Večeras samo kratko - evo je jedna zanimljiva priča na koju sam nalateo u knjizi Small Giants.

U određenom trenutku u svom razvoju, jedna od 14 firmi koje knjiga opisuje je odlučila da otvori ogranak koji se bavi edukacijom. Ogranak je imao svoje ljude i svoje resurse, ali ono zašto je bio izuzetno bitan za kompaniju je zato što su vlasnici i iskusniji ljudi iz firme spremali seminare iz oblasti za koje su bili stručni, dok su te iste seminare pohađali, pored ljudi van firme, i mnogi ljudi zaposleni u njoj. Kompanija ih je, naravno, ohrabrivala u tome.

Cela priča je apsolutni win-win za kompaniju:

Zaposleni su konstatno bili izloženi novim idejama, novim veštinama, novim znanjima koje su im pomagale kako u ličnom rastu tako i na samom poslu. Pored toga, ulaganje u rast zaposlenih pokazuje da je firmi stalo do njih i da za nju oni nisu samo krpa koju će iskoristiti i odbaciti.
Osobe koje su spremale materijal su morale da razmišljaju znatno dublje o stvarima koje obrađuju kako bi mogli da ih prenesu, da sistematizuju i iznova preispituju svoje znanje i spreme ga u formi pogodnoj za "distribuciju" (predavanje, knjige itd).
Vremenom se ovaj materijal i znanja gomilali i usavršavali. Nakon par godina vrednost cele priče je dobrano narasla, onako kako samo s dugim ulaganjem to može da se desi. U pitanju je profitabilna jedinica koju konkurencija teško može da kopira.

Opet se provlači priča o sistematizaciji i definisanju najboljih praksi (vidite neke od mojih beleški o idejama izloženim u "The E-Myth Revisited"), o ulaganju u zaposlene i njihovo obrazovanje, o postojanju dela koji se brini edukacijom unutar same firme (overite priču vezanu za Pixar University), o edukaciji kao jednom od najboljih metoda za promociju (pogledajte ovaj video) itd.