 50+ metara (ne znam tačnu visinu platforme) baš poseban doživljaj koji stvarno treba doživeti. Ako budete skakali i budete hteli da idete u vodu, to obavezno tražite jer to ne podrazumevaju "po defaultu".

Ekipa na bandžiju se zeza da nema skokova bez PUPS-a. Iako su svi skakači dobili aplauz prolaznika, penzioneri koji su šetali Adom su najradoznaliji, pa priđu i pitaju: "Kakav je osećaj?", "Da li si ti trebao da završiš u vodi ili ne?" itd.

I to je to - skinu vam opremu i vi idete svojim putem. Mi smo naravno zaglavili na palačinke (bolje posle skoka nego pre!)

I za kraj, cena: 3100 dinara. Nije mnogo ako hoćete da probate nešto zabavno, ludo i novo, a da u isto vreme imate priliku i da malo bliže upoznate samog sebe i svoje granice (nije nimalo svejedno skočiti sa 50+ metara).

Photo Credit: Dragana Vukajlović. Thanks!

Preikestolen, Norveška

Defintiivno deluje kao zanimljivo mesto za posetiti:

5 disfunkcija tima

Polako privodim kraju The Five Dysfunctions of a Team, pa čisto da zabeležim same probleme:

1. Odsustvo poverenja u ostale članove tima. Bez poverenja nema otvorenih rasprava, otvorenog priznanja kada se nešto dobro, ali i loše uradi / desi, priznavanja greške itd. U tom slučaju, tim je grupa stranaca koji samo gledaju kako da pokriju sopstveno dupe i odrade dovoljno da ne dobiju otkaz.
2. Izbegavanje konflikta. Često se odluke donose bez učešća celog tima, nema diskusije i zajedničkog preispitivanja kako bi se došlo do najboljeg rešenja, a i kada ima, često se bitne stvari prećute kako bi se izbeglo suočavanje sa drugim članovima tima.
3. Donete odluke tim ne gleda kao obavezujuće. Sve je super na sastancima i kada se dogovaramo, ali čim se raziđemo, opet svako vuče na svoju stranu i gledamo samo svoja posla. Zato sve treba detaljno pretresti, da svi iznesu svoje mišljenje i rezerve kako bi se našlo optimalno rešenje, nešto uz šta će svi stati i gurati, a ne biti u "Told you so!" fazonu kada se stvari ne razviju kako treba.
4. Odsustvo odgovornosti (i cimanja po tom pitanju). Kada je odluka doneta i kada se tim nešto dogovori, onda svako ide svojim putem i radi svoj deo posla. Ukoliko nešto nije odrađeno, tim treba to jasno da naglasi i čak izvrši pritisak na osobu koja je "zatajila". Odgovornost nije dovoljno samo prihvatiti, treba je i otvoreno očekivati od ostalih članova.
5. Zapostavljanje rezultata. Tim je tu da bi ostvario neke rezultate. Ukoliko ti rezultati izostanu, ili pak članovi tima gledaju svoje lične rezultate i ego kao bitnije od zajedničkih, stvari nisu postavljene kako treba. Ono što tim rad i čemu teži treba da je veće od ličnih interesa.

© 2002 Patrick Lencioni

Sama knjiga je pitka i dosta se brzo prelazi. To ne znači da su informacije u njoj oskudne ili nebitne - samo da su upakovane u formu koja se lako "vari".

Sličnom tematikom, ali iz malo drugačijih uglova se bave Egonomics (koliko ego igra ulogu u timovima i kakve sve probleme može da uzrokuje ako se otme kontroli) i First, Break All the Rules (uopšteno o ljudima i šta možete da očekujete od njih, a šta ne) pa pogledajte ako vas zanima.

PS: Svoj primerak "The Five Dysfunctions of a Team" sam nabavio sa Amazona, ali mislim da sam video prevedenu verziju u Mamutu (ex. IPS-u).

Napakovan avgust

Prođe i avgust, mesec odmora. Sa sve pripremama i pauzama između dva puta, uspelo mi je da za ceo jedan mesec jako malo postignem na poslu, ali dosta toga u pogledu novim mesta koja sam posetio i novih iskustava.

Prvo sam bio u Egiptu (u Hurgadi) između 10. i 20. avgusta. Onda smo 27. avgusta otišli do Splita na vikend (vratili smo se u ponedeljak, 31. kasno uveče). Trebalo bi stvarno dosta vremena da opišem sva mesta koja sam posetio, tako da ću se zadržati samo na par kratkih beleški uz par fotki:

***

Jedan od prvih komentara koje sam imao o Egiptu je bio: "Ako mi išta zgadi Egipat, to će biti Egipćani". Na kraju im ipak nije pošlo za rukom - iskuliraš ih i ideš svojim poslom.

"For you my friend, special price!" je postala rečenica sa kojom smo se svi iz grupe zezali. Trgovci su jednostavno toliko dosadni da sam već posle prvog dana počeo da govorim "No" mehanički, bez da ih i pogledam.

Nismo uspeli da ustanovimo da li su dosadnije one sitne egipatske mušice (ne pale fore koje pale sa domaćim muvama) ili trgovci, ali imam osećaj da su trgovci u blagom vođstvu.

***

Stvar koja iz ove perspektive izgleda strašno je jako dugo nerazumevanje egipatskih vlasti za nasleđe koje imaju. Kada im je došlo iz dupeta u glavu, stranci su već odneli mnogo vrednih stvari - neki tajno, a neki njima pred očima, čak i uz odobravanje.

Evo i sada, kada smo se šetali Nacionalnim muzejom u Kairu i videli kako je sve izloženo i posleženo, neko iz grupe je prokomentarisao: "Kada vidim ovo, prosto mi i nije žao što su im sve odneli!" Stoji da grade novu zgradu muzeja, ali to nije opravdanje za stanje u kome se trenutni nalazi.

***

Egipat je savršen primer onoga šta se desi kada se dozvoli da zemlja postane prenaseljena, Kairo posebno. Možemo mi da se zgražavamo nad belom kugom koliko god hoćemo, ali polako prestajem na to da gledam kao na problem.

***

Ako ste već došli do platoa Gize, gledajte da uđete u piramidu (plaća se zasebno, oko 4.5 eura). Ljudi obično imaju pogrešne predstave o tome kako je unutra - očekuju bakljama obasjane lavirinte sa zidovima oslikanim egipatskim motivima.

U stvarnosti, piramide su mnogo jednostavnije - zato su uspele da se održe tu gde su toliko dugo :) Mi smo bili u Kefrenovoj piramidi, ali ona i Mikerinova rotiraju što se ulazaka tiče - dok se jedna sređuje, druga je otvorena za turiste, pa se onda zamene.

***

Poseta pustinji je jedan od zanimljivih izleta, ali sam čuo da je safari u Tunisu mnogo bolji ako želite da bar malo okusite pustinju. Dosta je duži i sadržajniji od egipatske varijante. Naravno, sve je "optimizovano" za turiste što uvek malo kvari doživljaj, ali dobro - mi smo se super proveli.

***

Izlet do Luksora je jako naporan - dugo se putuje autobusom i jako je vruće. Po pričama koje sam čuo, mnogo je bolje Luksor obići u okviru krstarenja Nilom, a ne kao izlet iz Hurgade, ali tu baš i ne mogu da posvedočim iz prve ruke.

Uglavnom, ako ste došli u Egipat zbog Crvenog Mora i niste baš veliki history junky, Luxor vam možda pokvari dan.

***

Plitvice su prelepe i stvarno preporučujem da ih posetite. Odvojite minumum par sati za njih, ako ne i ceo dan - stvarno ima šta da se vidi. Kada gledam neke od fotki prosto ne mogu da verujem da sam bio na tim mestima i da sam ih ja uslikao:

***

Jedna od najlepših stvari koja mi se u Splitu desla je slučajan upad na koncert "Runjić na Peristilu" (klik ovde za snimke). Ovde ima cela anegdota jer smo mi sa plaže krenuli malo da prošetamo centrom, pa na kraju završili na prelepom koncertu koji je prenosio HRT.

Privukla nas je proba orkestra pa smo malo zaseli, da uz piće uživamo u mizici pošto smo mislili da je pozornica tu svaki dan, u okviru nekog letnjeg programa. A onda smo, prostom igrom niza slučajeva slušali uživo Olivera, Kaliopi, Gibonnija i ekipu (meni je lično Kaliopi bila najjača).

Pošto se ovaj koncert već tradicionalno održava, gledajte da uštimujete posetu Splitu sa njim pošto ga stvarno vredi videti, što zbog Peristila koji je prelep, što zbog predobre muzike (zvuči 10x bolje uživo nego na snimcima).

Nego zbilja, da li neko zna koliko su bile karte?

***

Nedelju i ponedeljak smo proveli lunjajući po Hvaru i Splitu. Nedelja je počela kišom, tako da je bilo previše hladno za plažu. Umesto toga smo seli na katamaran i pravac Hvar, pa Stari Grad. Žao mi je samo što nismo imali više vremena da lunjamo uličicama Starog Grada.

Hvar je ostavio tako lep utisak na nas da ću definitivno gledati da odem tamo na duži odmor u jednoj od narednih godina.

Što se Splita tiče, u najlešim uspomenama mi ostaju Riva, Peristil i Marjan, sa koga se Split vidi kao na dlanu:

I tako... Sorry za malo poduži post - ipak je monthly summary u pitanju :)

Odmor

Sutra po prvi put u životu idem na zvanični godišnji odmor. Nosim samo par knjiga, foto aparat i rezervnu XD karticu, dok računar i sve vezane obaveze ostaju u Novom Sadu. Vidimo se od 20-og!

PS: Ako imate neki must know savet (dobre plaže, kako proći da te ne oderu, zanimljivi izleti i mesta za posetiti i slično) za Egipat, samo pošaljite komentar.

PPS: putovanja.info FTW!

Praćenje kretanja korisnika kroz stranice

Jutros nešto razmišljam o podršci i praćenju korisnika - ne bi li bilo lepo znati koje je stranice korisnik prethodno posetio (i kako je došao do njih) pre nego što vas je kontaktirao za pomoć? Iz toga bi se dosta dalo zaključiti: koliko posetioci stvarno obraćaju pažnju na dokumentaciju, da li prvo pretražuju ili odmah klikaju na Contact dugme itd.

I tako nažvrljam na papiru sledeće:

posete -< otvorene stranice

Svaka poseta može da ima niz otvorenih stranica. Dovoljno jednostavno samo po sebi, ali nedovoljno ukoliko se ne prati sa koje stranice je korisnik došao na koju stranicu. Davno smo prerasli browsere sa jednim prozorom i doba kada su se korisnici linearno kretali kroz sajt. Ponašanje današnjih korisnika više liči na drvo sa gomilom račvanja nego na flat listu stranica koje su posetili.

I tu je problem - kako pratiti koje stranice otvaraju koje stranice?

Prva stvar koja mi je pala na pamet je jednostavno kačenje ID-ja trenutno otvorene stranice na sve linkove na stranici (jedna linija JavaScripta bi sasvim lako nakačila ove vrednosti):

http://www.activecollab.com/contact?from=123

gde je from vrednost ID trenutno otvorene stranice u logu. Najveći problem kod ovog pristupa je što se "prljaju" URL-ovi sa podacima koji bi generalno trebalo da se prenose u pozadini.

Takođe ne znam kako botovi pretraživača tretiraju ovakve URL-ove. Da li smatraju stranicu drugačijom kada je GET parametar drugačiji? U kojoj situaciji ignorišu određene GET parametre? Kada liče na hash? Ima li neko više informacija o ovome?

Očigledno "prljanje" bi se dalo rešiti JavaScriptom tako što se presreće klik događaj svakog linka i pre same redirekcije kači ID trenutno otvorene stranice. Ovo ne bi radilo kada posetilac otvara linkovanu stranicu u novom tabu jer se tada preskače klik događaj. Otvaranje stranica u novom tabu je dosta čest slučaj, posebno kada se traže neke informacije bez da se jasno zna gde se iste nalaze (nakon pretrage foruma npr - posetilac će isklikati sve top teme u novim tabovima i tražiti odgovor na svoj upit u njima).

Druga opcija je da se oslonimo na browser da nam kaže odakle je korisnik došao. Ovo je nepraktično zato što nije potpuno rešenje (neki korisnici isključu prosleđivanje referrer informacija) i što bi onda na osnovu referer stranice morali da kopamo po logu i tražimo tačan ID prethodne stranice. Deluje kao nepotreban korak pošto taj info već ionako imamo na prethodnoj stranici.

Treća opcija koja mi je pala na pamet je da se jednostavno svim linkovima doda rel="nofollow", a struktura sajta ponudi kao sitemap. Ovo je naravno jako glupo pošto bi pretraživač video gomilu stranica na koje ni jedna druga stranica "zvanično" ne linkuje i verovatno bi im dobrano oborio vrednost.

I tako ne dođoh ni do kakvog zaključka... Cela ova priča je samo razmišljanje naglas. Zakucam tako ponekad sa problemom koji mi deluje interesantno iako i nemam stvarnu potrebu za rešavanjem istog. Zanimljivo je ipak, kao vežba za vijuge ako ništa više :)

Under Promise, Over Deliver (bukvalno!)

Ponuda novosadskih restorana na Donesi.com je sada znatno bolja nego što je bila ranije. Među restoranima koji su dodati u skorije vreme je i Grilos - restorančić iz Maksima Gorkog koji se specijalizovao za giros. Od njih sam poručivao par puta i:

1. Giros im je super i ne štede na prilozima
2. Uredno dostave gotovinski rečun
3. Uvek donesu klopu ranije nego što najave

Za #3 sam prvi put mislio da je greška - rekli 40 min, a doneli klopu za 20. To se onda ponovilo par puta, da bi u jednom momentu jednostavno prestao da mislim da je u pitanju slučajnost. Čak šta više, mislim da je u pitanju jedan jednostavan "trik" - najavi minimum usluge koji možeš da pružiš, pa onda gledaj da pružiš svoj maksimum, bez previše prethodnog šepurenja i halabuke.

Rezultat - jako pozitivan utisak koji ostavljate na kupca! Ne samo da niste izneverili ili prosto zadovoljili njegova očekivanja, već ste ih nadmašili, a nije vas koštalo mnogo.

Iz nekog razloga ostali restorani ne koriste ovakav pristup. Drugi restoran iz koga često poručujem je baš imao problema sa dostavom - najave najbolje vreme koje misle da mogu da postignu i onda kasne. Zbog toga sam u jednom momentu prestao da poručujem od njih. Popravili su brzinu dostave od tada, ali opet idu onom logikom - optimistična procena, pa ako kasnim, jbg - gužva u saobraćaju, viša sila ili šta već.

Primer gore je lokalni restoran, ali je princip opšt: Under-Promise, Over-Deliver. Mudar prisup očekivanjima i pružanju usluge je jedan od najboljih načina da napravite fanove od kupaca, a da vas to ne košta mnogo.

PS: Sve ovo ne bi funkcionisalo da im je klopa sranje.

Pare ljude kvare?

Svi znamo onu staru: "Pare ljude kvare" ili blažu preformulaciju da bilo koji oblik moći nad grupom ljudi kvari osobu koja je ima. Čak je toliko ponavljana da je mnogi ljudi uzimaju kao istinu bez nekog preteranog razmišljanja.

Jedna zanimljiva perspektiva na koju sam naleteo (ne sećam se tačno gde) je to da novac ne kvari ljude, već da samo pokazuje kakvi su stvarno kada više ne moraju da budu fini. Zanimljiva perspektiva u svakom slučaju koja potvrđuje ideju na koju sam nailazio na niz mesta, a to je da su skromnost i zdrav odnos prema ljudima koji te okružuju značajniji nego novac i moć. Šupak sa parama je i dalje samo šupak, a ljudi ih baš i ne vole.

Neke od knjiga koje sam nedavno pročitao, a da se kroz njih provlače ideje o značaju veza koje gradimo sa ljudima, kao i o skromnosti: Egonomics, How to Win Friends and Influence People, First Things First, Good to Great i Plain Talk.

Jednostavan trik za kreiranje novih fajlova

Kada sam se pre dve i po godine prebacivao sa Windowsa na Mac, jedna od prvih stvari koju sam primetio da mi nedostaje je mogućnost kreiranja novog fajla u folderu direktno iz Findera. U Windows Exploreru je to lako - desni klik kada ste folderu, pa iz New menija izabereš tip koji hoćeš da kreiraš.

Toga na Mac OS-u nema... U jednom momentu sam čak i kreirao Automator akciju za kreiranje novo fajla, ali je nisam previše koristio pošto je bila previše zavučena i nezgrapna. Čak je i otvaranje Terminala, navigacija do foldera i kucanje edit (ili mate u zavisnosti od toga koji sam tekst editor tada koristio) komande bilo zgodnije od nje.

Amater, šta reći :) Međutim, juče uzmem da pročitam stvari koje su mi ostale nepročitane i naletim na članak koji opisuje kako su različiti operativni sistemi pristupali odnosu fajl menadžera i aplikacija, kao i kreiranju novih fajla. Na kraju članka ima i jednostavan trik kako da omogućite lako kreiranje novih fajlova, kao i fajlova na osnovu šablona u Finderu.

Trik se oslanja na ugrađeno ponašanje u Finderu - kada krenete da premestite nešto iz zaključanog foldera, sistem će umesto premeštanja napraviti kopiju.

Ispratite sledeće korake i sve će vam biti jasno:

1. Napravite folder "New File" negde gde vam neće smetati (ja sam ga stavio u svoj home folder)
2. U njemu napravite niz praznih fajlova. Ja imam "New Text File.txt", "New PHP File.php" i "New HTML File.html" (plus jedan folder, čisto za testiranje)
3. Desni klik na "New File" i otvorite Get Info dijalog. U General sekciji otkačite Locked opciju kao na slici
4. Kada ste to završili, prevucite folder u Dock i kreirajte Stack

Sada je dovoljno da uzmete i prevučete fajl iz "New File" Stacka u folder gde želite da kreirate novi fajl i Finder će temo napraviti kopiju koju dalje možete da koristite kako vam je volja:

Najbolja stvar je što fajlovi ne moraju da budu prazni, pa možete imati i template. Uz to, niste ograničeni samo na fajlove. Imate strukturu foldera i fajlova koju uvek koristite za projekte? Kreirajte template folder, nabacajte u njega sve što inače koristite i to je to - celu strukturu ćete kasnije kopirati prostim prevlačenjem. Još jedna dobra stvar je da je folder zaključan, tako da nećete moći da greškom ispreturate, izmenite ili obrišete svoje fajlove. Da biste to mogli da uradite, moraćete prethodno da otključate folder što je dodatni stepen "zaštite" od brljanja.

Toliko od mene. Pročitajte gore pomenuti članak za detalje i "teorijsku podlogu" o ovoj prilično jednostavnoj operaciji koja je iz nekog razloga uvek zakomplikovana na svim platformama.

Serbia - Brasil, photos

Sorry for this post, I have to make it so there's a public record that following photos are distributed under Creative Commons license:

PS: It was a really nice game :)

iMac - All-in-One Desktop Computer

Sećam se dana pre nego što ću pazariti svoj prvi PC. Kasnije je vreme pokazalo da sam daleko od hardverskog entuzijaste i da mi je hardver zanimljiv samo u periodu pre nego što pazarim novi računar, ali sam tada čitao sve što se moglo naći o računarima.

Bila je to '98. godina i od magazina sam uglavnom kupovao Mikro. Za PC Press se nije uvek imalo para :) Ono čega se sećam iz jednog od tih starih brojeva Mikra je bio i članak o prvim iMacovima.

Na slici gore nije taj članak, već nešto što sam našao na netu. Mikro verzija je bila dosta mračnija, sa tamnijim fotkama.

Prvi iMac je bio stvarno čudan računar - sve je bilo u kućištu monitora, imao je ručku na poleđini, ugrađene zvučnike, uvrnut miš i zanimljivu tastaturu, CD ROM direkt ispod ekrana... Uz sve to, dolazio je u nizu različitih boja:

To je stvarno bila sprava koja je odskakala od svega ostalog što sam mogao naći (sive kutije sa sivim monitorima, sivim tastaturama i sivim miševima). Par godina nakon toga, Steve Jobs je "progralisao" smrt CRT-ovima u Apple ponudi i predstavio "lampu":

Sa prvim iMacom Apple je krenuo u all-in-one desktop computer avanturu gde i dan danas prednjači u odnosu na sve konkuretne.

Pored starog sivila, PC kućišta sada dolaze u različitim bojama i prave ih od različitih materijala, ali i dalje mi izgledaju kao da nisu puno napredovali. To su i dalje ekstra bučne kante pored stola, pune skupe elektronike kojoj cena pada stravičnom brzinom, povezane šumom kablova na monitore, miševe i tastature koji dizajnom ne idu jedno uz drugo.

Ekstremnu proširivost i fleksibilnost što se nadogradnje tiče ostavljam entuzijastama koji svaka 3 meseca menjaju grafičke karte i procesore, dodaju diskove i ugrađuju vodena hlađenja. Moj lični izbor je uvek pre skladan dizajn sa pričom, iako isti možda dolazi uz neka ograničenja.

Podrška novih verzija - Slatke muke

Software as a Service (SaaS) proizvodi uglavnom nemaju problem sa skokovima u broju zahteva za podrškom kada izađe nova velika verzija, ali to je klasika za proizvode koje korisnici instaliraju kod sebe (na desktop ili server). U tom momentu svi skidaju i instaliraju novu verziju, upgraduju svoje baze i šta sve ne tako da je sasvim normalno da pritisak na podršku osetno poraste.

To samo po sebi i nije naka tajna, ali je lepo potvrditi celu priču podacima:

Ovo je broj zahteva na activeCollab help desk (ne i na forum) u periodu od Nove Godine do 31. maja. Na grafu se tačno vide vikendi, radni dani, ali i momenti kada su lansirane značajnije verzije - pre svega prva activeCollab 2 beta, a onda i stabilna "dvojka" (activeCollab 2.1).

Užurban help desk i forum su slatke muke. Iako zna biti stvarno iscrpljujuće, uvek sam pre za to i lansiranje novih verzija, nego za stvari do kojih nikome nije stalo i/ili koje stagniraju u svojoj "stabilnosti".

Česma sa Wow! efektom

Zanimljiva fora na koju smo danas naleteli su česme (i dodaci česmama) koji čine ceo doživljaj korišćenja malo zanimljivijim.

Naime, umesto da voda samo teče iz česme, postoji sistem koji na osnovu temperature vode pali odgovarajuće svetlo i "boji" vodu. Ako je voda hladna upaliće se plavo svetlo, za vrelu vodu ide crveno, a za "taman" ljubičasto.

Svetlo navodno napaja mini turbina koju pokreće voda dok teče tako da nema cimanje sa kablovima i baterijama - ipak pričamo o česmi pobogu :)

Na slici su Gessi Rettangolo Cascata česme, a cena je prava sitnica - model koji smo imali prilike da vidimo košta nešto sitno preko 100.000 dinara.

Naravno, postoji i geek varijanta za osetno manje novac - za dvadesetak dolara na ThinkGeek možete naći dodatak koji se navrne na česmu i sija drugačijom bojim u zavisnosti od temperature vode:

Italijani ih definitivno šiju po dizajnu, ali 'iljadu eura je 'iljadu eura :)

Da li ste vi videli neka zanimljiva rešenja stvari koje svakodnevno koristimo, a za koja nam ni na kraj pameti ne bi palo da mogu da budu interesantna i uzbudljiva?

Agenti za nekretnine

Svi smo se nalazili u situacijama da trošimo vreme kako bismo uštedeli novac, kao i u situacijama gde smo trošili novac kako bismo uštedeli novac. Unajmljivanje agenta za nekretnine pripada ovoj drugoj grupi i nužno je zlo - unajmljujemo dobrog poznavaoca "situacije na terenu" kako bi nam pomogao da brže nađemo prostor koji nam odgovara.

To je sve dobro i baš iz tog razloga sam se u više navrata okretao lokalnim agencijama umesto češljanju oglasa. Iako smo u svim slučajevima nalazili stanove koji nam odgovaraju (za život i kancelariju), uvek sam imao neki negativan osećaj prema celom iskustvu - ne prema zakupodavcu ili stanu, svi su do sada bili maksmilano na mestu, već prema celom tom odnosu zakupodavac, nekretnina, agent, zakupac...

Slika praznog postora, ne stana gde živim ;)

Razlog zašto se ne osećam komforno kada sarađujem sa agentima za nekretnine je zato što nikada nemam osećaj da rade u mom interesu, iako sam upravo ja taj koji ih plaća. Ono što ceo odnos čini dosta sjebanim je to što agent dobija ako do posla dođe, bez obzira što isti ne mora biti dobar po tebe. U takvom sistemu agent može da se zauzme za nešto što nije nužno dobro po tebe, samo da bi do zakupa došlo što pre i on pokupio proviziju.

Na primer, ja tražim stan da iznajmim. Provizija u Novom Sadu je 40% prve kirije (čuo sam priče da je u BG čak i 100%), a trošak snosi zakupac (tj. ja u ovom slučaju). Kada su stvari tako složene, agent može komotno da gura višu cenu iako to nije u mom interesu. Višom postignutom cenom, agent dobija:

1. Bonus poene kod zakupodavca. Stan se ne iznajmljuje samo jednom i ako zahvaljujući agentu zakupodavac dobije jaču cenu veća je verovatnoća da će i sledeći put preko njega izdavati stan;
2. Veću proviziju.

Snižavanjem cene ili dugim traženjem kako bi se našla najbolja nekretnina za cifru koju sam spreman da platim agent ne dobija ništa na duge staze - zakupodavac će ga izbegavati jer mu obara cenu, agent će uzeti manje novca i potrošiti više vremena.

To je samo jedna od situacija gde osoba koju plaćate ne mora nužno da radi u vašem interesu. Verujem da i vi znate još niz primera gde je agent radio nešto što nije u direktnom interesu zakupca, iako ga isti plaća.

Ne želim da kažem da su agenti i zakupodavci pokvareni ljudi - oni samo gledaju da iz same nekretnine i potrebe za istom izvuku maksimum. U pitanju je potpuno prirodna situacija, pregovor. Kao sa svim pregovorima, od pregovarača zavisi koliko će dobro proći. Samo hoću da kažem da, iako poslujem sa agentima za nekretnine, ne volim ceo proces jer nemam osećaj da osoba koju plaćam uvek štiti moje interese.

Imate li vi neke zanimljive anegdote vezane za agente? Dobra, loša iskustva? Kao što rekoh - nije mi cilj da ih ocrnim (neki moji prijatelji i poznanici se bave upravo tim poslom), već čisto da iznesem svoj pogeled na svakodnevicu u kojoj se ekipa koja nema rešeno stambeno pitanje nalazi, posebno ako živi u gradovima kao što su Novi Sad ili Beograd.

Novi dizajn

Dizajn ovog bloga se nije menjao više od dve i po godine. Iako sam ranije sam radio dizajn za blog, prethodni je bila malo prerađena OrangeScale Laila/Butterfly tema koju sam reckao i seckao po svojim potrebama i željama:

No, toj temi je odzvonilo i zamenjana je sa novom, custom temom koju je radila sjajna SuperAwesome ekipa (hvala!) Iako ovaj dizajn nije bio namenjen ovom blogu, već jednom side projektu za koji se ispostavilo da nemam vremena, mislim da je fino "seo" i da sajt izgleda značajno bolje.

Sve je još uvek sveže i nisam 100% siguran da sam pokrio sve fajlove teme, pa bih stvarno bio zahvalan da mi javite ako naletite na neke propuste i nedoslednosti.

Priprema oglasa za posao

U zadnjih godinu, dve sam bio u prilici da napišem par oglasa za različita otvorena mesta u firmi. Daleko bilo da me je to učinilo ekspertom, ali kroz tih par oglasa i gledanje na oglase drugih firmi, iskristalisao se prost šablon za njihovo pisanje:

• Ukratko opišite kompaniju i njenu delatnost. Cilj je da se, bez previše uvijanja i okolišanja, kaže čime se kompanija bavi i zašto bi to trebalo da bude zanimljivo kandidatu.
• Navedite za koje mesto želite da nađete zaposlenog. Ime pozicije treba da bude relativno kratko (max par reči) i da bude jasno istaknuto (zaseban pasus, velika slova itd).
• Nakon imena, opišite aktivnosti koje radno mesto uključuje. Lista bi trebalo da bude dovoljno opširna da lepo prikaže posao, a opet ne toliko dugačka da smori ljude.
• Nako što ga opisali, kažete šta pružate kandidatu za obavljanje navedenog posla - fleksibilno radno vreme, prijatno okruženje, konkurentnu platu, bonuse i dodatke itd.
• Na samom kraju, navedete tača očekivanja koja kandidat mora da zodovolji da biste ga uzeli u obzir - stručna sprema, poznavanje jezika, tehnologije, očekivano iskustvo, lokacija itd.

Svim ovim stavkama zatvarate krug - ko ste, šta vam treba, šta pružate za to i koja su vaša minimalna očekivanja. Primer oglasa koji prati ovaj šablon, a koji smo nedavno koristili da bismo popunili jedno otvoreno mesto možete videti u jednom starijem Area51 članku: Oglas za posao:

Za kraj samo napomena da je šablon iz prakse, ne iz HR udžbenika ili pravilnika neke kompanije. Dovoljno je opšt i jednostavan da se može primeniti na većinu oglasa, ali sam siguran da postoje i situacije kada neće raditi posao.

Ako imate neke dodatne primere ili komentare, znate šta vam je činiti :)

Šta smo naučili iz bete

Pre nešto manje od dve nedelje objavili smo activeCollab 2. U pitanju je verzija na kojoj se dosta drugo radilo, sa nizom značajnih unapređenja.

Pored niza sitnih i krupnih unapređenja, ima i stvari (mogućnost sistema da prima emailove npr) koje iz korena menjaju kako ljudi koriste sistem. Takva verzija ne može da prođe bez bete. Manje, bug fix verzije sa sitnijim unapređenjima mogu da idu (samo paziš šta radiš i kontrolišeš se da se ne zaneseš previše sa dodavanjem novih stvari), ali nešto sa dosta izmena ne ide.

Prošle godine, u slično vreme je išla activeCollab 1.1 beta i to je bio prvi put da smo imali testiranje tog tipa i te veličine. Beta je bila javna tako da su svi koji su imali licence mogli da skinu novu verziju i testiraju je. To se pokazalo kao dobar pristup tako da smo na isti način išli i sa betom za verziju 2. Ono što je bila greška je to što smo za 1.1 bete dodavali nove mogućnosti.

Kada se tokom bete dodaju nove mogućnosti, svi testovi padaju u vodu - na ovaj način u sistemu se uvek nalaze stvari koje su nove i nestabilne. Naučeni greškom, activeCollab 2 beta je lansirana tek kada smo imali sve mogućnosti koje smo želeli da predstavimo. Svrha bete nije da timu da još vremena da nabaca još koju novu mogućnost, već da mu omogući da ispegla ono što ima i postara se da je sistem stabilan.

Pristup da se mogućnosti kompletiraju pre bete, pa zatim peglaju bez dodavanja novih, ima još jednu dobru stranu: tačno se zna kada je verzija gotova - kada se stabilizuje. Ukoliko se nove mogućnosti dodaju tokom bete, konačni set mogućnosti je uvek otvoren pa se jako lako zaneti, dodati previše novih stvari i celo "testiranje" produžiti za još koji mesec. Na kraju stvarno završite sa više mogućnosti, ali su one nestabilne i prava su noćna mora za podržavanje.

Zato sa betama treba pažljivo:

1. Napravite sve mogućnosti koje želite da finalna verzija ima i onda ih peglajte, bez dodavanja novih mogućnosti.
2. Pažljivo odabrate datum kada želite da vidite finalnu verziju, ali ga nipošto nemojte objaviti. Ako to uradite, velika je verovatnoća da ćete požuriti sa betom usled pritiska od strane korisnika, a samim tim i izbaciti manje stabilan proizvod. Ovo se uvek vrati kao bumerang u vidu značajno više posla oko podrške.
3. Što se podrške tiče, tretirajte betu kao i bilo koju drugu stabilnu verziju. Izvlačenje na fazon: "Beta je, i treba da ima greške. Strpi se do sledeće verzije" će za rezultat imati da će se ljudi opeći i neće želeti sledeći put da pomognu.
4. Opustite se i uživajte u procesu. Pritisak uvek za rezultat ima greške i uglavnom je kontra-produktivan. Umesto da šizite i gurate oštre rokove, opustite se i polako sa korisnicima privedite betu kraju. Na kraju ćete izbaciti stabilan proizvod bez da osedite u procesu.

U poređenju sa prethodnom beta koja je bila dosta napeta, verzija 2 se desila polako i na kraju smo stvarno zavriši sa znatno boljim proizvodom za koji nije trebalo toliko podrške kada je početna navala prošla. Sada se već radi na narednoj verziji pa se opet nadamo skoroj beti.

PS: Tekst sa istom temom i savetima, ali malo drugačijim sadržajem je prekjuče objavljen na A51 blogu.

Priprema Privacy Policy stranice

Verovatno ste na gomili sajtova videli da postoje Privacy Policy stranice gde ekipa iza sajta objašnjava na koji način pristupa privatnosti posetilaca svog sajta - koje informacije skuplja, kako, za šta ih koristi i tako dalje. Takođe, velika je verovatnoća da, kao i mi, nikada niste posetili ili u celosti pročitali te dokumente pošto su uglavnom teški smor.

Lično se nikada nisam previše interesovao za samu tematiku, sve do trenutka dok nismo trebali da sednemo i sastavimo Privacy Policy za naše sajtove. Kao i za većinu stvari, ispostavilo se da i o politici privatnosti ima dosta zanimljivih stvari da se nauči. Ivana nije bila lenja, pa je sela i napisala blog post o tome za naš sajt: Writing Privacy Policy.

U tekstu je objašnjeno zašto kompanije objavljuju svoju politiku privatnosti, kao i lista pitanja na koja bi ista trebalo da odgovori pa bacite pogled ako Vas tematika zanima.

PS: Tekst je informativan i ne bi na njega trebalo gledati kao na pravni savet. Tome ipak služe advokati :)

Svašta nešto novo

U zadnje vreme sam se ulenjio sa pisanjem ponajviše zbog priličnog haosa koji je nova verzija activeCollaba unela u moj raspored (tačnije, odsustvo rasporeda). Nakon dva i po meseca bete, 29. aprila je izbačena stabilna "dvojka":

Fino je objaviti nešto na čemu je dugo rađeno i videti ljude kako to polako počinju da koriste, preporučuju prijateljima, šalju kritike i pohvale i sve što ide uz to. Još je lepše kada se izbace 3 takva projekta:

1. Nova verzija proizvoda koja donosi niz unapređenja poput proširene email podrške (primanje i slanje), globalnih dokumenata, popeglanijeg interfejsa i mnogo čega drugog;
2. Osvežen sajt koji je tako pravljen da omogući ljudima da brže dođu do informacija koje im trebaju;
3. Nova demo platforma čiji je zadatak da omogući lako kreiranje i administraciju mase demoa, izvoz podataka i slične operacije koje smo donedavno uglavnom ručno radili.

Što se samog procesa predstavljanja novih verzija tiče, čini mi se da postajemo sve bolji kako vreme odmiče. Novi activeCollab je značajno upeglaniji i stabilniji, upgrade skripta je dobro testirana, a već imamo i neku rutinu kod podrške lansiranja nove verzije. Daleko smo od besprekornog lansiranja, ali kada se setim problema koje smo ranije imali, sve što nam se sada dešava je "šetnja parkom".

Novo u celoj priči je Twitter. Prijatno sam iznenađen koliko je pozitivan uticaj imao na celo objavljivanje. U prvih par sati, zahvaljujući re-tweetima prijatelja, vest o lansiranju je došla do hiljada ljudi. Tu su bili i prvi komentari, pohvale i prijave grešaka.

Hvala Nebojši što nas je pre par meseci ubedio da reaktiviramo @activecollab nalog. Nalog sam otvorio davno kako bih osigurao da nam neko ne uzme ime, ali ga nismo koristili do pre koju nedelju.

PS: Nemojte puštati newsletter pred praznike - zatrpaće vas automatske "Out of the Office" poruke :)