Evo ga jedan zanimljiv tekst o stvarima i posedovanju istih. U pitanju je mal' starije Paul Grahamovo pisanije koje se bavi stvarima koje akumuliramo tokom vremena i o tome koliko su one (bez)vredne.

Par (meni) zanimljivih citata:

Stuff used to be valuable, and now it's not.

Ova rečenica sumira sam članak.

The worst stuff in this respect may be stuff you don't use much because it's too good.

Ova izjava baš rezonuje samnom u ovom momentu. Nedavno sam nabavio dobar aparat sa kvalitetnom optikom. Uskoro bi trebalo da krenem na duži put i dvoumim se da nosim novi aparat zbog straha da bi neko mogao da ga ukrade ili zato što potencijalno može privući neželjenu pažnju (prilično masivna skalamerija).

Tipičan primer kada stvari počnu da vladaju tobom, umesto da je obrnuto. Kada se podvuče crta, priča se svodi na: "Koji k sam ga kupovao ako ga neći nositi na najzanimljviije putovanje na koje sam do sada išao?"

If I want to spend money on some kind of treat, I'll take services over goods any day.

Zanimljiv koncept za svakodnevicu: ukoliko želite da se počastite, gledajte da kupite iskustvo (neki zanimljiv doživljaj ili aktivnost, druženje sa prijateljima, kraće putovanje i slično), umesto da pazarite nešto što će uglavnom skupljati prašinu i zakrčivati vaš životni prostor.

Cela priča se svodi na "ako nešto nećeš koristiti svakodnevno, ne treba ti" odnos prema stvarima koje posedujemo (ili želimo da posedujemo). Tema za rezmišljanje...