Juče sam, prvi put u životu (verovatno ne i poslednji), skakao bugnee. Super je iskustvo, ali jako teško za opisati tako da se neću ni truditi da prepričavam sam doživljaj. Treba probati i videti iz prve ruke, što preporučujem.
Evo par zanimljivih stvari koje mi ranije nisu bile poznate, a vezane su za skakanje kod nas:
- Samo 5% manje devojaka skače nego momaka. Kaže ekipa da su pre neki dan imali all girls dan - samo devojke su skakale. Toliko o predrasudama o polovima.
- Jako malo ljudi se vrati na zemlju, a da ne skoči. Neka cifra koju sam načuo je 4 osobe po sezoni što je stvarno jako malo.
- One priče o potpisivanju papira o preuzimanju odgovornosti su samo rekla-kazala priče. Ništa se ne potpisuje ako ste punoletni. Podrazumeva se da znate u šta se upuštate, a ovo samo po sebi je postala sasvim normalna zabava uz minimalan rizik. Nešto kao ringišpil, samo MNOGO zabavnije i zanimljivije.
- Za maloletne osobe roditelj potpisuje pristanak. Rekoše mi da je nedavano skakala sedmogodišnja devojčica. Sve čestitke roditeljima pošto stvarno mislim da decu ne treba držati pod staklenim zvonom (naravno, ne treba ni forsirati svoje adrenalinske želje na klince, ali ako žele da probaju - što da ne).
I za kraj par sličica. Prvo pripreme. Vežu vas oko članaka, plus dodatno osiguranje na telo. Skok se desio prebrzo tako da se stvarno ne sećam gde je bilo najveće opterećenje, ali kako sam čitao, vezan si za telo samo kao osiguranje, dok noge nose sam teret.
Objašnjenja pred skok - kako da skačeš, šta da radiš kada se gume nategnu i kada te počnu malo bacakati, šta u situaciji kada odeš u vodu, kako ide prihvatanje kada te budu skidali itd. Korisne informacije u svakom slučaju koje treba saslušati.
Instruktor je inače bio malo začuđen kada sam rekao da nikada u životu nisam skakao na glavu :) Za sve postoji prvi put!
Skok. No comment - probajte.
Samo jedan od skokova pre mene je išao u vodu - ostali su uglavnom završavali iznad vode. Meni je sam taj upad u vodu pri skoku sa 50+ metara (ne znam tačnu visinu platforme) baš poseban doživljaj koji stvarno treba doživeti. Ako budete skakali i budete hteli da idete u vodu, to obavezno tražite jer to ne podrazumevaju "po defaultu".
Ekipa na bandžiju se zeza da nema skokova bez PUPS-a. Iako su svi skakači dobili aplauz prolaznika, penzioneri koji su šetali Adom su najradoznaliji, pa priđu i pitaju: "Kakav je osećaj?", "Da li si ti trebao da završiš u vodi ili ne?" itd.
I to je to - skinu vam opremu i vi idete svojim putem. Mi smo naravno zaglavili na palačinke (bolje posle skoka nego pre!)
I za kraj, cena: 3100 dinara. Nije mnogo ako hoćete da probate nešto zabavno, ludo i novo, a da u isto vreme imate priliku i da malo bliže upoznate samog sebe i svoje granice (nije nimalo svejedno skočiti sa 50+ metara).
Photo Credit: Dragana Vukajlović. Thanks!