Eureka! momenti

Dok se u pozadini uploaduje najsvežija verzija activeCollab koju ćemo da testiramo danas čitam "The Myths of Innovation". Iako sam tek počeo da je čitam knjiga mi je već sada dala niz tema za razmišljanje.

Jedna od njih je priča o tome da živimo u uverenju da se velike ideje dešavaju same od sebe, jednostavno blisnu u našim glavama.

"Njutnu pala jabuka na glavu i čovek smislio gravitaciju" tip priče. Naravno, niko ne pominje da je gravitacija do tada bila poznata (ljudi padali kao kruške i pre Njutna) i da se ta scena sa jabukom najverovatnije nikada nije desila. Njutn je "samo" matematički objasnio gravitaciju i to nakon što se 20 godina zanimao za istu.

Bez romantiziranja o momentu nastanka ideje teško da bilo šta možete da prodate, posebno novinarima. Scott u knjizi navodi primer eBay ekipe koja je htela malo "PR ljubavi". Priča o tome da žele da naprave mesto gde ljudi mogu lako da trguju nije prošla jer je bila previše suvoparna.

Ono što je naposletku prošlo je priča kako je jedan od osnivača napravio eBay kao mesto na kome bi njegova verenica mogla da razmenjuje PEZ dispensere. Kako slatko od njega! Naravno, ta priča je izmišljena i pored priznanja eBay ekipe i dalje se ljudi lepe za nju i prepričavaju je kao da je istina.

Ko god se bavio kreativnim radom zna da su munja i eureka momenati više stvari koje se dešavaju u filmovima nego u realnosti i da ono najbolje dolazi samo predanošću, upornošću i gomilom sprženih radnih sati.

Ali opet... [Girly ton] "Kako slatko od njega! Pa on je baš voli!"

3 stvari...

Prema istraživanju Nokije 3 stvari koje ljudi najčešće nose sa sobom kada izlaze iz doma su:

1. Ključevi
2. Novac
3. Mobilni telefon

Ne želim da se upljujem objašnjavajući očigledno i izvlačiti bilo kakve zaključke iz svega toga - svi znamo iz ličnog iskustva zašto su baš te stvari bitne.

Ipak mi je zanimljivo koliko bi čovek morao da promeni stil života kada bi danas odlučio da te stvari ne nosi sa sobom. Takođe mi je zanimljiva ideja šta sve bi trebalo da se promeni da dođemo u situaciju kada možemo izaći iz stana bez tih stvari u džepovima bez bojazni da zbog toga možemo imati bilo kakve probleme. Društvo, tehnologije, prateći efekti...

Eto o čemu ja razmišljam u petak uveče...

O pušenju

Pušio sam od 14. do 20. godine. Uglavnom je bila kutija na dan, ali je bilo perioda kada sam bio blizu i drugoj. U novembru 2004. sam se osećao dosta loše. Ništa kritično, da me baca u krevet ili slično tome, samo odvratan osećaj kao da dišem kroz metalnu cev. Tada sam ostavio duvan. Bacio dopola ispušenu kutiju u kontejner. To je bilo to - ni dim više, već skoro 3 i po godine.

Tri i po godine su dosta da uvidiš koliko neka odluka može da ima pozitivan (ili negativan) uticaj na tvoj život. Evo šta sam ja skontao od kada ne pušim:

1. Živiš mnogo zdravije. Pluća ti nisu jebeno zgarište, imaš bolji apetit i zdraviji si sve ukupno (kosa, koža, zubi, sve po redu - raspitajte se kod doktora na šta sve duvan loše utiče i kakva sranja pravi u organizmu).
2. To što ti pušiš je tvoj izbor, ali taj isti izbor smeta ljudima koji te okružuju. Oni ne žele da smrde na duvanski dim, da ga udišu i da beže iz kafane zato što u njoj ne mogu da jebeno dišu. Čekam dan kada će u Srbiji u većini lokala biti zabranjeno pušenje i kada će ljudi to poštovati.
3. Prostor u kome boraviš je prijatniji za život, kako tebi tako i ljudima koji ga dele sa tobom.
4. Ako si roditelj ne truješ sopstveno dete. Gade mi se ljudi koji puše u prostoru gde njihova (ili bilo čija druga u krajnju ruku) deca borave.
5. Kada pušiš smrdiš, tvoja garderoba smrdi, prostor u kome živiš smrdi.
6. Trošiš novac. Od kada sam ostavio duvan uštedeo sam između 1000 i 1500 eura. To je novac koji nisam dao da bih trovao sebe i druge, već na klopu i piće, garderobu, stvari koje volim...

Evo ih i par stvari koje sam primetio u vezi sa samim ostavljanjem:

1. Preparate i terapije za ostavljanje nisam probao tako da o njima ne mogu ništa da kažem, ali mogu da kažem za smanjivanje - ne ide. Probao sam da ostavim smanjujući i od toga nije bilo ništa. Smanjivanje samo govori: "Prevelika sam pička da sada presečem, ali se nadam da ću sutra imati muda to da uradim".
2. Prvih par nedelja nakon prestanka su najizazovnije. Meni je pomogla misao da ću sutra sebi biti zahvalan što u momentu kada mi je došlo da zapalim nisam. Kad podvučeš crtu, svodi se na to - umesto trenutnog zadovoljenja ili podlezanja slabosti ulažeš u bolji život sutra.
3. Dosta bivših pušača ponovo počne posle par godina. Smisle neki razlog - težak period u životu, muke na poslu, šta god. Zbog toga treba uvek paziti i biti dosledan odluci koju si doneo.

Gaming do iznemoglosti

Ovo mi je prvi put u životu da sam seo da se odmorim od igrice zbog fizičkog umora. Dok oznojan sedim i polako dolazim do daha Godža je preuzeo kontrole i mlati nekog lika u Wii boksu.

Kakav jebeni napor! Wii boks razbija! Mislio sam da će sam Wii biti super za pred izlaske, ali sada sumnjam da je to dobra ideja - posle par partija jedino za šta ćemo biti su tuš i krevet, ne i bančenje.

Dva daljunska upravljača

Yamaha YSP-1100 je sjajna sprava. 42 pojačala sa 42 zvučnika smeštena u jednoj kutiji u stanju su da projektuju souround zvuk i zamene gomilu kablova i kutija na koje ste osuđeni sa drugim souround uređajima. Kada sam čuo za koncept bio sam oduševljen - eto je jedna "pametna" kutija, manje što radi isto ili više. Sjajno! Ali pogledajte daljinski:

Na slici desno sam naznačio dugmad koju stvarno koristim. Sprava ima tonu mogućnosti, ali sve što mi treba su On/Off, izbor ulaza (TV ili AirPort) i podešavanje jačine. Pored svih napradnih mogućnosti (koje mogu da popune ceo jedan post) kada podvučem crtu ovaj uređaj koristim da čujem zvuk iz određenog izvora i to je sve. Ništa više i ništa manje od toga.

S druge strane, Apple Remove ima samo šest dugmića, a ume da upravlja video bibliotekom, DVD i audio playerom i arhivom fotki. Ovde nema ni viška ni manjka dugmića - garantovano ćete koristiti svu dugmad, bez izuzetka. Iako u zavisnosti od toga šta radite dugmad mogu imati drugačiju funkciju sve je savršeno jasno i logično.

Ono što zameram proizvođačima kao što je Yamaha je što su po inerciji uzeli i napravili rešenje koje zahteva najmanje rada - složen daljinski. Kada su već napravili nešto tako dobro kao što je YSP zašto nisu otišli još jedan korak dalje i postarali se da celo iskustvo ima tu notu jednostavnosti i elegancije? Daleko bilo da je daljinski deal breaker, zvučnik je i dalje prva liga, ali bi i on bio fin detalj, šlag na tortu, nešto što kompletira i zaokružuje inače sjajno iskustvo.

Opet se vraćamo na to da je izuzetno teško praviti proste stvari koje imaju smisla. Razvoj nečeg takvog zahteva jasno definisanje granica, poštovanje istih i mnogo razmišljanje kako bi se ostalo unutar njih. Tada završite sa malim daljinskim koji radi sve što treba da radi, a ima 5 do 10 puta manje dugmadi od konkurenata.

Osim naravno ako vam daljunski treba za samoodbranu. U tom slušaju Yamaha + Sony čine ubitačanu kombinaciju kojoj Apple Remote ne može da prismrdi:

Dan nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost

Na gradilištu preko puta čuju se cirkular, kran i čekići, radnici se po ovoj hladnoći spremaju za dizanje još jednog sprata. Opet se velika količina novca slila određenim grupama u džepove. Potražanja za nekretninama je skočila, cene takođe - nikad nisu bile više. Pritisak na radnike je velik. Koliko li ih ono prosečno pogine svake godine na gradilištima?

I Novi Sad raste. Sada ima 350 hiljada stanovnika, a kako se stvari razvijaju kroz par godina će verovatno prebaciti pola miliona. Ja sam dođoš sa svega 6 godina "staža" pa vidim ogromne promene. Samo mogu da zamislim kako je ekipi koja gleda kako se grad menja zadnjih par decenija.

Kako isti bude rastao rasti će i njegovi problemi. Preporučujem da pogledate ovaj video. Zanimljiva priča o gradovima i koliko nečija strast i predanost mogu da promene stvari na bolje.

Imamo mi još dosta posla, a žurka tek sledi.

U gradu Novom Sadu...

Jutros se spuštamo Fruškogorskom prema ulazu na Štrand i na desnoj strani ulice nalećemo na sledeći ugostiteljski objekat:

Klopu nismo probali :) Možda sledeći put...

Negativna emocija, signal za promenu

Jutros sam preslušao jedan kratak audio book koji se sažeto bavi emocijama. U njemu Antony Robbins kaže da ne postoje "negativne emocije" već da su one samo signali koje sami sebi šaljemo kako bismo rekli da nešto nije u redu sa stanjem u kome se trenutno nalazimo i da treba nešto da menjamo. Prema njemu postoji 10 grupa emocija koje nam jasno govore šta nije u redu i šta treba sledeće da uradimo:

1. Nelagodnost - stanje je sranje :) Promeni ga tako što ćeš definisati svoj cilj i napravi prvi korak ka njemu. Dosada je jedan od primera. Shvati šta se upravo dešava, vidi kako brzo možeš da promeniš stanje i uradi nešto po tom pitanju.
2. Strah - spremi se za nešto nelagodno što može da se desi u budućnosti sa čim treba da se suočiš ili što treba da izbegneš. Ključna reč je "spremi se". Dobra priprema će neutralisati strah u većini slučajeva.
3. Povređenost - očekivanje koje si imao nije ispunjeno ili imaš osećaj da si nešto izgubio (voljenu osobu, prijatelja, bilo šta). Preispitaj situaciju, proceni važnost toga što si izgubio i jednostavno vidi gde si i šta treba da radiš dalje.
4. Bes - važno pravilo ili standard koji imaš u životu je prekršeno od strane nekog iz tvoje okoline ili si ga čak ti sam prekršio. Vidi šta je i gde puklo, jasno komuniciraj svoja očekivanja ili promeni svoje standarde (nekad su previsoki i nerealni).
5. Frustracija - to što radiš ne radi posao. Izmeni svoj pristup rešavanju problema jer na koji trenutno pokušavaš da ga rešiš neće dovesti do rešenja. Često ti je potreban novi set veština, ali je ponekad jednostavna promena načina na koji gledaš na problem dovoljna da te dovede do rešenja.
6. Razočarenje - tvoja očekivanja nisu ispunjena. Shvati da su tvoja očekivanja verovatno prevelika u datim uslovima i da treba realnije da sagledaš situaciju i mogući ishod u budućnosti.
7. Krivica - prekršio si neki od svojih standarda i treba da se postaraš da se to ne desi u budućnosti. Neke stvari ne možeš izmeniti, ali se možeš postarati da se iste ne dese u budućnosti i time ublažiti ili čak potpuno neutralisati osećaj krivice.
8. Neadekvatnost - nemaš osećaj da se uklapaš u situaciju iz nekog razloga. Radi na tome da budeš bolji i osećaš se prirodno u datoj situaciji ili grupi situacija.
9. Preopterećenje - žongliraš sa prevelikom količinom informacija i odgovornosti. Sedi, definiši šta je bitno, a šta ne, sortiraj stvari po prioritetima i URADI prvu stvar sa liste. Definisanje i rad vraćaju osećaj kontrole.
10. Usamljenost - prijatno ti je da si u blizini ljudi i da imaš vezu sa njima (prijateljstvo, intimna veza itd), ali to trenutno nedostaje. Definiši kakav vid veze ti treba i poradi na tome.

Dodatak u vezi #9: Getting Things Done (GTD) je jedan od popularnih metoda koji se zasniva na izbacivanju obaveza i odovornosti iz glave na papir (definisanje), određivanju prioriteta i jasne sledeće stvari koju treba da uradite i delovanje na osnovu toga.

Helloween u Beogradu i prateća dešavanja

Sinoć sam bio na koncertu power / heavy legendi - Helloweena. Bend i svirka su bili predobri, ali su zato stvari koje su pratile celu priču učinili da u više navrata poželim da taj dan uopšte nisam ni ustao iz kreveta. Ceo dan je padao sneg i bilo je prilično hladno, posebno uveče. Nikako mi nije polazilo za rukom da budem suv na duže od par sati - prvo sam pokisao jurcajući po gradu, pa onda dok smo čekali na ulazu i na kraju kada smo se vraćali na autobusku stanicu. Ako me obiđe upala pluća častim - piće i kafana po izboru.

Svirka je počela sa 30 - 45 minuta kašnjenja plus pauza od 1h nakon što se Gamma Ray skinuo sa bine i dok su spremali binu za Helloweenov nastup. Gamma Ray je bio skroz OK, ali njih nisam slušao ranije tako da mi je skoro sve bilo novo.

Sam Helloween (zbog koga sam i došao) je krenuo tek oko pola jedanaest. Pravi jebeni kraljevi! Strašni muzičari, stvari uz koje sam odrastao, publika skroz u transu... Nisam mogao da verujem kako dobro cela stvar zvuči i izgleda uživo! Koncert je bio u SKC-u što je davalo poseban šmek - sve se činilo više kao jedna poveća žurka nego kao koncert. Slike ću okačiti posle vikenda, kada ih skinem sa burazovog telefona.

I tu stvari kreću nizbrdo - morali smo da odemo sa pola koncerta da bismo stigli na autobus. Ideja da ostajem do 3AM u zavejanom Beogradu mi se baš i nije svidela. Rani odlazak sa koncerta mi je najviše spustilo raspoloženje. Kada smo stigli na autobusku stanicu čekali smo još dobrih sat vremena napolju pošto je autobus kasnio zbog nevremena. Eh da sam poslušao glas koji mi je govorio "Jebeš autobus. Uživaj do kraja. Kasnije će se sve samo rešiti" sve bi se samo rešilo :D Sledeći put ima da slušam svog unutrašnjeg metalca, razum se pokazao kao jako loša praksa.

Na to su se nadovezale odvratne pljeskavice od 300 dinara, pijani prolaznici i štošta još. Ne mogu opisati koji pad napona sam tu imao. Posle jedne od najboljih svirki na kojoj sam bio gomila sranja, jedno za drugim... Bus koji smo čekali se na kraju nije ni pojavio. Uhvatili smo neki drugi tako da smo tek u 3AM bili u Novom Sadu.

Kada sve sumiram srećan sam što sam otišao. Helloween čekam da se opet pojave, ako ne u Srbiji, a ono bar negde u komšiluku. Dužni su mi pola koncerta :) Sledeći za obilazak su Within Temptation u Zagrebu krajem decembra i Nightwish u Budimpešti u januaru. Hoće neko da se pridruži?

Život je heavy!

PS: To me podseti na ovu reklamu. Samo pažljivo sa publikom i zvukom ;)

Socijalne mreže

Pre neki dan sam po drugi put deaktivirao nalog na Facebooku. Tako obično biva sa svakom socijalnom mrežom kojoj se pridružim - jako brzo izgubim interesovanje jer ne vidim preveliku vrednost u njima i kako mogu da mi budu od koristi.

Tim povodom jutros uzmem da pišem tekst o tome kako sam i zašto prestao da koristim Twitter, LinkedIn i slične mreže, kada počnem da gubim interesovanje za mrežu itd. Kako sam pisao došao sam do zaključka da mreže same po sebi mogu mnogo da mi koriste, ali da ih ja koristim na način na koji ne mogu da mi pruže preveliku korist.

Naime, način na koji sam ih do sada koristio je način na koji se odnosim prema ljudima koje viđam svakodnevno - malo zezanja, malo ćaskanja, poneka ozbiljna tema sa ljudima koji su u fazonu za takve diskusije. Previše toga me opasno smori jer je krug ljudi isti i stvari se ponavljaju iz dana u dan. Interesovanje počnem da gubim posle prvih par dana, kada skontam da ću radije otići na kafu sa prijateljicom nego je gađati ovcama na Facebooku.

No, to uopšte nije razlog da ugasim nalog i da ne koristim servis (što sam do sada uglavnom radio). Dovoljno je da ga koristim na drugačiji način. Na primer:

• Da upoznajem nove ljude preko ljudi koje već znam što čisto zbog zezanje, što zbog posla;
• Da održim vezu sa prijateljima i poznanicima koje nemam priliku često da sretnem. To je uglavnom ekipa koja više nije u Novom Sadu, koja je u poslovima i studijama preko glave i nema previše slobodnog vremena, ljudi koje sam upoznao po koferencijama i skupovima rasuti na sve strane i tako dalje;
• Da upoznam ljude širom sveta koji dele moja interesovanja ili žive u zemlji / gradu koji bih želeo da posetim. Informacije iz prve ruke su neprocenjive, a mrežu možeš koristiti da naučiš više o nekoj kulturi pre nego što odeš tamo.

Bliskim prijateljima nema previše poente slati virtuelna pića. Umesto toga ćemo pre videti da se nađemo na pravom piću i proćaskamo koliko nam to vreme, prostor i svadbe dozvoljavaju :D

Manipulacijom do profita: Mat u tri poteza

Nedavno sam čitao zanimljivu priču o tome kako neki američki proizvođači igračaka rešavaju problem slabe prodaje nakon božićnih praznika. Pošto smo konstantno izloženi američkoj kulturi dobro znamo kakva shopping mania kreće oko Božića. Tada su cifre koje industrija igračaka okreće zastrašujuće. Problem je u periodu posle Božića kada prodaja padne blizu nule i ne diže se narednih par nedelja / meseci. Kako bi izašli na kraj sa tim problemom neki proizvođači igračaka koriste sledeću šemu:

1. Potez 1: Kompanija počne agresivno da reklamira jednu izuzetnu igračku par nedelja pre Božića. Klinci se nalože i iznude obećanje od svojih roditelja da će je dobiti za Božić;
2. Potez 2: Kada dođe vreme božićne shopping groznice kompanija isporuči ograničene količine navedene igračke koja se jako brzo razgrabi. Pošto roditelji ne mogu da nađu igračku kupuju neku drugu sličnog cool faktora (i cene);
3. Potez 3: Par nedelja nakon Božića ponovo kreće reklamna kampanja i odjednom se pomenuta igračka opet može naći na rafovima, ovaj put u zamašnim količinama. Klinci pokupe reklamu na TV-u i onda ide "Ali obećao si!!!" priča na koju većina roditelja padne i završi sa kupovinom još jedne skupe igračke.

Osnovni razlog zašto ovo funkcioniše je obećanje i osećaj da se isto mora ispoštovati - stvar duboko ukorenjena u ljudskom društvu. Pošto je dete u pitanju nema previše mesta logici ("Kupio sam ti drugu igračku"). Ne pali jer klinac ima savršen argument: "Obećao si!". Roditelji koji drže do načina na koji obrazuju svoju decu sebi neće dozvoliti da prekrše obećanje i time daju loš primer detetu.

Šah - Mat!

Uvek komunicirajte vrednost!

Hteli mi to ili ne - cena i/ili težina kako do nečega dolazimo komunicira vrednost. U svetu gde se stvari vrednuju novcem ili protiv-uslugom nuđenje nečega potpuno besplatno i bez obaveza ili pak jako jeftino uglavnom neće okinuti usađeni mehanizam da to nešto vredi. S druge strane, kada neko pruži servis ili proizvod i uz to te momački klepi po džepu ili se za nešto jako pomučiš - na tu stvar odmah gledaš drugačije, sa više poštovanja. U knjizi Influence: Science and Practice Robert Cialdini navodi primer poznanice koja je vlasnik prodavnice koralnog nakita. Jedna kolekcija nakita jednostavno nije išla - izmeštanje iste na uočljiviju lokaciju u vitrinama nije pomoglo, obaranje cene takođe. Jednog dana je vlasnica krenula na kraći put i na cedulji napisala da zaposleni promene cene u 1/2 trenutne, ali je u žurbi to tako nespretno napisala da su oni umesto 1/2 pročitali 2 i uduplali cene! Sav nakit se prodao u roku od par dana, dok je ona još bila na putu.

Iako je ovu tehniku sasvim slučajno otkrila i u početku joj nije bila u potpunosti jasna počela je da je koristi namerno i sa smislenim ciljem. Ništa ne gubi podizanjem cene do bezumlja. Ako čak ni to ne pomogne obaranje na bagatelne cene je uvek opcija...

Danas sam pročitao još jedan zanimljiv primer koji samo potvrđuju da se sa cenama ne treba igrati i da besplatno nije nužno najbolji način promocije. Scott Adams (autor poznatog Dilbert stripa) je hteo da reklamira nastavak jedne svoje knjige tako što će prvi deo učiniti besplatnim. Ono što je postigao je samo smanjenje prodaje! Ljudima se svideo prvi deo, ali umesto da kupe nastavak ljudi su čekali dan kada će ga Scott učiniti besplatnim. Kako sam autor kaže:

I inadvertently set the market value for my work at zero. Oops.

Ovo pravilo važi ne samo u poslu već i u međuljudskim odnosima. Ako se budeš ponašao kao kučence ljudi će te uvek tako tretirati, bez obzira koliko te voleli i cenili.

Ako te kojim slučajem zanima ZAŠTO stvari funkcionišu baš ovako uprkos svoj logici i razumu možemo o tome prodiskutovati sledeći put kada se vidimo u gradu. Ja nudim zanimljivu i korisnu priču, ti plaćaš piće ;)