Tri i po godine su dosta da uvidiš koliko neka odluka može da ima pozitivan (ili negativan) uticaj na tvoj život. Evo šta sam ja skontao od kada ne pušim:
- Živiš mnogo zdravije. Pluća ti nisu jebeno zgarište, imaš bolji apetit i zdraviji si sve ukupno (kosa, koža, zubi, sve po redu - raspitajte se kod doktora na šta sve duvan loše utiče i kakva sranja pravi u organizmu).
- To što ti pušiš je tvoj izbor, ali taj isti izbor smeta ljudima koji te okružuju. Oni ne žele da smrde na duvanski dim, da ga udišu i da beže iz kafane zato što u njoj ne mogu da jebeno dišu. Čekam dan kada će u Srbiji u većini lokala biti zabranjeno pušenje i kada će ljudi to poštovati.
- Prostor u kome boraviš je prijatniji za život, kako tebi tako i ljudima koji ga dele sa tobom.
- Ako si roditelj ne truješ sopstveno dete. Gade mi se ljudi koji puše u prostoru gde njihova (ili bilo čija druga u krajnju ruku) deca borave.
- Kada pušiš smrdiš, tvoja garderoba smrdi, prostor u kome živiš smrdi.
- Trošiš novac. Od kada sam ostavio duvan uštedeo sam između 1000 i 1500 eura. To je novac koji nisam dao da bih trovao sebe i druge, već na klopu i piće, garderobu, stvari koje volim...
Evo ih i par stvari koje sam primetio u vezi sa samim ostavljanjem:
- Preparate i terapije za ostavljanje nisam probao tako da o njima ne mogu ništa da kažem, ali mogu da kažem za smanjivanje - ne ide. Probao sam da ostavim smanjujući i od toga nije bilo ništa. Smanjivanje samo govori: "Prevelika sam pička da sada presečem, ali se nadam da ću sutra imati muda to da uradim".
- Prvih par nedelja nakon prestanka su najizazovnije. Meni je pomogla misao da ću sutra sebi biti zahvalan što u momentu kada mi je došlo da zapalim nisam. Kad podvučeš crtu, svodi se na to - umesto trenutnog zadovoljenja ili podlezanja slabosti ulažeš u bolji život sutra.
- Dosta bivših pušača ponovo počne posle par godina. Smisle neki razlog - težak period u životu, muke na poslu, šta god. Zbog toga treba uvek paziti i biti dosledan odluci koju si doneo.