Nešto o čemu razmišljam u skorije vreme je kako povući alate u pozadinu i omogućiti ljudima da ih koriste, a da ne moraju da imaju stalan kontakt sa njima i kada taj pristup ima smisla.

Primer jedne tehnologije koja se vodi tom logikom je Time Machine - backup softver koji dolazi uz novi Mac OS. Ne zahteva puno od vas - ako primeti slobodan hard disk ili particiju pitaće da li može da ga koristi. Recite Yes i to je to - od tog trenutka nadalje Time Machine će početi da pravi backupe i prestati da vas smara sa pitanjima.

"Nevidiljivost" ovog alata se ogleda u tome što se od vas ne očekuje ništa da bi on radio. Nastavljate da koristite računar kao i ranije, a Time Machine stoji u pozadini i radi svoje bez da vas cima ili da vi morate nešto da mu kažete. Kada vam zatreba fajl iz backupa on je na par klikova, ali do tad alat kao da ne postoji.

Softver za kolaboraciju i upravljanje projektima treba da radi na sličan način. Sama aplikacija je bitna menadžerima i ljudima koji upravljaju projektima, ali bi trebala da bude potpuno transparentna ostalim korisnicima. Oni bi trebali da mogu da je koriste bez potrebe da uče novu aplikaciju, novi interfejs, novi workflow. Idealno rešenje bi bilo kada bi sistem za upravljanje projektima i kolaboraciju bio sličan Time Machineu - vredan trudbenik koji radi u pozadini, integriše se sa ostalim aplikaciji i radi potpuno samostalno, a isplivava samo kada stvarno treba - da se izvuče neki izveštaj ili vidi kako stojimo i šta dalje.