Uz opravljen Mac Leopard na poklon! Samo u Srbiji!

Bole je moj 24" iMac. U zadnjih par meseci je bio potpuno neuračunljiv. Mislio sam da je u pitanju softverski problem (Leopard mu nije lepo legao), ali se na kraju ispostavilo da je problem bio u hard disku koji je polako počeo da umire.

Mašina je poslata u Beograd gde su mu zamenili disk, ugradili još RAM-a (jako dugo sam planirao da mu ugradim 4GB RAM-a i završim sa tim) i instalirali OS.

Tu je i najsmešniji deo priče. Kada je poslata mašina na njoj je bio Leopard - retail licenca koju sam kupio u novembru. U kutiju sam stavio samo Tiger diskove koje sam originalno dobio sa mašinom jer nisam video potrebu da im šaljem i Leopard (znao sam da je hardverski problem u pitanju i da ću sam instalirati OS kada oprave računar). Kada mi je mašina vraćena na njoj je bio Leopard (nemam pojma čija i koja licenca) sa sve gomilom softvera - sve podešeno, ikonice kulturno poslagane u Dock, ma milina jedna.

Da li je softver krekovan ili su bile trial licence na disku stvarno ne znam, ali za OS znam sigurno da nije moj. U čemu je fazon sa domaćim servisima? Pošalješ računar na servis i dobiješ mašinu sa podešenim i krekovanim softverom? Kao da se podrazumeva da to želiš i da nemaš licence. Nisu čak ni pitali.

Znam da je ovo Srbija i da je 90% softvera krekovano, ali mi u firmi smo se dogovorili da koristimo legalan softver i toga se držimo. Bilo bi krajnje licemerno da softverska firma koristi krekovan softver i očekuje da će neko drugi plaćati njen. Kao što Dragan često ima običaj da napiše - Give respect and get it back!

No dobro, živimo u sredini gde većina stanovnika ovako nešto tretira kao value added uslugu :( Ono što je bitno je da mašina sređena i da radi kao sat. Sad treba videti koliko 4GB stvarno pomaže u svakodnevnom radu.

Kratko i slikovito o Web.Startu

Na ovogodišnjem Web.Startu trebalo je da držim dve prezentacije - jednu uopšteno o tome šta radimo, kako radimo i šta smo naučili razvijajući i prodajući activeCollab. To je bila the prezentacija i nadam se da se ljudima svidela. Trudio sam se da prezentacija bude otvorena i da ispričam neke stvari koje ne možete pročitati na internetu.

Druga prezentacija je trebalo da bude kratko, desetominutno predstavljanje activeCollab za vreme jedne od pauza. Genije kakav jesam uspeo sam da promašim sopstveno predavanje (nisam znao kada je i zakasnio). Talenat, šta reći...

Kako bih se koliko toliko iskupio kačim najvažniji slajd iz prezentacije:

Dragan i Maratz su se potrudili i obukli učesnike konferencije. Croportal + SuperAwesome teez na delu:

Photo by Maratz. Plus jedna Croportal solo:

Pisaću još o konferenciji kada malo dođe k sebi. Ovo je samo kratko, slikovito javljanje.

Put do Zagreba

Krenuli vozom iz Stare Pazove (nema ništa direktno iz Novog Sada) u 22:59, stigli u Zagreb oko 5:30. Do granice nema zaključavanja zbog kontrole gde smo stigli oko 1:00. Posle toga spavanje...

A sad još da rešimo ovu peripetiju sa sobom :)

Kratko o kontakt formama

U zadnjih par dana sam poslao 2 maila vezana za posao firmama kroz kontakt forme na njihovim sajtovima. U oba slučaja sam dobio potvrdu od njihovog sistema da je poruka primljena i prosleđena gde treba.

Juhu! Ovo je stvarno bitan korak. Ako forma na vašem sajtu ne šalje ovakva "Šta se upravo desilo i šta dalje?" obaveštenja trebalo bi da ih dodate. Značajno unapređuju korisnički doživljaj jer korisniku jasno govori da je sve u redu i kako će se razgovor nastaviti.

Međutim, ono što u oba slučaja nisam dobio je tekst MOJE poruke. Nije najvažnija stvar na svetu, ali kada je priča vezana za posao voleo bih da imam celu diskusiju u logovima. Ovo je možda samo moj trip, ali mislim da ne bi bilo loše da na dnu poruke sa obaveštenjem o prispeću stoji i:

You wrote:

-- Tekst moje poruke --

Bio bi to fin detalj.

Remix kultura u epizodi "Gde su bliznakinje?!"

Kao društvo obožavamo da uzmemo nešto što već postoji, promućkamo, kombinujemo, povežemo i zakrpimo da bismo na kraju dobili nešto potpuno novo. To smo oduvek radili, a sada je cela stvar postala još dostupnija i zanimljivija zahvaljujući jednostavnosti baratanja digitalnim sadržajem i mogućnostima objavljivanja naših kreacija.

Okruženi smo remiksima i oni nam omogućavaju da neke dobro znane stvari doživimo na novi način. Evo samo par primera:

• Naše lokalne zafrkancije - Sinan of a Down i Bobo Smrade
• Refresh nekih dragih nam stvari - Pink Floyd Vs. Eric Prydz - The Wall
• Bush i Blair u duetu - Gay Bar i Endless Love

Problem je što zakon ne prati način na koji ljudi koriste sadržaj i uvek drži stranu autoru originalnog dela, čak toliko da sputava kreativnost i razvoj novog sadržaja. Od gore navedenih klipova samo remix Pink Floyd stvari je legalan jer je konsultovan autor originalnog dela i dobijeno odobrenje za kreiranje izvedenog dela.

Tehnički, ja mogu da popasem tužbu zbog ove moje kreacije (interna šala):

Niti sam konsultovao autora niti imam odobrenje ljudi na slikama da mogu da uradim šta sam uradio. Mislim da neće biti problema pošto su ljudi i s jedne i s druge strane objektiva moji prijatelji i poznanici, ali opet - kreirajući novi sadržaj od postojećeg bez dozvole i učinivši ga dostupnim na netu ja sam prekršio zakon.

Ukoliko kreirate sadržaj, u bilo kojoj formi i nemate problem da neko ko poželi može da ga iskoristi u nekom izvedenom delu koristite Creative Commons licence. Pomoću njih jasno možete naznačiti vaša prava i uslove pod kojima sadržaj može biti korišćen (attribution, non-commercial use only, share alike).

Ljudima može svašta pasti na pamet, a u budućnosti će još lakše biti naći sadržaj koji se može slobodno miksovati. Zašto ih sputavati ako imaju nešto da (po)kažu?

Možda uskoro vidite neku vašu fotku u stripu, muziku koju ste kreirali kao podlogu klipa koji promoviše probleme globalnog zagrevanja, vašu pesmu kao podlugo za odjavnu špicu serije... Pustite ljude da miksuju i uživajte u stvarima koje naprave.

PS: Ovo ne znači da apsolutno sve što napravite mora biti dostupno za remiks, ali neke stvari su ipak bolje kada su slobodne.

Stigao "mališa"

Nedavno sam pisao o kompilacijama koje svaki vozač treba da ima u svom automobilu i priznao da sam do tada samo jednom seo za volan. Vožnja me nije baš privlačila i sve mi se to činilo kao teško cimanje i smaranje.

Ono što tada nisam znao je da ću za nepunih mesec dana krenuti sa vožnjom (skroz spontano i iznenada), da će mi se ista svideti i da će kombinat pazariti ovog "mališu":

Sad još samo da položim pa da imam i neke vajde od njega. Ovako samo Godža ima šansu da se igra, a ja ništa :(

Što se tehnikalija tiče - Audi A3 2.0 TDI Ambition; 2004. godište. Iz Italije sa ljubavlju.

On Writing in English

Don't be afraid, this post is just an experiment. It's been a while since I've been writing blog posts that are not activeCollab related in English. With this one I just want to see how much additional time and energy it takes me to write a short article in English over writing it in Serbian.

I've tried to start blogs in English two times in the past and in both cases they didn't stick. It took me a while to write a decent article and still they were full with errors. That killed all the fun and I reverted back to Serbian after a while.

Hopefully my English has improved since then. In the past couple of months I've been taking English classes - one hour conversation with native English speaker twice a week. I was a bit skeptical at the beginning, but wanted to get the "conversation thing" going and believed that there's a method to professors madness (there usually is). Classes are now part of my weekly routine and I really don't have any problem switching between Serbian and English in any situation. Everything just flows naturally...

What I need to do now is to go to USA or UK for a couple of months and really get exposed to the language. Any ideas? Summer schools or something like that?

Eureka! momenti

Dok se u pozadini uploaduje najsvežija verzija activeCollab koju ćemo da testiramo danas čitam "The Myths of Innovation". Iako sam tek počeo da je čitam knjiga mi je već sada dala niz tema za razmišljanje.

Jedna od njih je priča o tome da živimo u uverenju da se velike ideje dešavaju same od sebe, jednostavno blisnu u našim glavama.

"Njutnu pala jabuka na glavu i čovek smislio gravitaciju" tip priče. Naravno, niko ne pominje da je gravitacija do tada bila poznata (ljudi padali kao kruške i pre Njutna) i da se ta scena sa jabukom najverovatnije nikada nije desila. Njutn je "samo" matematički objasnio gravitaciju i to nakon što se 20 godina zanimao za istu.

Bez romantiziranja o momentu nastanka ideje teško da bilo šta možete da prodate, posebno novinarima. Scott u knjizi navodi primer eBay ekipe koja je htela malo "PR ljubavi". Priča o tome da žele da naprave mesto gde ljudi mogu lako da trguju nije prošla jer je bila previše suvoparna.

Ono što je naposletku prošlo je priča kako je jedan od osnivača napravio eBay kao mesto na kome bi njegova verenica mogla da razmenjuje PEZ dispensere. Kako slatko od njega! Naravno, ta priča je izmišljena i pored priznanja eBay ekipe i dalje se ljudi lepe za nju i prepričavaju je kao da je istina.

Ko god se bavio kreativnim radom zna da su munja i eureka momenati više stvari koje se dešavaju u filmovima nego u realnosti i da ono najbolje dolazi samo predanošću, upornošću i gomilom sprženih radnih sati.

Ali opet... [Girly ton] "Kako slatko od njega! Pa on je baš voli!"

Standard i Pro ili kako sam sebi biti konkurencija

Pre neki dana na Business of Software forumu se javio čovek koji prodaje aplikaciju za $450 sa pitanjem da li bi uvođenje osiromašene verzije za manju svotu ugrozilo prodaju pune verzije i kako da joj formira cenu.

activeCollab koristi sličan model (Small Biz za $199 i Corporate za $399) pa sam se uključio u diskusiju, a to su uradili i još neki članovi zajednice.

Par zanimljivih stvari do kojih smo došli:

1. Siromašnija verzija ne ugrožava prodaju jače verzije jer se jača verzija mnogo bolje prodaje sa učešćem od oko 80 - 90%.
2. Neretko kupac siromašnije verzije posle određenog vremena odluči da odradi upgrade na jaču.
3. Optimalan broj verzija je 3, ali samo ako možete da ih složite tako da imaju smisla. Nema previše poente ako na silu probate da napravite 3 verzije koje se ne razlikuju previše.
4. Ukoliko imate samo jednu verziju kupci će je porediti sa konkurentnim proizvodima, ali ako imate više verzija sami sebi pravite konkurenciju (što je dobro). Ovim u nekim slučajevima potiskujete ili smanjujete razmišljanje o vašim pravim konkurentima jer potencijalni kupac već ima dosta opcija između koji može da bira.

A evo je i sama diskusija.

3 stvari...

Prema istraživanju Nokije 3 stvari koje ljudi najčešće nose sa sobom kada izlaze iz doma su:

1. Ključevi
2. Novac
3. Mobilni telefon

Ne želim da se upljujem objašnjavajući očigledno i izvlačiti bilo kakve zaključke iz svega toga - svi znamo iz ličnog iskustva zašto su baš te stvari bitne.

Ipak mi je zanimljivo koliko bi čovek morao da promeni stil života kada bi danas odlučio da te stvari ne nosi sa sobom. Takođe mi je zanimljiva ideja šta sve bi trebalo da se promeni da dođemo u situaciju kada možemo izaći iz stana bez tih stvari u džepovima bez bojazni da zbog toga možemo imati bilo kakve probleme. Društvo, tehnologije, prateći efekti...

Eto o čemu ja razmišljam u petak uveče...

Monster Movies

U zadnjih par nedelja pogledao sam dva monster filma koje bez trunke premišljanja preporučujem svakom - The Mist i Cloverfield. Oba filma su dosta različita i imaju neki svoj twist:

The Mist pokazuje da ljudi pod pritiskom mogu biti mnogo veća čudovišta od spodoba iz nečije najgore noćne more, samo im dajte malo vremena i prostora.

Za razliku od većine monster filmova koji prate akcije vojske, naučnika i ostale cool ekipe koja se bori protiv nemani u Cloverfieldu je pogled iz perspektive običnih ljudi. To, originalno čudovište, par epskih scena i konstantno napeta atmosfera čine Cloverfield jednim od najzabavnijih filmova koje sam gledao u zadnjih par godina.

Pogledajte kada budete imali vremena, oba filma su stvarno odlična.

Pretplata na sadržaj

Evo šta ne želim: diskove po celom stanu, knjige koje skupljaju prašinu, magazine po uglovima... Ne želim policu sa knjiga koja izgleda ovako:

Ono što želim je da imam pristup muzici i filmovima kada to poželim, da mogu da čitam knjigu koja mi se čita ovog momenta bez obzira da li je imam na policama ili ne, da vesti i kvalitetni članci stižu do mene, a ne da se cimam do trafike i da ih čitam sa zakašnjenjem.

Želim da se pretplatim na izvor sadržaja i medije i da istom pristupam onda kada to poželim. Želim nešto kao Safari Library za filmove i muziku, stručne magazine, TV emisije i serije; da platim mesečno za neograničen pristup svemu na servisu i da ne moram uopšte da razmišljam o tome šta koliko košta i koliko moram da čekam da bih do toga došao.

Mislim da je to budućnost distribucije sadržaja. Uz račun za vodu dobijaćemo i račun za sadržaj i imati mu trenutan i neograničen pristup. Samo, šta onda da radim sa ovim silnim policama što imam po stanu? Čekaj, znam...

Prologue, Twitter i Status Update

Dve čudne stvari su se desile u zadnjih par nedelja:

1. Pomenuo sam Prologue iako se nikada ne oduševljavam WordPress pluginima
2. Koristio sam Twitter ali me nećete naći ni na jednom drugom Web 2.0 igralištu

Razlozi:

1. Prologue me je po prvi put naveo da razmišljam o Twitter načinu komunikacije kao jako dobrom za grupe. Do tada mi se činio kao previše ličan i neozbiljan za korišćenje u poslu (trebalo je da znam bolje)
2. Twitter sam ponovo počeo da koristim da vidim koliko je isti vredan kao komunikacioni kanal (iz lične perspektive, naravno)

Rezultat jedne ideje, jednog eksperimenta i mog oduševljenja njima je Status Update modul za activeCollab (priredio Goran Radulović, ja sam samo zvocao):

Ovaj modul vam omogućava da objavljujete kratke poruke sa bilo koje activeCollab stranice a da ne unosi previše smetnje. Workflow je sledeći: otvorite popup, napišete i objavite poruku, zatvorite popup i nastavite sa onim na čemu ste radili.

Kada ima novih poruka poslatih od drugih članova tima pojaviće se crveni bedž pored ikonice u toolbaru i dati vam do znanja da je objavljeno nešto novo. Nema iritirajućih animacija ili zvuka kao kod IM-a ili telefona. Trudili smo se da obaveštenja ne budu napadna i da govore "Ima novog sadržaja, pogledaj kada budeš imao vremena".

Stvarno sam zadovoljan modulom i prijatno iznenađen koliko ovakav vid komunikacije uz sva svoja ograničenja (posebno dužina poruke i odsustvo "oštrih" obaveštenja) može da pomogne boljoj komunikaciji u timu i produktivnosti.

Još nam samo ostaje da vidimo kako će activeCollab korisnici prihvatiti novi modul i kako će se cela stvar dalje razvijati...

Smešak!

Prema Albertu Mehrabianu u svakodnevnoj, licem u lice komunikaciji poruke prenosite pomoću:

1. Govora tela - prenosi 55% informacija;
2. Tona glasa - prenosi 38% informacija;
3. Reči - samo 7% informacija.

Ko bi rekao, ha? Ono što je još zanimljivije je da, ako reči nisu u skladu sa tonom i govorom tela, ljudi će pre verovati govoru tela nego samim rečima. Setite se samo "Oči nikad ne lažu" i sličnih narodnih izmišljotina.

U svakodnevnim online diskusijama nedostaju komponente na koje smo navikli da prenose više od 90% informacija. Samo na osnovu nečijih reči na forumu ili u emailu ne možeš da vidiš da li se neko šali, da li je ozbiljan, potrešen, veseo i nasmejan ili kompletno u ofsajdu.

Jako je teško rečima komunicirati osećanja ili stavove (pitajte autore ljubavnih romana - oni su eksperti u tome), a s druge strane, svi znamo da je dovoljno da nekog samo pogledamo ili na kratko popričamo sa tom osobom i da nam je (skoro) sve jasno.

Tu na scenu stupaju emotikoni, pokušaji da se tekstom ili grafikom prenose informacije koje ne možemo da prenesmo rečima. Užasno su populrni i toliko raznovsni da možete provesti dosta vremena gledajući razne kolekcije, a da vas ne smore previše. Kada pogledate većinu lako možete da zanislite dosta jednostavnu situaciju gde biste govorom tela i/ili tonom preneli istu informaciju, ali postoje neki koje nije baš lako podražavati (npr ovaj: ).

Ono što mene zanima je šta se desi kada jednostavno prestanete da koristite emotikone? Kako zvuče razgovori? Kakav vi imate osećaj prema svojim rečima i kakav odgovor dobijate od druge strane? Da li ste nekada "pričali" sa nekim ko ne koristi emotikone i kako zvuči to što ta osoba piše?

To je već samo po sebi tema za jedan poseban post.

Novi domen...

Preselih blog na novi domen. Uopšte mi nije bila ideja da to danas sređujem, ali sam nešto zeznuo sa bazom pa sam morao. Krpljenje stare instalacije ili podizanje nove i import podataka su podrazumevali istu količinu posla pa sam se odlučio da presečem i prebacim ceo sistem na novi domen.

Još treba neke stvari da skuckam (301 redirekcije i linkovi koji pucaju na stari domen unutar tekstova), ali sve ostalo bi trebalo da bude funkcionalno. Prijavite ako nešto negde ne radi kako treba.

O pušenju

Pušio sam od 14. do 20. godine. Uglavnom je bila kutija na dan, ali je bilo perioda kada sam bio blizu i drugoj. U novembru 2004. sam se osećao dosta loše. Ništa kritično, da me baca u krevet ili slično tome, samo odvratan osećaj kao da dišem kroz metalnu cev. Tada sam ostavio duvan. Bacio dopola ispušenu kutiju u kontejner. To je bilo to - ni dim više, već skoro 3 i po godine.

Tri i po godine su dosta da uvidiš koliko neka odluka može da ima pozitivan (ili negativan) uticaj na tvoj život. Evo šta sam ja skontao od kada ne pušim:

1. Živiš mnogo zdravije. Pluća ti nisu jebeno zgarište, imaš bolji apetit i zdraviji si sve ukupno (kosa, koža, zubi, sve po redu - raspitajte se kod doktora na šta sve duvan loše utiče i kakva sranja pravi u organizmu).
2. To što ti pušiš je tvoj izbor, ali taj isti izbor smeta ljudima koji te okružuju. Oni ne žele da smrde na duvanski dim, da ga udišu i da beže iz kafane zato što u njoj ne mogu da jebeno dišu. Čekam dan kada će u Srbiji u većini lokala biti zabranjeno pušenje i kada će ljudi to poštovati.
3. Prostor u kome boraviš je prijatniji za život, kako tebi tako i ljudima koji ga dele sa tobom.
4. Ako si roditelj ne truješ sopstveno dete. Gade mi se ljudi koji puše u prostoru gde njihova (ili bilo čija druga u krajnju ruku) deca borave.
5. Kada pušiš smrdiš, tvoja garderoba smrdi, prostor u kome živiš smrdi.
6. Trošiš novac. Od kada sam ostavio duvan uštedeo sam između 1000 i 1500 eura. To je novac koji nisam dao da bih trovao sebe i druge, već na klopu i piće, garderobu, stvari koje volim...

Evo ih i par stvari koje sam primetio u vezi sa samim ostavljanjem:

1. Preparate i terapije za ostavljanje nisam probao tako da o njima ne mogu ništa da kažem, ali mogu da kažem za smanjivanje - ne ide. Probao sam da ostavim smanjujući i od toga nije bilo ništa. Smanjivanje samo govori: "Prevelika sam pička da sada presečem, ali se nadam da ću sutra imati muda to da uradim".
2. Prvih par nedelja nakon prestanka su najizazovnije. Meni je pomogla misao da ću sutra sebi biti zahvalan što u momentu kada mi je došlo da zapalim nisam. Kad podvučeš crtu, svodi se na to - umesto trenutnog zadovoljenja ili podlezanja slabosti ulažeš u bolji život sutra.
3. Dosta bivših pušača ponovo počne posle par godina. Smisle neki razlog - težak period u životu, muke na poslu, šta god. Zbog toga treba uvek paziti i biti dosledan odluci koju si doneo.

Gaming do iznemoglosti

Ovo mi je prvi put u životu da sam seo da se odmorim od igrice zbog fizičkog umora. Dok oznojan sedim i polako dolazim do daha Godža je preuzeo kontrole i mlati nekog lika u Wii boksu.

Kakav jebeni napor! Wii boks razbija! Mislio sam da će sam Wii biti super za pred izlaske, ali sada sumnjam da je to dobra ideja - posle par partija jedino za šta ćemo biti su tuš i krevet, ne i bančenje.

Zaboravljeni tekst: activeCollab, tri bitne tačke u razvoju

Danas kopam do draftovima i naletim na tekst koji sam započeo sredinom novembra, ali nikada završio. Bio je to vikend nakon što nam je legla prva isplata i kada se pola godine neizvesnosti završimo, vikend nakon što smo saznali da activeCollab ume da zaradi novac i da smo u plusu.

Uglavnom, evo ga originalan tekst uz manje dopune - activeCollab, tri bitne tačke u razvoju:

Milestone #1 - Prvi korisnici

Pre nepunih 5 meseci smo po prvi put počeli koristiti activeCollab na stvarnim projektima. Baš sam bio happy taj dan jer sam znao da smo dostigli nešto bitno. Čak sam i pisao o tome...

Prvi korisnici smo bili mi, a ponajviše smo ga koristili kako bismo se lakše snalazili u samom projektu. Drugim rečima, koristili smo activeCollab pri razvoju activeCollaba. U tom periodu smo kao korisnici pronašli mnoštvo propusta i problema koji bi nam sigurno promakli da ga nismo aktivno koristili u radu već samo sklepali za prodaju.

Milestone #2 - Lansiranje i prve mušterije

5. oktobra 2007. godine smo i zvanično lansirali proizvod. Mislim da je to bio jedno od najtrapavijih lansiranja u istoriji IT-ja, ali smo preživeli na kraju. Izgleda da mi trapava lansiranja postaju neka vrsta zaštitnog znaka. Moram malo da poradim na tome...

Prve mušterije su bile konačan dokaz da naš šetsomesečni trud nečemu vredi i da su ljudi spremni da plate za to na čemu smo tako dugo radili. Do tada smo mogli samo da sumnjamo, ali tog dana sve je leglo na svoje. U par navrata sam imao čak i manje napade panike - nikada do tada nisam prodavao ništa!

Milestone #3 - Novac i kratak predah

Posle višemesečnog ulaganja i trošenja napokon su na naš račun legle i prve pare. O konkretnim ciframa na žalost ne mogu da govorim, ali mogu samo reći da se uloženi trud vratio i da sada imamo dosta prostora za manevrisanje i unapređivanje proizvoda, usluga i svega što prati celu priču.

Saznanje da više ne moram da razmišljam o tome da li ću moći sledeći mesec da platim ljude, prostor i opremu me je uljuljkalo na par dana sa vrhuncem tokom ovog vikenda. Fin osećaj bezbrižnosti, vreme provedeno sa starim prijateljima, neki skroz novi, zanimljivi ljudi, odmor i zezanje, po koja flaša Tuborga... To mi je baš trebalo da napunim baterije.

Microsoft Word, evolucija

Često ćete na netu naleteti na situacije gde se Microsoft Word koristi kao primer softvera sa tonom opcija od kojih prosečan korisnik koristi samo jedan mali deo. Ono što ljudi često zaboravljaju je da je Word program koji se razvija već 20 godina i koji treba da odgovori na mnogo više izazova nego drugi softverski paketi zbog raznih scenarija u kojima se koristi i svog nasleđa.

Na ovoj stranici možete videti kako se Word menjao u zadnjih dvadesetak godina.

Intervju na BiznisBlogu

Posle komentara da ne znam da prenesem iskustvo i da uvek završavam detaljišući o malo bitnim stvarima, Marko me je kontaktirao sa predlogom da napravimo jedan kratak intervju gde će se on potrudi da održi fokus i ćušnuti me svaki put kada počnem da talasam i nepotrebno detaljišem :) Rezultat naše email prepiske možete videti u članku "Intervju: Ilija Studen, activeCollab – Sve se svodi na dobar proizvod" objavljenom na BiznisBlogu.

Hvala Marku za priliku - cela prepiska je bila jedno jako zanimljivo i vredno iskustvo. Neka od pitanja su me naterala da se duboko zamislim o tome kako sada poslujemo i gde želimo da cela priča ide u budućnosti. Priceless :)

PS: Nadam se da vam se sviđa slika. Celo jutro sam potrošio da bih na njoj ispao kao pravi pravcati biznis ekspert - mlad, prepametan, ultra uspešan, prepun dubokog razumevanja i znanja o poslovanju i životu. Mislim da ceo stav i izraz lica prenose tu poruku - glava malo zabačena u stranu, ruka na bradu i "LOL - pazi mrlja u obliku dupeta na monitoru!" osmeh.