Kratko o kontakt formama

U zadnjih par dana sam poslao 2 maila vezana za posao firmama kroz kontakt forme na njihovim sajtovima. U oba slučaja sam dobio potvrdu od njihovog sistema da je poruka primljena i prosleđena gde treba.

Juhu! Ovo je stvarno bitan korak. Ako forma na vašem sajtu ne šalje ovakva "Šta se upravo desilo i šta dalje?" obaveštenja trebalo bi da ih dodate. Značajno unapređuju korisnički doživljaj jer korisniku jasno govori da je sve u redu i kako će se razgovor nastaviti.

Međutim, ono što u oba slučaja nisam dobio je tekst MOJE poruke. Nije najvažnija stvar na svetu, ali kada je priča vezana za posao voleo bih da imam celu diskusiju u logovima. Ovo je možda samo moj trip, ali mislim da ne bi bilo loše da na dnu poruke sa obaveštenjem o prispeću stoji i:

You wrote:

-- Tekst moje poruke --

Bio bi to fin detalj.

Stigao "mališa"

Nedavno sam pisao o kompilacijama koje svaki vozač treba da ima u svom automobilu i priznao da sam do tada samo jednom seo za volan. Vožnja me nije baš privlačila i sve mi se to činilo kao teško cimanje i smaranje.

Ono što tada nisam znao je da ću za nepunih mesec dana krenuti sa vožnjom (skroz spontano i iznenada), da će mi se ista svideti i da će kombinat pazariti ovog "mališu":

Sad još samo da položim pa da imam i neke vajde od njega. Ovako samo Godža ima šansu da se igra, a ja ništa :(

Što se tehnikalija tiče - Audi A3 2.0 TDI Ambition; 2004. godište. Iz Italije sa ljubavlju.

On Writing in English

Don't be afraid, this post is just an experiment. It's been a while since I've been writing blog posts that are not activeCollab related in English. With this one I just want to see how much additional time and energy it takes me to write a short article in English over writing it in Serbian.

I've tried to start blogs in English two times in the past and in both cases they didn't stick. It took me a while to write a decent article and still they were full with errors. That killed all the fun and I reverted back to Serbian after a while.

Hopefully my English has improved since then. In the past couple of months I've been taking English classes - one hour conversation with native English speaker twice a week. I was a bit skeptical at the beginning, but wanted to get the "conversation thing" going and believed that there's a method to professors madness (there usually is). Classes are now part of my weekly routine and I really don't have any problem switching between Serbian and English in any situation. Everything just flows naturally...

What I need to do now is to go to USA or UK for a couple of months and really get exposed to the language. Any ideas? Summer schools or something like that?

Pretplata na sadržaj

Evo šta ne želim: diskove po celom stanu, knjige koje skupljaju prašinu, magazine po uglovima... Ne želim policu sa knjiga koja izgleda ovako:

Ono što želim je da imam pristup muzici i filmovima kada to poželim, da mogu da čitam knjigu koja mi se čita ovog momenta bez obzira da li je imam na policama ili ne, da vesti i kvalitetni članci stižu do mene, a ne da se cimam do trafike i da ih čitam sa zakašnjenjem.

Želim da se pretplatim na izvor sadržaja i medije i da istom pristupam onda kada to poželim. Želim nešto kao Safari Library za filmove i muziku, stručne magazine, TV emisije i serije; da platim mesečno za neograničen pristup svemu na servisu i da ne moram uopšte da razmišljam o tome šta koliko košta i koliko moram da čekam da bih do toga došao.

Mislim da je to budućnost distribucije sadržaja. Uz račun za vodu dobijaćemo i račun za sadržaj i imati mu trenutan i neograničen pristup. Samo, šta onda da radim sa ovim silnim policama što imam po stanu? Čekaj, znam...

Novi domen...

Preselih blog na novi domen. Uopšte mi nije bila ideja da to danas sređujem, ali sam nešto zeznuo sa bazom pa sam morao. Krpljenje stare instalacije ili podizanje nove i import podataka su podrazumevali istu količinu posla pa sam se odlučio da presečem i prebacim ceo sistem na novi domen.

Još treba neke stvari da skuckam (301 redirekcije i linkovi koji pucaju na stari domen unutar tekstova), ali sve ostalo bi trebalo da bude funkcionalno. Prijavite ako nešto negde ne radi kako treba.

O pušenju

Pušio sam od 14. do 20. godine. Uglavnom je bila kutija na dan, ali je bilo perioda kada sam bio blizu i drugoj. U novembru 2004. sam se osećao dosta loše. Ništa kritično, da me baca u krevet ili slično tome, samo odvratan osećaj kao da dišem kroz metalnu cev. Tada sam ostavio duvan. Bacio dopola ispušenu kutiju u kontejner. To je bilo to - ni dim više, već skoro 3 i po godine.

Tri i po godine su dosta da uvidiš koliko neka odluka može da ima pozitivan (ili negativan) uticaj na tvoj život. Evo šta sam ja skontao od kada ne pušim:

1. Živiš mnogo zdravije. Pluća ti nisu jebeno zgarište, imaš bolji apetit i zdraviji si sve ukupno (kosa, koža, zubi, sve po redu - raspitajte se kod doktora na šta sve duvan loše utiče i kakva sranja pravi u organizmu).
2. To što ti pušiš je tvoj izbor, ali taj isti izbor smeta ljudima koji te okružuju. Oni ne žele da smrde na duvanski dim, da ga udišu i da beže iz kafane zato što u njoj ne mogu da jebeno dišu. Čekam dan kada će u Srbiji u većini lokala biti zabranjeno pušenje i kada će ljudi to poštovati.
3. Prostor u kome boraviš je prijatniji za život, kako tebi tako i ljudima koji ga dele sa tobom.
4. Ako si roditelj ne truješ sopstveno dete. Gade mi se ljudi koji puše u prostoru gde njihova (ili bilo čija druga u krajnju ruku) deca borave.
5. Kada pušiš smrdiš, tvoja garderoba smrdi, prostor u kome živiš smrdi.
6. Trošiš novac. Od kada sam ostavio duvan uštedeo sam između 1000 i 1500 eura. To je novac koji nisam dao da bih trovao sebe i druge, već na klopu i piće, garderobu, stvari koje volim...

Evo ih i par stvari koje sam primetio u vezi sa samim ostavljanjem:

1. Preparate i terapije za ostavljanje nisam probao tako da o njima ne mogu ništa da kažem, ali mogu da kažem za smanjivanje - ne ide. Probao sam da ostavim smanjujući i od toga nije bilo ništa. Smanjivanje samo govori: "Prevelika sam pička da sada presečem, ali se nadam da ću sutra imati muda to da uradim".
2. Prvih par nedelja nakon prestanka su najizazovnije. Meni je pomogla misao da ću sutra sebi biti zahvalan što u momentu kada mi je došlo da zapalim nisam. Kad podvučeš crtu, svodi se na to - umesto trenutnog zadovoljenja ili podlezanja slabosti ulažeš u bolji život sutra.
3. Dosta bivših pušača ponovo počne posle par godina. Smisle neki razlog - težak period u životu, muke na poslu, šta god. Zbog toga treba uvek paziti i biti dosledan odluci koju si doneo.

Gaming do iznemoglosti

Ovo mi je prvi put u životu da sam seo da se odmorim od igrice zbog fizičkog umora. Dok oznojan sedim i polako dolazim do daha Godža je preuzeo kontrole i mlati nekog lika u Wii boksu.

Kakav jebeni napor! Wii boks razbija! Mislio sam da će sam Wii biti super za pred izlaske, ali sada sumnjam da je to dobra ideja - posle par partija jedino za šta ćemo biti su tuš i krevet, ne i bančenje.

Intervju na BiznisBlogu

Posle komentara da ne znam da prenesem iskustvo i da uvek završavam detaljišući o malo bitnim stvarima, Marko me je kontaktirao sa predlogom da napravimo jedan kratak intervju gde će se on potrudi da održi fokus i ćušnuti me svaki put kada počnem da talasam i nepotrebno detaljišem :) Rezultat naše email prepiske možete videti u članku "Intervju: Ilija Studen, activeCollab – Sve se svodi na dobar proizvod" objavljenom na BiznisBlogu.

Hvala Marku za priliku - cela prepiska je bila jedno jako zanimljivo i vredno iskustvo. Neka od pitanja su me naterala da se duboko zamislim o tome kako sada poslujemo i gde želimo da cela priča ide u budućnosti. Priceless :)

PS: Nadam se da vam se sviđa slika. Celo jutro sam potrošio da bih na njoj ispao kao pravi pravcati biznis ekspert - mlad, prepametan, ultra uspešan, prepun dubokog razumevanja i znanja o poslovanju i životu. Mislim da ceo stav i izraz lica prenose tu poruku - glava malo zabačena u stranu, ruka na bradu i "LOL - pazi mrlja u obliku dupeta na monitoru!" osmeh.

3 Top Gear kompilacije

Razlog zašto obožavam kompilacije je to da se neko potrudio i odabrao gomilu dobre muzike i stavio je na jedno mesto. Nema potrebe da preslušavam gomile albuma i izdvajam top pesme u playliste - samo pustim i imam garantovanih sat-dva super kvalitetnog zvuka.

Godža, kao veliki fan Top Geara, je iskopao tri BBC-jeve kompilacije koje su izašle pod Top Gear etiketom. Ideja iza ovih kompilacija je da budu deo standardne opreme koju pravi vozači uvek imaju u svom automobilu. Sudbina je ipak htela da se iste nađu i u arhivi programera koji je jednom u životu seo za volan. Samo da mi ne bane Clarkson i uzme mi ih jer ih ne zaslužujem :) Iskreno, ne bi me ništa čudilo. Ludak je išao na severni pol automobilom!

Overite ove kompilacije, ima stvarno brutalne muzike. Savršeno za vožnju ili za kancelariju, šta ko preferira.

• Top Gear - Anthems
• Top Gear - The Ultimate Driving Experience
• Top Gear - Seriously Cool Driving Music

ecto i desktop vs web apps priča

U zadnjih nedelju, dve sam nešto manje blogovao. Nije da nemam šta da kažem, nego nikako da pazarim ecto, a istekao mi trial. Jako brzo sam se navikao na ovaj mali alat i postao skoro zavisan.

Od kada sam se prebacio na Mac nekako mi desktop aplikacije više leže nego web aplikacije - kada nađem nešto dobro naviknem se i nema nazad. Preferiram Mail.app umesto webmaila, NetNewsWire umesto online RSS readera, ecto umesto WordPress interfejsa, iWork umesto Google Docsa, Adium umesto web chata i sličnih varijanti.

ecto radi i na Windowsu i na Macu i košta desetak eura. Lep mali alat po prihvaljivoj cenu.

Invazija malih zelenih

Iz Čelareva sa ljubavlju :)

Današnje radno mesto

Nedavno sam pričao o radu vikendom. Razlog zašto mi apsolutno ne smeta je zato što i nemam osećaj da radim:

1. Slika "radnog mesta" je priložena dole. Dovoljno govori;
2. Nema osećaja pritiska da bilo šta treba da postignem danas. Često u takvim situacijama najviše i uradim;
3. Klopa, topli napici, dobra muzika;
4. Solo sam. Teško mi je da opišem koliko mi to u ovom trenutku PRIJA.

PS: Umalo da zaboravima - danas treba izaći i glasati. Nešto sumanjam da ću imati živaca za to. Ni jedan ni drugi nisu vredni vremena koje ću potrošiti, a isto mogu investirati u nešto korisnije. ROI matori! :)

Rad vikendom

Sedim u subotu sa dve ortakinje. Gledamo naj-momente američke reality show scene u 2007 godini, pijemo pivo i diskutujemo o globalnom zagađenju i pravima manjina u Srbiji (ko pogodi u kom delu ove rečenice lažem ima pivo). Nekako kroz priču dođemo do toga da sam taj dan bio u kancelariji (subota) i da sutra (nedalja) treba još da odem do kancelarije da pozavršavam neke stvari koje su mi ostale. Na pitanje “Zašto radiš vikendom?” nisam imao ništa pametnije da kažem osim:

Kasnije sam malo razmislio i došao do sledećih razloga:

1. Uglavnom nemam pametnija posla. Nisam od onih koji ne mogu bez ljudi, koji moraju da su u pokretu, oko kojih nešto mora da se dešava... Čak šta više, obično vikend tako namestim da dosta vremena provedem solo radeći na stvarima i igrajući se sa idejama koje mene interesuju. Te stvari su često vezane za posao. Pojednostavljeno - ne moram da radim, ali to želim.
2. Volim to što radim i još uvek mi cela stvar pruža dovoljno izazova. Naravno, fokus se sada prebacio sa “napraviti nešto da radi” na “napraviti nešto izuzetno što radi i svaki dan pomerati granice”, ali to je i dalje ona dobra stara igra koju znam iz dana kada sam učio da programiram. Samo što sada živim od toga...
3. Do pre neki mesec sam radio od kuće tako da još uvek nemam u glavi strogo definisanu granicu između posla i slobodnog vremena. Imam naviku da radim kada god mi se radi, kao i obrnuto - teško me je naterati da radim kada mi se ne radi.
4. Radim za sebe i sve što uradim ili ne uradim se direktno oslikava na moj lični bottom line. Svaki, pa i najsitniji, feature koji dodam ili članak koji napišem na activeCollab sajtu potencijalno rezultuje u hiljadama dolara zarade na duže staze. Meni je to dovoljno motivacije.
5. Dok se neki prijatelji trude da povuku jasnu granicu između posla i vremena koji mogu da posvete sebi ja još uvek ne osećam potrebu za time.

Meni dovoljno za sada. Ne kažem da se neki od mojih stavova neće promeniti u budućnosti, ali trenutno stvari stoje tako.

Helloween u Beogradu i prateća dešavanja

Sinoć sam bio na koncertu power / heavy legendi - Helloweena. Bend i svirka su bili predobri, ali su zato stvari koje su pratile celu priču učinili da u više navrata poželim da taj dan uopšte nisam ni ustao iz kreveta. Ceo dan je padao sneg i bilo je prilično hladno, posebno uveče. Nikako mi nije polazilo za rukom da budem suv na duže od par sati - prvo sam pokisao jurcajući po gradu, pa onda dok smo čekali na ulazu i na kraju kada smo se vraćali na autobusku stanicu. Ako me obiđe upala pluća častim - piće i kafana po izboru.

Svirka je počela sa 30 - 45 minuta kašnjenja plus pauza od 1h nakon što se Gamma Ray skinuo sa bine i dok su spremali binu za Helloweenov nastup. Gamma Ray je bio skroz OK, ali njih nisam slušao ranije tako da mi je skoro sve bilo novo.

Sam Helloween (zbog koga sam i došao) je krenuo tek oko pola jedanaest. Pravi jebeni kraljevi! Strašni muzičari, stvari uz koje sam odrastao, publika skroz u transu... Nisam mogao da verujem kako dobro cela stvar zvuči i izgleda uživo! Koncert je bio u SKC-u što je davalo poseban šmek - sve se činilo više kao jedna poveća žurka nego kao koncert. Slike ću okačiti posle vikenda, kada ih skinem sa burazovog telefona.

I tu stvari kreću nizbrdo - morali smo da odemo sa pola koncerta da bismo stigli na autobus. Ideja da ostajem do 3AM u zavejanom Beogradu mi se baš i nije svidela. Rani odlazak sa koncerta mi je najviše spustilo raspoloženje. Kada smo stigli na autobusku stanicu čekali smo još dobrih sat vremena napolju pošto je autobus kasnio zbog nevremena. Eh da sam poslušao glas koji mi je govorio "Jebeš autobus. Uživaj do kraja. Kasnije će se sve samo rešiti" sve bi se samo rešilo :D Sledeći put ima da slušam svog unutrašnjeg metalca, razum se pokazao kao jako loša praksa.

Na to su se nadovezale odvratne pljeskavice od 300 dinara, pijani prolaznici i štošta još. Ne mogu opisati koji pad napona sam tu imao. Posle jedne od najboljih svirki na kojoj sam bio gomila sranja, jedno za drugim... Bus koji smo čekali se na kraju nije ni pojavio. Uhvatili smo neki drugi tako da smo tek u 3AM bili u Novom Sadu.

Kada sve sumiram srećan sam što sam otišao. Helloween čekam da se opet pojave, ako ne u Srbiji, a ono bar negde u komšiluku. Dužni su mi pola koncerta :) Sledeći za obilazak su Within Temptation u Zagrebu krajem decembra i Nightwish u Budimpešti u januaru. Hoće neko da se pridruži?

Život je heavy!

PS: To me podseti na ovu reklamu. Samo pažljivo sa publikom i zvukom ;)

Socijalne mreže

Pre neki dan sam po drugi put deaktivirao nalog na Facebooku. Tako obično biva sa svakom socijalnom mrežom kojoj se pridružim - jako brzo izgubim interesovanje jer ne vidim preveliku vrednost u njima i kako mogu da mi budu od koristi.

Tim povodom jutros uzmem da pišem tekst o tome kako sam i zašto prestao da koristim Twitter, LinkedIn i slične mreže, kada počnem da gubim interesovanje za mrežu itd. Kako sam pisao došao sam do zaključka da mreže same po sebi mogu mnogo da mi koriste, ali da ih ja koristim na način na koji ne mogu da mi pruže preveliku korist.

Naime, način na koji sam ih do sada koristio je način na koji se odnosim prema ljudima koje viđam svakodnevno - malo zezanja, malo ćaskanja, poneka ozbiljna tema sa ljudima koji su u fazonu za takve diskusije. Previše toga me opasno smori jer je krug ljudi isti i stvari se ponavljaju iz dana u dan. Interesovanje počnem da gubim posle prvih par dana, kada skontam da ću radije otići na kafu sa prijateljicom nego je gađati ovcama na Facebooku.

No, to uopšte nije razlog da ugasim nalog i da ne koristim servis (što sam do sada uglavnom radio). Dovoljno je da ga koristim na drugačiji način. Na primer:

• Da upoznajem nove ljude preko ljudi koje već znam što čisto zbog zezanje, što zbog posla;
• Da održim vezu sa prijateljima i poznanicima koje nemam priliku često da sretnem. To je uglavnom ekipa koja više nije u Novom Sadu, koja je u poslovima i studijama preko glave i nema previše slobodnog vremena, ljudi koje sam upoznao po koferencijama i skupovima rasuti na sve strane i tako dalje;
• Da upoznam ljude širom sveta koji dele moja interesovanja ili žive u zemlji / gradu koji bih želeo da posetim. Informacije iz prve ruke su neprocenjive, a mrežu možeš koristiti da naučiš više o nekoj kulturi pre nego što odeš tamo.

Bliskim prijateljima nema previše poente slati virtuelna pića. Umesto toga ćemo pre videti da se nađemo na pravom piću i proćaskamo koliko nam to vreme, prostor i svadbe dozvoljavaju :D

Problemi sa GMailom?

Juče i danas imam problema sa GMailovim web interfejsom (POP radi bez ikakvih problema). Primeti se da su radili na interfejsu - poruka o progresu i statusu su drugačije stilizovane, drugačije se uključuje i isključuje chat i slično. To su samo stvari koje se mogu videti, ko zna šta su sve menjali ispod haube. Ovaj poslednji paket unapređenja čini Gmail mnogo tromijim i nije retko da smrzne ili čak sruši Firefox. Priča je ista i na Windowsu i na Macu s tom razlikom što na Macu Firefox sam nestane uz poruku o grešci dok se na Windowsu smrzne i na kraju moram ja da ga ubijem i restartujem. Ima li neko sličnih problema?

Btw, Firebug je disableovan za taj domen...

Uvek komunicirajte vrednost!

Hteli mi to ili ne - cena i/ili težina kako do nečega dolazimo komunicira vrednost. U svetu gde se stvari vrednuju novcem ili protiv-uslugom nuđenje nečega potpuno besplatno i bez obaveza ili pak jako jeftino uglavnom neće okinuti usađeni mehanizam da to nešto vredi. S druge strane, kada neko pruži servis ili proizvod i uz to te momački klepi po džepu ili se za nešto jako pomučiš - na tu stvar odmah gledaš drugačije, sa više poštovanja. U knjizi Influence: Science and Practice Robert Cialdini navodi primer poznanice koja je vlasnik prodavnice koralnog nakita. Jedna kolekcija nakita jednostavno nije išla - izmeštanje iste na uočljiviju lokaciju u vitrinama nije pomoglo, obaranje cene takođe. Jednog dana je vlasnica krenula na kraći put i na cedulji napisala da zaposleni promene cene u 1/2 trenutne, ali je u žurbi to tako nespretno napisala da su oni umesto 1/2 pročitali 2 i uduplali cene! Sav nakit se prodao u roku od par dana, dok je ona još bila na putu.

Iako je ovu tehniku sasvim slučajno otkrila i u početku joj nije bila u potpunosti jasna počela je da je koristi namerno i sa smislenim ciljem. Ništa ne gubi podizanjem cene do bezumlja. Ako čak ni to ne pomogne obaranje na bagatelne cene je uvek opcija...

Danas sam pročitao još jedan zanimljiv primer koji samo potvrđuju da se sa cenama ne treba igrati i da besplatno nije nužno najbolji način promocije. Scott Adams (autor poznatog Dilbert stripa) je hteo da reklamira nastavak jedne svoje knjige tako što će prvi deo učiniti besplatnim. Ono što je postigao je samo smanjenje prodaje! Ljudima se svideo prvi deo, ali umesto da kupe nastavak ljudi su čekali dan kada će ga Scott učiniti besplatnim. Kako sam autor kaže:

I inadvertently set the market value for my work at zero. Oops.

Ovo pravilo važi ne samo u poslu već i u međuljudskim odnosima. Ako se budeš ponašao kao kučence ljudi će te uvek tako tretirati, bez obzira koliko te voleli i cenili.

Ako te kojim slučajem zanima ZAŠTO stvari funkcionišu baš ovako uprkos svoj logici i razumu možemo o tome prodiskutovati sledeći put kada se vidimo u gradu. Ja nudim zanimljivu i korisnu priču, ti plaćaš piće ;)

Desktop

Do pre nedelju, dve desktop mi je bio zakrčen gomilom fajlova koje je ili trebalo arhivirati ili brisati. Taj haos se otrgao kontroli pa sam počeo opasno da se gubim (na 1920x1200 može da stane MNOGO fajlova). Kada sam krenuo da čistim skontao sam tri osnovne grupe:

• Fajlovi koje sam skinuo sa neta
• Fajlovi povezani sa poslom (screenshotovi, stranice dokumentacije u pripremi itd)
• Masivniji dokumenti kojima bih se možda vratio kada budem imao vremena (knjige, magazini i slično)

Dalje je bilo lako:

Radi mi savršeno posao već nedelju, dve. Me happy!

Productivity tip

Tablu koristim da zapišem stvari koje treba da budu urađene. Iznad svih zadataka se od nedavno nalazi sledeće:

Problemi se nikada ne rešavaju sami od sebe tako da će vas isti sačekati i sutra, i prekosutra i tako do dana dok mu ne presudite. Najbolja stvar koju možete da uradite je da istog trena, bez previše razmišljanja sednete i skinete stvar sa dnevnog reda. U zavisnosti od problema to može i da potraje, ali što pre počnete pre ćete završiti i moći se posvetiti drugim, zanimljivijim stvarima.

U celoj priči razmišljanje je najveći neprijatelj jer obavezno oteže stvari. Zato psovka - jebeno sedneš i rešiš stvar bez "Šta ako?", "A kako bi bilo?", "Nema sile ovo da završim..."

Sutra je novi dan, a ako imate bar jedan problem manje na dnevnom redu onda je i bolji dan.

Btw, da li ste primetili kako su narodne umotvorine blage - "Što možeš danas ne ostavljaj za sutra", "Ko rano rani dve sreće grabi" i tako dalje. Nema imperativa već kao da te mole da sam sebi olakšaš stvari... Fali tu malo vatre :)

Pare su u knjizi...

Pre neki dan sam odlučio da prodam svoj stari telefon i prebacim se na model koji više odgovara mojim trenutnim (a i budućim) potrebama. Nokia N73 (stari tel) je odličan telefon ako vam treba multimedijalna mašina. Od kada sam ga kupio (septembar 2006) kupio sam i dobar foto aparat i nabavio iPod tako da sam na kraju završio na tome da koristim svega 10% njegovih mogućnosti (telefoniranje, SMS i net). Odluka je pala da ga prodam i kupim Nokia E61 - veći ekran, puna tastatura (ni duži mailovi nisu problem za kucanje), WiFi...

I tako - postavim oglas na Mobilni Svet, prodam telefon i krenem sutradan u poteru za E61. U gradu niko živ više nema taj model - ne može čak ni da se poruči. Jedina opcija je direktan distributer gde je ni manje ni više nego 120e skuplji ili u nekom od Post Paid paketa gde se tek ne isplati. Opcija je naravno i naslednik - Nokia E61i, ali to zadovoljsto košta 100e više, a tolike pare ipak više nisam spreman da dam za telefon.

Epilog - pare su u knjizi :) Čekaju dan kada će E61i pasti na neku razumnu cifru ili dan kada iz nekog razloga budem imao potrebu koju samo mobilni telefon može da zadovolji. Pada mi na pamet samo support u pokretu, ali to tek nakon što lansiramo activeCollab 1.0.