Paul Graham ima stvarno odlične eseje. Šteta što sam za njih relativno kasno čuo. Sad moram da nadoknađujem, a iskreno verujem da sam neke od njegovih eseja pročitao ranije znao bi odgovore na neka pitanja koje sam sam morao da naučim "na teži način" (glavom u zid). Da ja sad lepo ne odlutam, kao što često imam običaj. Čitajuću Undergraduation našao sam na jednu jako zanimljivu stvar. To je jedna od onih istina koje svi znaju, ali je stvarno spoznaju i u potpunosti definišu tek kada je negde pročitaju. Ne znam za vas, ali moj mozak uglavnom tako funkcioniše, kao da zahteva pismenu potvrdu da bi u potpunosti prihvatio saznanja do kojih je sam došao.

Uglavnom, evo ga prevod:

Programi koje pišete na predavanjima razlikuju se na tri bitna načina od onih koji se pišu u "stvarnom svetu": mali su, počinjete od ničega, a problem je izmišljen i unapred definisan. U stvarnom svetu programi su veliki, često uključuju korišćenje postojećeg koda i često od vas zahtevaju da shvatite šta je problem pre nego što ga rešite.

Ništa čudno, većina ljudi koji su studirali ili studiraju nešto povezano sa računarstvom znaju ovo, ali je ovde sve lepo rečeno u dve rečenice.

Kao rešenje za ovakav nedostatak "stvarnog sveta" tokom školovanja jednog programera Paul navodi krajnje jednostavno rešenje: open source. Radićete u realnom svetu, sa stvarnim ljudima u timu gde svi teže jednom cilju – rešavanju problema koji je nametnula ljudska potreba. Ako nećete da budete manje više radilica u ekipi već želite više da se posvetite mozganju i rešavanju problema onda bi, po njegovom mišljenju, trebalo da pokrenete svoj sopstveni projekat.

Moj prvi projekat je bio open source modul za XOOPS. Sam modul nije nešto posebno, sad me strah da pogledam na taj kod (mlad, lud, nema pojma), ali sam zahvaljujući njemu naučio dosta toga i ostvario kontakte sa nizom zanimljivih ljudi. Da ne bude da se open source svodi samo na učenje, upravo taj mali modul mi je doneo moj prvi veći projekat (sa pravim parama u igri ;)