Infostud i traženje programera

Pre par meseci A51 je narastao sa tri stalno zaposlena na pet. Možda ne deluje kao značajan rast, ali nama je ceo proces bio velika stvar. Jedna od dve pozicije koje smo gledali da popunimo je bio novi PHP programer koji će raditi na activeCollabu, novim proizvodima i infrastrukturi koju koristimo za prodaju i podršku.

Pošto do sada nikada nismo zapošljavali ljude van kruga prijatelja, na preporuku smo angažovali osobu kojoj je HR specijalnost da nam pomogne. Potraga je prvo počela među ljudima koje znamo. Na taj način smo našli jednog zaposlenog i jednog saradnika, ali ne i PHP programera.

Kroz priču smo došli da možda ne bi bilo loše da probamo da postavimo oglas na poslovi.infostud.com. Mnoge firme pomoću Infostuda dolaze do zaposlenih, ali ja sam iskreno bio priličan skeptik. Nije mi delovalo kao mesto po kome se programeri vrzmaju. Kako bismo bili načisto, odlučili smo da probamo i vidimo šta će biti.

Počeli smo od teksta koji jasno govori ko smo, šta i za koga radimo, šta očekujemo od zaposlenog i šta pružamo za uzvrat. Oglas je napisan na engleskom, pošto je poznavanje engleskog jezika jedan od osnovnih uslova za ovu poziciju. Za oglas smo zakupili istaknuto mesto, osetno skuplja varijanta od običnog oglasa. Logika iza ovoga je prilično jednostavna - kada testirate nečiju uslugu, testirajte maksimum koji vam partner pruža. Ako tada ne zadovolji vaše potrebe znate da ni njegova slabija ponuda neće. S druge strane, ako krenete sa slabijom ponudom i eksperiment ne donese odgovarajuće rezultate, uvek postoji šansa da je jači paket usluga mogao da okrene celu stvar.

Vruć oglas postavljen na dve nedelje i angažovanje specijaliste da nam pomogne pri obradi CV-jeva i intervjuisanju je donela rezultate - našli smo osobu koju smo tražili, upoznali neke zanimljive ljude, stekli nove prijatelje i naučili dosta o tome kako ceo proces funkcioniše. Teško rečima mogu da opišem koliko je jedno ovakvo iskustvo bitno, posebno ako ste novi u poslu.

Ne želim da kažem da ćete sigurno naći programera ukoliko okačite vruć oglas na Infostud. To vam niko ne može garantovati. Samo hoću da kažem da neke opcije ne treba isključiti na osnovu predrasude, da treba testirati i da, ako već niste imali iskustva sa zapošljavanjem novih ljudi, ne bi bilo loše da se obratite neko ko se time bavi znatno duže. Greške pri zapošljavanju znaju biti dosta skupe, a pošto su ljudi u pitanju količina stresa koju greška donosi osetno raste.

Kao dodatak jedan zanimljiv detalj. Kroz par dana na Infostudu je osvanuo oglas gde firma traži da popuni mesto koje je osoba koju smo zaposlili napustila. Definitivno nije loše biti Infostud - šta god da se desi, njima dobro :)

Kratko o podršci

U pričama i diskusijama koje su pratile prebacivanje activeCollaba sa open source na komercijalni model, ekipa koja je ozbiljno u poslu sa softverom je uvek napominala jednu stvar: sa podrškom nema zajebancije.

Prvo i prvo, podršku treba ozbiljno shvatiti, posebno ako prodajete firmama. Jedan od presudnih faktora za biznise koji kupuju softver je da znaju da će im neko pomoći ako se nešto nepredviđeno desi.

Druga bitna stvar je da, od svih aktivnosti, jedino podrška zahteva svakodnevan posao (ako izuzmemo vikende). Možete da pauzirate razvoj na par nedelja zbog odmora, prestanete da blogujete ili osvežavate dokumentaciju, ali ne smete da pustite da email koji ste primili od korisnika leži nepročitan ili neodgovoren danima. Ostavlja jako loš utisak koji će mušterije dalje širiti.

Treće, kako popularnost aplikacije raste tako i pritisak na podršku raste. Iako se sa sazravanjem aplikacije smanjuje broj prijava problema, pitanja zbunjenih korisnika i slično, broj korisnika raste, a samim tim i broj zahteva koje dobijate od njih. Posebno raste broj pre-sale pitanja. Sve veći i veći broj ljudi postaje zainteresovan za to što nudite i ima niz pitanja kako bi odlučio da li će pazariti softver od vas ili ne. To je njihov prvi kontakt sa vama i kvalitetan odgovor u relativno kratkom vremenskom roku je prilika da ostavite dobar prvi utisak i dođete korak bliže prodaji.

PS: Ako vas ova tema zanima, upravo sam objavio Rethinking Support Categories post na našem engleskom blogu. Tu sam ukratko opisao koje sve tipove zahteva dobijamo od korisnika i kako ih organizujemo.

Sutra je peti oktobar

5. oktobra 2007. godine lansiran je activeCollab 1.0 kao komercijalan proizvod. Za one koji ne znaju, activeCollab je krenuo kao open source projekat da bih u jednom momentu, iz ličnih razloga, odlučio da ga prebacim na komercijalan model i učinim svojim poslom, a ne propratnim projektom.

Na verziji 1.0 radilo je nas troje - Goran, Dejan i ja, celih 6 meseci. Ciljevi koje smo postavili pred ovu verziju (podrška za module, kompatibilnost sa PHP4, bolji i lepši interfejs, znatno više mogućnosti itd) nisu bili nimalo naivni tako da smo na kraju završili sa gotovo u potpunosti prerađenim rešenjem. Definitivno nismo samo uzeli open source verziju i nalepili cenu...

Evo ih neke zanimljive stvari koje su se desile, koje se dešavaju i koje će se desiti, a direktna su posledica uspeha koji je activeCollab napravio:

1. Od sredine oktobra 2007. naša firma (A51 doo) je profitabilna. Novac uložen u razvoj (3 full time developera koja rade na nečemu pola godine moraju nešto da jedu, plate kiriju, izlaze itd) projekat je otplatio u prvoj nedelji prodaje. Početno ulaganje, kako vremena tako i novca, je po meni i najveća prepreka u kreiranju proizvoda, ali to je tema za neki drugi post.
2. Najjači mesec do sada nam je prvi mesec prodaje. Čak i sad, godinu dana posle, nismo ga premašili po prihodima, ali se približavamo...
3. Zajednica konstantno raste i forum je živ (što je meni izuzetno bitno). Neki kojima se komercijalan model nije svideo su otišli, neki su ostali, a došlo je još mnogo novih ljudi.
4. A51 je narastao na 5 stalno zaposlenih i par spoljnih saradnika.
5. Kuvamo još par stvari od kojih je najzanimljiviji novi proizvod (u pripremi, ali evo ga mali teaser tekst). Pored toga radimo na još par stvari, ali da bih vam rekao o čemu se tačno radi morate da me nahvatate i napijete. Dobro, ovo zadnje nije obavezno - verovatno ću se i trezan izbrbljati.

Nebojša je bio u pravu u ovom komentaru - nismo milioneri, ali radimo ono što volimo. Plus nam posao uvek nabacuje nove izazove, stvari koje se trebaju naučiti, povezuje nas sa zanimljivim ljudima... Teško da sa 25 godina možeš tražiti više, bar kada je profesionalni plan u pitanju.

Crno na belo

Pratim par foruma i zajednica koje se uglavnom bave softverom kao biznisom i biznisom generalno. Među raznim diskusijama koje na njima vode često se jave ljudi sa problemima uzrokovanim nepotpisivanjem ugovora:

Nekada davno sam sa bratom krenuo u posao i on im je obećao četvrtinu firme. To nikada nije stavljeno na papir jer, pobogu, brat je u pitanju. 12 godina kasnije firma vredi desetke miliona, ali ne postoji način da dođem do svog dela jer me brat kulira. Kada god krenem sa tom pričom, on nađe način da skrene temu ili prekine razgovor...

ili:

Imao sam brutalnu ideju, ali, pošto sam prevashodno tehničar, a ne prodavac, trebao mi je neko ko će umeti to da proda. Sklopi sam dogovor sa firmom koja nije direktno na tom tržištu, ali već ima iskustva na sličnom. Ja ću prodavati preko njih i dobijati procenat. Sada, kada se cela priča uhodala i postala profitabilna niko neće da me pogleda. Svi me izbegavaju, a pošto ništa nije potpisano ne postoji pravni način da dođem do svog dela.

i tako dalje i tako dalje.

U zadnjih par meseci koliko sam aktivan u tim zajednicama stvarno sam pročitao svakakve horor priče. Zato, kada je posao u pitanju, treba se držati starog dobrog papira.

Usmeni dogovor je OK za manje stvari i sa bliskim prijateljima, ali krupnije projekte i stvari vezane za vlasništvo nipošto ne smete prepustiti rečima. Crno na belo, potpisano, pečatirano i overeno u sudu - to je jedino što radi posao i štiti sve strane u slučaju bilo kakvog spora.

Sa druge strane, čuo sam primere da postoje određene biznis kulture gde se prve stvari namerno rade bez ugovora kako bi se videlo koliko su saradnja i igrači ozbiljni. Ovo je neko pomenuo u usputnom razgovoru i ne znam koliko je istina. Deluje mi OK za male, test projekte i "opipavanje", ali za bilo šta ozbiljnije ugovor je jedino što pije vodu.

Softver po meri i fokus

Ukoliko imate proizvod koji (pro)dajete u bilo kom obliku (setup.exe, skript, servis itd) pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će želeti da se vaše rešenje prekroji kako bi odgovaralo njegovim potrebama. Naravno, vi ćete biti prvi kojima će taj projekat biti ponuđen kao neko ko najbolje poznaje samu aplikaciju i kod. U slučajevima kada ne nudite izvorni kod to je i jedino rešenje.

Nema ništa loše ni u prihvatanju ni u odbijanju takvog posla ako vidite zaradu u tome, ali postoji par stvari kojih treba biti svestan:

1. Da li taj projekat podrazumeva i usklađivanje prekrojenog rešenja sa novim verzijama koje izdate? Meni lično, a verujem da nisam sam, nema ništa gore nego terati dve ili više različitih grana u isto vreme. Vremenom će vam dosaditi i možda se budeti lupali u glavu zašto ste dozvolili da se za "sitnu lovu" tako obavežete.
2. Ovakvi projekti su uglavnom samo kratkoročna rešenja za dolazak do novca. Na duže staze se više isplati da ulažete u razvoj proizvoda i marketing.
3. Ne bi smeli da dođete u situaciju da trošite previše vremena na customization projekte i ugrozite svoj posao jer ne radite na samom proizvodu.

Ne može se generalizovati (softverska rešenja pokrivaju raspon od besplatnih do rešenja koja koštaju milione), ali moje je mišljenje da u prvih godinu dana nipošto ne prihvatate ovakve projekte. Umesto toga slušajte šta vaši korisnici traže i fokusirajte se na razvoj samog proizvoda. Teško da postoji išta što će se bolje isplatiti na duže staze od toga.

Što se našeg proizvoda tiče, mi smo se opredelili za kompletno otvorenu platformu sa dva osnovan metoda proširivanja - API i moduli. Ako to nije dosta, tu je sav izvorni kod. Na ovaj način naši klijenti imaju mogućnost da sami prilagode aplikaciju svojim potrebama ili da unajme nekog da to uradi za njih, a da mi nismo jedina opcija. Win-Win-Win ako mene pitanje - dobro i mušterijama i nama, a i drugim programerskim firmama koje mogu da zarade prilagođavajući naše rešenje specifičnim potrebama klijenata.

Momentum

Izvor: fivb.org

Sinoć se u Novom Sadu igrala utakmica svetske like između Srbije i Brazila. Brazil je fino počeo i dobio prva dva seta bez većih problema, da bi se se posle toga naši povratili i dobili meč sa 3:2 u setovima. Atmosfera se baš opasno zakuvala pred kraj četvrtog seta, dok je zadnji set publika pratila na nogama.

Ne pratim sport, a na utakmicu sam otišao čisto da vidim kako je i iskusim nešto novo. Na kraju sam ostao prijatno iznenađen atmosferom i jako lepom utakmicom, ali nisam mogao da se suzdržim a da ne povlačim paralele između stvari koje me interesuju (poslovanje, psihologija, motivacija itd) i onoga što se dešavalo na terenu.

Jedna od tih stvari je koliko je bitno pokrenuti se sa mesta i zadržati to stanje kretanja napred, bez zaustavljanja. Ima brzih i sporih delova, uspona i padova, ali je bitno da si u jednom trenutku napredovao u odnosu na prethodi, a ne stajao u mestu. To stalno stanje kretanja napred imao masivan pozitivan psihološki uticaj na ljude sa kojima radiš, dok protivnike stavlja pod veliki pritisak. Zahvaljujući tome ovo kretanje hrani samo sebe, ali ga treba održavati i usmeravati da ne bi posustalo.

Kada je Srbija dobila treći set pribojavao sam se da neće uspeti da izguraju do kraja, ali je sve bilo jasno kada su dobili četvrti. Nije uopšte bilo sporno da li će na kraju razvlaiti ili ne - jednostavno su se zaleteli i tu više nije bilo stajanja.

Kada sve saberem ova utakmica je jedno jako lepo iskustvo (na TV-u se ne može osetiti buka i atmosfera koju pravi 11 hiljada navijača) koje me ujedno tera da se zapitam šta sam danas uradio da je moja priča korak napred u odnosu na juče.

Američki gangster

U zadnje vreme kasnim sa gledanjem novih naslova (uvek ih gledam sa par meseci zakašnjenja). Tako je i ovaj put, ali dobro - bolje ikad nego nikad.

Za American Gangster mogu reći samo sledeće - ako ga do sada već niste pogledali, to obavezno uradite što pre. Film je predobar.

Što je najveći fazon - ovo je film o građenju poslovne imperije. Nema previše veze sa softverskom industrijom ili otvaranjem fabrike flaširane vode, ali osnovna pravila su ista - okruži se ljudima kojima možeš da veruješ, iskoristi priliku koju drugi ljudi ne vide i ne odustaj iako ti govore da si kompletno lud ako misliš da će poleteti, trudi se da su disciplina i moral uvek visoki, drži se po strani i nemoj se previše isticati itd.

I naravno - nikada, ali NIKADA nemoj da se zajebeš i primiš bundu od žene na poklon.

PS: Glumačka ekipa - VRH!

O dobijanju investicije

Zatrpani smo tekstovima o ogromnim VC investicijama u dolini, anđelima koji ulažu po par stotina hiljada eura, pričama o tome kako treba da se spremiš kada predstavljaš svoj projekat investitorima, koje veličine treba da bude font u prezentaciji i sličnim stvarima. Toliko se o tome priča da na jurenje investicije gledamo kao na zaseban projekat, a dobijanje kapitala kao ogroman uspeh.

Evo ga jedno malo zdravije razmišljanje - dolazak do kapitala NIJE uspeh, već PRILIKA za uspeh. Tu priliku možete da iskoristite da napravite nešto ili da uprskate... Sa tuđim parama. It's up to you.

Pre nekog vremena sam u BiznisBlog intervjuu pomenuo da je svrha početnog kapitala da ti da mesta za manevrisanje, ništa više. Dizanjem investicije sebi možda dajete više prostora, ali ste ipak vi odgovorni za to šta će na kraju iz cele priče izaći.

Inspiracija: ovde i ovde.

Pravi posao

Lik iz ove teme ima sledeći "problem" - radi od kuće, zarađuje dosta novca, ali neki ljudi ne razumeju to što radi i prebacuju mu što nema "pravi posao".

Nije prvi put da čujem takvu priču.

Problem je naravno u godinama dresure kroz koje smo pršli mi i ljudi koji nas okružuju. Kada bismo išli kako "svet nalaže" samo bismo se šaltali iz institucije u instituciju - škola, fakultet, firma, penzija.

"Uvek zavisi od nekog" je savet koji ste sigurno čuli milion puta od bliskih ljudi, samo upakovan u malo drugačiju ambalažu: "Završi faks i sve će biti u redu" ili "Da se ti meni lepo zaposliš pa posle [šta god]".

Sve su to dobronamerni saveti i ljudi su iskreno uvereni da će ti život biti bolji ako završiš faks, nađeš dobar posao u nekoj banci ili nešto slično. Nervira samo kada svoje stavove forsiraju i ne prihvataju ništa drugo kao opciju.

Za kraj dva zanimljva citata iz pomenute teme:

Vast majority of the working population is institutionalized in their career mindsets and would be completely lost without someone telling them what to do every day.

i:

I come from a family of entrepreneurs. I was always told to quit my job if I wanted to make real money.

PS: Mene ne cimaju. Većina jednostavno ne može da se nosi sa mojom tvrdoglavošću u fazonu "Pusti budalu, neka tera svoje. Imamo mi pametnija posla! Sutra treba da odem do banke da dignem keš kredit kako bismo malom mogli da organizujemo rođendan."

Kratko o kontakt formama

U zadnjih par dana sam poslao 2 maila vezana za posao firmama kroz kontakt forme na njihovim sajtovima. U oba slučaja sam dobio potvrdu od njihovog sistema da je poruka primljena i prosleđena gde treba.

Juhu! Ovo je stvarno bitan korak. Ako forma na vašem sajtu ne šalje ovakva "Šta se upravo desilo i šta dalje?" obaveštenja trebalo bi da ih dodate. Značajno unapređuju korisnički doživljaj jer korisniku jasno govori da je sve u redu i kako će se razgovor nastaviti.

Međutim, ono što u oba slučaja nisam dobio je tekst MOJE poruke. Nije najvažnija stvar na svetu, ali kada je priča vezana za posao voleo bih da imam celu diskusiju u logovima. Ovo je možda samo moj trip, ali mislim da ne bi bilo loše da na dnu poruke sa obaveštenjem o prispeću stoji i:

You wrote:

-- Tekst moje poruke --

Bio bi to fin detalj.

Standard i Pro ili kako sam sebi biti konkurencija

Pre neki dana na Business of Software forumu se javio čovek koji prodaje aplikaciju za $450 sa pitanjem da li bi uvođenje osiromašene verzije za manju svotu ugrozilo prodaju pune verzije i kako da joj formira cenu.

activeCollab koristi sličan model (Small Biz za $199 i Corporate za $399) pa sam se uključio u diskusiju, a to su uradili i još neki članovi zajednice.

Par zanimljivih stvari do kojih smo došli:

1. Siromašnija verzija ne ugrožava prodaju jače verzije jer se jača verzija mnogo bolje prodaje sa učešćem od oko 80 - 90%.
2. Neretko kupac siromašnije verzije posle određenog vremena odluči da odradi upgrade na jaču.
3. Optimalan broj verzija je 3, ali samo ako možete da ih složite tako da imaju smisla. Nema previše poente ako na silu probate da napravite 3 verzije koje se ne razlikuju previše.
4. Ukoliko imate samo jednu verziju kupci će je porediti sa konkurentnim proizvodima, ali ako imate više verzija sami sebi pravite konkurenciju (što je dobro). Ovim u nekim slučajevima potiskujete ili smanjujete razmišljanje o vašim pravim konkurentima jer potencijalni kupac već ima dosta opcija između koji može da bira.

A evo je i sama diskusija.

Zaboravljeni tekst: activeCollab, tri bitne tačke u razvoju

Danas kopam do draftovima i naletim na tekst koji sam započeo sredinom novembra, ali nikada završio. Bio je to vikend nakon što nam je legla prva isplata i kada se pola godine neizvesnosti završimo, vikend nakon što smo saznali da activeCollab ume da zaradi novac i da smo u plusu.

Uglavnom, evo ga originalan tekst uz manje dopune - activeCollab, tri bitne tačke u razvoju:

Milestone #1 - Prvi korisnici

Pre nepunih 5 meseci smo po prvi put počeli koristiti activeCollab na stvarnim projektima. Baš sam bio happy taj dan jer sam znao da smo dostigli nešto bitno. Čak sam i pisao o tome...

Prvi korisnici smo bili mi, a ponajviše smo ga koristili kako bismo se lakše snalazili u samom projektu. Drugim rečima, koristili smo activeCollab pri razvoju activeCollaba. U tom periodu smo kao korisnici pronašli mnoštvo propusta i problema koji bi nam sigurno promakli da ga nismo aktivno koristili u radu već samo sklepali za prodaju.

Milestone #2 - Lansiranje i prve mušterije

5. oktobra 2007. godine smo i zvanično lansirali proizvod. Mislim da je to bio jedno od najtrapavijih lansiranja u istoriji IT-ja, ali smo preživeli na kraju. Izgleda da mi trapava lansiranja postaju neka vrsta zaštitnog znaka. Moram malo da poradim na tome...

Prve mušterije su bile konačan dokaz da naš šetsomesečni trud nečemu vredi i da su ljudi spremni da plate za to na čemu smo tako dugo radili. Do tada smo mogli samo da sumnjamo, ali tog dana sve je leglo na svoje. U par navrata sam imao čak i manje napade panike - nikada do tada nisam prodavao ništa!

Milestone #3 - Novac i kratak predah

Posle višemesečnog ulaganja i trošenja napokon su na naš račun legle i prve pare. O konkretnim ciframa na žalost ne mogu da govorim, ali mogu samo reći da se uloženi trud vratio i da sada imamo dosta prostora za manevrisanje i unapređivanje proizvoda, usluga i svega što prati celu priču.

Saznanje da više ne moram da razmišljam o tome da li ću moći sledeći mesec da platim ljude, prostor i opremu me je uljuljkalo na par dana sa vrhuncem tokom ovog vikenda. Fin osećaj bezbrižnosti, vreme provedeno sa starim prijateljima, neki skroz novi, zanimljivi ljudi, odmor i zezanje, po koja flaša Tuborga... To mi je baš trebalo da napunim baterije.

Dva razloga zbog kojih je bitno prodavati što pre

Svi smo uglavnom čuli za release early, release often mantru, ali hajde da je malo preformulišemo - sell early, sell often! Što pre krenete da prodajete pre ćete imati:

1. Kupce
2. Novac

Recimo da pravite helpdesk aplikaciju i da ste planirali da je lansirate u oktobru. Planirali ste da cena bude oko $150. S obzirom kakve su cene helpdesk alata to je skoro pa džabe za alat koji radi posao. Međutim, ne možete da stignete da napravite sve što ste planirali za oktobar. Sredina decembra je mnogo realniji datum.

Uz pretpostavku da ćete u prvo vreme prodavati po jednu licencu dnevno i odlučite da sačekate decembra vi ste u gubitku celih $11.250. Pored toga izgubili ste i dva i po meseca direktnog kontakta sa korisnicima na osnovu kojih ste tačno mogli da znate šta je stvarno bitno, a šta ne. Verujte mi, vrlo su jasni, posebno kada je proizvod mlad i kada stvarno ima dosta manjkavosti. Možda to zbog čega ste pauzirali i nije toliko bitno, ali postoje neke druge stvari koje su show stopper za mnoge korisnike koji bi vam vrlo rado dali svoj novac.

Nemojte napraviti grešku i juriti gomilu featurea za verziju 1.0. Iako nemate sve mogućnosti koje ste planirali, zaokružite i kompletirajte ono što već imate i počnite da prodajete što pre je moguće. Prodaja i kontakt sa kupcima su neprocenjivi za svaki posao. Bićete više motivisani, osećaćete se sigurnije, a mogućnosti koje ste izostavili ćete ionako dodati vremenom ili zaboraviti jer se ispostavilo da su nebitne.

iPhone SDK iznenađenje? Ma daj...

Stvarno ne razumem ljude koje su naseli na Jobsovu "Who needs SDK when we have mobile Safari" priču i osobe koje misle da se Apple odlučio da izbaci SDK tek nakon "pritiska korisnika" koji su želeli nativne aplikacije. Da, naravno...

Ne ide mi u glavu kako nekim ljudima nije bilo jasno već od prvog dana da je iPhone mnogo više od telefona i da će platforma za razvoj native aplikacija biti predstavljena pre ili kasnije. Apple nije imao sve spremno, a trebalo je opipati puls, pripremiti teren i zaraditi novac.

Samo budala bi čekala da SDK i sve što ga prati bude spremno pre lansiranja proizvoda godine. To bi bio jedan od najglupljih poteza u istoriji poslovanja, a dobro znamo da je Apple sve, samo ne glup.

Social Proof

Social proof (društveni dokaz ili kako god da ga kod nas prevode) je pojava gde se ljudi oslanjaju na ponašanje drugih ljudi kako bi doneli odluke. U osnovi, stvar je prilično jednostavna - usled nedostatka informacija da samostalno doneseš odluke gledaš na ponašanje drugih uz predpostavku da grupa raspolaže sa više informacija i to uzimaš kao osnovu da doneseš odluku. Ovaj metod donošenja odluka je duboko usađen u naše mozgove i svi smo mu podložni, nema izuzetaka.

Social proof pominjem zato što je fascinantno koliko je jedinka zavisna od grupe, čak i u oblastima gde imamo osećaj da smo sami svoje gazde - u našim glavama. Sredina i ljudi koji nas okružuju imaju ogroman uticaj na naš način razmišljanja. Zato je pametno okružiti se pametnim ljudima, ali ponekad i povući se i jednostavno biti nasamo sa sopstvenom glavom neko vreme.

U kratkoj video reportaži koju sam gledao pre više od godinu dana sadašnji najbogatiji čovek na planeti je izjavio da je život u Omahi umesto u nekom od velikih poslovnih centara u Americi značajno uticao na način na koji vodi svoje poslove. Udaljen od kolektivnog zanosa koji vlada u poslovnim centrima imao je veće šanse da donese bolje odluke. Ili manje šanse da donese loše odluke... Kad se crta podvuče, na isto mu dođe.

Social proof je osnova mnogih pojava koje nas okružuju, ali i tehnika kojima se utiče na način na koji donosimo odluke. Naravno, tehnike su uglavnom razvili i usavršili prodavci. O njima možda neki drugi put... A možda i ne ;)

Isplati li se PHP4 podrška kada se ceo svet prebacuje na PHP5?

Jedna od stvari na kojoj smo radili u novoj verziji 1.0 activeCollaba je smanjenje sistemskih zahteva. Stari activeCollab je zahtevao PHP5, MySQL sa InnoDB podrškom, SimpleXML ekstenziju i štošta još. Prava egzotika za većinu. Većina ljudi ne zna i ne želi da zna ništa o tome - oni samo žele da aplikacija koju su kupili radi. Stoga smo skresali zahteve na minimum: PHP4, bilo koji MySQL i najosnovnije PHP ekstenzije. activeCollab će iskoristiti napredne mogućnosti platforme ako im ima na raspolaganju (autoload, transakcije, razne PHP5 specifične funkcije itd), ali ih ne zahteva. Sve će normalno raditi i bez toga.

Ubijanje PHP5 zahtevnosti je došlo prilično skupo - veliki deo aplikacije (~80%) je trebalo prepraviti ili ponovo napisati.

Kada je pre par meseci objavljeno da PHP4 neće više biti razvijan i podržavan i kada je krenula GoPHP5 inicijativa sa ciljem da se u narednih godinu dana PHP4 kompletno potisne i zameni kompletnijom, modernijom i u svakom pogledu boljom "peticom" mi smo bili u sred prebacivanja starog PHP5-only koda na PHP4. Ne možemo da ne kontriramo...

Iako je naš prelazak na PHP4 bio kompletno proračunat korak nismo bili u poptunosti sigurni koliko ćemo time zaraditi. U tom trenutku jedino na šta smo mogli da se oslonimo je bio zdrav razum i osećaj da je to što radimo ispravno.

Na kraju se ispotavilo da bismo napravili katastrofalnu grešku da smo i dalje gurali PHP5. Šteta bi bila ogromna ne samo zbog gubitaka u direktnoj prodaji (morali bismo da okrenemo leđa polovini kupaca) već i zbog smanjenog broja ljudi izloženih activeCollabu.

Nepuna dva meseca nakon početka prodaje activeCollaba sav trud i uloženi novac se višestruko otplatio, a imamo još skoro dva meseca do trenutka kada PHP zajednica zvanično prestane rad na PHP4 i po mojoj slobodnoj proceni još bar 6 - 10 meseci do trenutka kada više od 90% hostinga pređe na novu verziju. Na taj vremenski period novac koji bismo izgubili bi bio baš velik.

Ukoliko razvijate aplikaciju za šire tržište zaletite se na PHP5 samo ako planirate da lansirate od leta 2008. Ako lansirate ranije bacite rečunicu na papir i vidite koliko time gubite. Iz našeg iskustva u ovom trenutku odluka je no-brainer - PHP4 je nezaobilazan, bar još neko vreme.

Manipulacijom do profita: Mat u tri poteza

Nedavno sam čitao zanimljivu priču o tome kako neki američki proizvođači igračaka rešavaju problem slabe prodaje nakon božićnih praznika. Pošto smo konstantno izloženi američkoj kulturi dobro znamo kakva shopping mania kreće oko Božića. Tada su cifre koje industrija igračaka okreće zastrašujuće. Problem je u periodu posle Božića kada prodaja padne blizu nule i ne diže se narednih par nedelja / meseci. Kako bi izašli na kraj sa tim problemom neki proizvođači igračaka koriste sledeću šemu:

1. Potez 1: Kompanija počne agresivno da reklamira jednu izuzetnu igračku par nedelja pre Božića. Klinci se nalože i iznude obećanje od svojih roditelja da će je dobiti za Božić;
2. Potez 2: Kada dođe vreme božićne shopping groznice kompanija isporuči ograničene količine navedene igračke koja se jako brzo razgrabi. Pošto roditelji ne mogu da nađu igračku kupuju neku drugu sličnog cool faktora (i cene);
3. Potez 3: Par nedelja nakon Božića ponovo kreće reklamna kampanja i odjednom se pomenuta igračka opet može naći na rafovima, ovaj put u zamašnim količinama. Klinci pokupe reklamu na TV-u i onda ide "Ali obećao si!!!" priča na koju većina roditelja padne i završi sa kupovinom još jedne skupe igračke.

Osnovni razlog zašto ovo funkcioniše je obećanje i osećaj da se isto mora ispoštovati - stvar duboko ukorenjena u ljudskom društvu. Pošto je dete u pitanju nema previše mesta logici ("Kupio sam ti drugu igračku"). Ne pali jer klinac ima savršen argument: "Obećao si!". Roditelji koji drže do načina na koji obrazuju svoju decu sebi neće dozvoliti da prekrše obećanje i time daju loš primer detetu.

Šah - Mat!

Jednostavno, a moćno

Jutros, dok sam čitao tekstove o lansiranju web aplikacija, naleteh na ovaj komentar:

[Mimo]: It seems very simple but yet powerful. What part of the development took most of the time/work?

[JF]: The simple yet powerful part ;)

» Izvor

Jednostavnost zahteva mnogo vremena i rada i retko se postiže iz prve. Ponekad se desi da vam pravo rešenje koje je i jednostavno i lepo i elegantno prosto sine u glavi, ali takve situacije su retke. Dolazak do jednog takvog rešenja je i dalje dug proces koji zahteva otvorenost ka promenama, mnogo isprobavanja i vreme.

Productivity tip

Tablu koristim da zapišem stvari koje treba da budu urađene. Iznad svih zadataka se od nedavno nalazi sledeće:

Problemi se nikada ne rešavaju sami od sebe tako da će vas isti sačekati i sutra, i prekosutra i tako do dana dok mu ne presudite. Najbolja stvar koju možete da uradite je da istog trena, bez previše razmišljanja sednete i skinete stvar sa dnevnog reda. U zavisnosti od problema to može i da potraje, ali što pre počnete pre ćete završiti i moći se posvetiti drugim, zanimljivijim stvarima.

U celoj priči razmišljanje je najveći neprijatelj jer obavezno oteže stvari. Zato psovka - jebeno sedneš i rešiš stvar bez "Šta ako?", "A kako bi bilo?", "Nema sile ovo da završim..."

Sutra je novi dan, a ako imate bar jedan problem manje na dnevnom redu onda je i bolji dan.

Btw, da li ste primetili kako su narodne umotvorine blage - "Što možeš danas ne ostavljaj za sutra", "Ko rano rani dve sreće grabi" i tako dalje. Nema imperativa već kao da te mole da sam sebi olakšaš stvari... Fali tu malo vatre :)

activeCollab - juče, danas, sutra

Pre par nedelja Robert me je zamolio da napišem tekst o tome šta se dešava sa activeCollab projektom od Nove Godine pa na ovamo i koji su planovi za bližu budućnost. Pošto u celoj priči ima dosta detalja ovaj post može malo da se oduži. Izvinjavam se zbog toga...

activeCollab

activeCollab se za sada vodi kao slobodna aplikacija otvorenog koda koja omogućava timovima koji sarađuju na projektima da posao odrade brže, bolje i uz manje stresa tako što centralizuje komunikaciju na jedno mesto. To mu dođe neka zvanična definicija.

activeCollab je lansiran krajem juna 2006. godine. Overio je naslovne stranice Digga, Techcruncha, Alexa.com, ima je jednu sekciju SitePoint newslettera samo za sebe (to mi jedna od dražih stvari) i bio pomenut na gomili malih i velikih sajtova. Takav uspeh možemo zahvaliti tome što je takav alat bio jako dugo očekivan i što se pojavio u odgovarajućoj "ambalaži" (slobodan, open source projekat).

Narednih pola godine je bilo prilično fino što se samog projekta tiče - izbačene su tri nove verzije sa testing verzijama između, broj korisnika i posetilaca se ustabilila i oko projekta se okupila prilično fina zajednica. Sve je ružičasto i cvetaju nam ruže.

Zašto uopšte rizikovati i menjati kompletan koncept ako ono što imamo već prilično lepo funkcioniše?

Problem nije bio ni u projektu ni u zajednici ni u klimi u kojoj se cela priča nalazila. Kao što rekoh, teško da je moglo bolje. Problem sam naravno ja :) Samom projektu nisam pristupio kao klasičnom open source projektu gde se o razvoju brine zajednica uz par lead developera koji donose najznačajnije odluke. Tada se činilo kao dobra ideja da nastavim rad na projektu solo dok ne dođe u stanje u kome bi zajednica mogla brzo i lako da se uključi. Tek naknadno sam skontao da je to bio samo izgovor kako bih i dalje imao kompletnu kontrolu nad projektom. Kao rezultat u narednim mesecima sam visio i po 12 sati dnevno za računarom i kompletno izgubio fokus na svim frontovima na kojima sam nešto radio (freelance, full time posao, activeCollab, ovaj blog...)

Promene

Ideja da ispreturam activeCollab tako da je u stanju da mi pruži stalan priliv novca kako bih mogao kompletno da mu se posvetim me je dugo kljuckala, ali sam odluku doneo gotovo preko noći. Jedno jutro sam se probudio i jednostavno znao šta treba da se uradi.

Desetak dana kasnije, kada su mi se misli slegde i kada sam bio siguran da je to ono što želim da uradim, napisao sam i objavio jedan, pa odmah i drugi post na activeCollab blogu u kome sam naglasio da će doći do promena u samom projektu i da se prebacujemo na zatvoreniji, komercijalan model. Ako imate vremena možete pročitajte komentare.

Reakcije baš variraju i po tonu i po intenzitetu. Nisam ni očekivao da će takva promeni proći bez oštre kritike. Uglavnom, reakcije se mogu svrstati u tri grupe:

1. Sram vas bilo, prodali ste se. To što ste postigli bilo je samo zato što je activeCollab bio besplatna kopija Basecampa, a ovo što sada radite nikada neće poleteti.
2. Meni svejedno...
3. Cool. Nadamo da ćete pritisnuti i napraviti dobar proizvod, znatno bolji nego što je activeCollab sada.

Nisam ulazio u duboke diskusije i pravdanja. Dela su uvek imala veću težinu od reči tako da ćemo pustiti da novu verzija govori umesto nas. Pravdanjem i svađom nigde ne bismo došli.

Više vrednosti

Ja sam iskreno uveren da otvaranjem firme i komercijalizacijom projekta možemo da pružimo daleko više vrednosti nego kao open source projekat. U isto vreme ne treba zanemariti ni mogućnost zarade i rasta koja bi bila izuzetno otežana da smo ostali na starom modelu.

Par razloga zašto mislim da je ova promena više dobra nego loša:

• Kao firma ćemo pružiti znatno više sigurnosti mušterijama - tu će uvek biti neko čiji će posao biti da im pomogne ako iskrsne bilo kakav problem, proizvod će biti konstantno unapređivan i kao veći tim ćemo moći da se posvetim i nekim stvarima koje bismo teško pokrili klasičnim open source model.
• Mali tim sa jasnom vizijom može da se kreće znatno brže nego glomazna zajednica gde je za donošenje svake značajnije odluke potrebno par dana, ako ne i nedelja.
• Za izuzetna dostignuća potrebi su izuzetni ljudi, a novac može dosta da pomogne kako biste ih okupili na jedno mesto. Pare same po sebi nisu presudne, ali mogu da skinu par briga sa vrata ljudima i pruže im odlične uslove za rad.

I tako...

Kako vreme prolazi tako se ljudi navikavaju i na ideju da activeCollab više neće biti besplatan. Iako nismo objavili ni jedan release od decembra prošle godine broj subscribera na blogu i newsletteru konstatno raste, imali smo odličan odziv na poziv za učešće u beta programu, a screenshot samo jednog sitnog elementa novog interfejsa je pobudio prilično veliko interesovanje.

Jedva čekam dan kada ćemo objaviti activeCollab 1.0 i izuzetno mi je drago što nisam jedini.

The End

Pokušao sam da skratim koliko sam mogao tako da sam verovatno preskočio nešto bitno ili neke stvari loše objasnio. Ako imate pitanja ili želite da se nekim delom priče detaljnije pozabavim samo guknite u komentarima.