Social proof (društveni dokaz ili kako god da ga kod nas prevode) je pojava gde se ljudi oslanjaju na ponašanje drugih ljudi kako bi doneli odluke. U osnovi, stvar je prilično jednostavna - usled nedostatka informacija da samostalno doneseš odluke gledaš na ponašanje drugih uz predpostavku da grupa raspolaže sa više informacija i to uzimaš kao osnovu da doneseš odluku. Ovaj metod donošenja odluka je duboko usađen u naše mozgove i svi smo mu podložni, nema izuzetaka.
Social proof pominjem zato što je fascinantno koliko je jedinka zavisna od grupe, čak i u oblastima gde imamo osećaj da smo sami svoje gazde - u našim glavama. Sredina i ljudi koji nas okružuju imaju ogroman uticaj na naš način razmišljanja. Zato je pametno okružiti se pametnim ljudima, ali ponekad i povući se i jednostavno biti nasamo sa sopstvenom glavom neko vreme.
U kratkoj video reportaži koju sam gledao pre više od godinu dana sadašnji najbogatiji čovek na planeti je izjavio da je život u Omahi umesto u nekom od velikih poslovnih centara u Americi značajno uticao na način na koji vodi svoje poslove. Udaljen od kolektivnog zanosa koji vlada u poslovnim centrima imao je veće šanse da donese bolje odluke. Ili manje šanse da donese loše odluke... Kad se crta podvuče, na isto mu dođe.
Social proof je osnova mnogih pojava koje nas okružuju, ali i tehnika kojima se utiče na način na koji donosimo odluke. Naravno, tehnike su uglavnom razvili i usavršili prodavci. O njima možda neki drugi put... A možda i ne ;)