Koje je najveće leglo računarskih virusa? Po mom iskustvu, USB stik prosečnog studenta.

Na njima cirkulišu seminarski, kojekakve skripte i projekti, slike sa prošle brucošijade, zezalice sa kobajagrande.com i ko zna šta sve ne. Pošto su tu samo za brz prenos podataka ljudi ih guraju u svaki računar koji im padne šaka bez ikakvog razmišljanja. O poznavanju rada na računaru i računarskoj sigurnosti većine korisnika ovih spravica da ne pričamo...

Pre koju godinu, kada smo imali više Windows mašina, drugar je uspeo da zarazi 3 mašine u mreži time što je uštekao USB i pustio neki video sa njega na jednoj od njih. Eto posla - par sati čišćenja i drndanja. Nije samo on kriv, greška je bila i do nas pošto Windows nije redovno updateovan i nismo koristili anti-virus softver, ali smo sasvim lepo živeli bez virusa pre nego što je on došao sa svojim "matori, obavezno moraš videti ovaj smešan video sa mog USB-a" videom.

I dalje me prođe blaga jeza kada me drugarica zamoli da joj fajl izrađen u Word 2007 konvertujem u format kompatibilan sa starijim verzijama kako bi mogla da ga odštampa kod nekog rođaka (ili neki sličan scenario) i iz torbice izvuče USB stik. Doduše, više se i ne cimam mnogo zato što Windows gotovo isključivo koristim kao virtualnu mašinu: pokrenem Windows kroz Fusion, kreiram snapshot virutalne mašine pre nego što uštekam USB, uradim šta imam i revertujem na snapshot kada završim. I drugarica happy, i živci na mestu...

Ipak, padnu mi na pamet stari dani i to da većina ljudi samo gura ta čuda u koji god računar vidi, bez da imaju imalo pojma kakvog sve đubra ima na njima. Ne možeš ih kriviti za to, računar im je samo alatka da završe posao i nema potrebe da se previše cimaju sa njima, ali je i dalje za neverovati kakav ršum mogu da ostave na perfektno čistoj mašini samo time što su ubacili USB da ortaku pokažu slike sa mora.