DayOne, dnevnik koji stvarno vodim

Malopre sam okačio sledeći tvit:

DayOne, jedina aplikacija zbog koje mi je drago što imam smartphone. Sve ostalo je nebitno, na duže staze

pa su me pitali o kojoj aplikaciji je reč i za šta je koristim. Odgovor na to pitanje je malo duži, a već odavno imam plan da napišem ovaj post, pa ga evo sada, sa kojim mesecom zakašnjenja.

Najjednostavniji način da opišem (moje viđenje) DayOne aplikacije je sveprisutni dnevnik koji te ne opterećuje pri unošenju beleški. Već sam ranije, u raznim momentima u životu, pokušavao da vodim dnevnik, da beležim stvari i istražujem ideje (pisanje pomaže razmišljanje). Ako izuzmemo ovaj blog kao neku varijantu sporadičnog piskaranja o stvarima i idejama koje me zanimaju, svi pokušaji vođenja dnevnika su se neslavno završavali. Da bi vodio tipičan dnevnik, trebaš imati papir i olovku pri sebi, a i imati mogućnost da sedneš i zapišeš stvari. Na žalost, nikada nisam bio dovoljno sistematičan da uveče sednem i pozapisujem stvari koje su mi se tokom dana desile. Takođe, nisu sve stvari koje želiš da zabeležiš reči. Dosta češće su to slike, što sa papirnim dnevnikom ne ide.

Te probleme DayOne rešava zahvaljujući trima osnovnim osobinama:

  1. Sveprisutan je. Aplikaciju imam na svim uređajima koje koristim, uključujući i uređaj koji uvek imam pri sebi (telefon).
  2. Unos slike je dosta pojednostavljen. Kada pogledam svoju arhivu, više od pola unosa su slike sa kratkim pratećim tekstom.
  3. Ne forsira formu unosa, već omogućava da unosite kratke beleške gde slika, lokacija i vremenski uslovi dodaju kontekst belešci.

 Sveprisutnost kao feature

Sveprisutnost kao feature

Ostatak tvita je tvrdnja da mi je samo zbog ove aplikacije drago što imam smartphone. Kada pogledam, bez svih aplikacija koje na telefonu imam i koje svakodnevno koristim (Reeder, Instapaper, Tweetbot, iA Writter, Things itd) bih mogao funkcionisati bez trunke žaljenja. Radio bih nešto drugo umesto čitanja vesti ili kačenja koještarija na Twitter (verovatno bih nosio knjige sa sobom, ali bih zanimljive ideje samo podvlačio i zadržavao za sebe). Jedina stvar koje bi mi stvarno bilo žao je nemogućnost da uhvatim i zabeležim momente koji se možda čine kao mali, ali koji čine život vrednim življenja.

Npr, momenat kada je trogodišnja sestričina dobila brata (postao sam ujak pre neki dan) i njeni ispadi ljubomore (ovde cima tatu da je nosa pošto je sve "boli"):

Ljubomorko
Ljubomorko

Ili pak odmaranje u Runolistu nakon jednog dana na snegu. Pilo se pšenično pivo (Godža i Irena toplu čokoladu) i čavrljalo o svačemo, pre svega o utiscima nakon prvih snowboarding časova kroz koje je naš Cloud tim tog dana prošao:

 Odmor u Runolistu

Odmor u Runolistu

Da ne ispadnem sada prevelik romantik, ali ovi momenti stvarno jesu bitni. Ja ih, s druge strane, sve češće zaboravljam što mi se više stvari u životu dešava.

DayOne koristim od leta. U zadnjih 6+ meseci imam beleške za svaki dan (nekad samo jednu, a za neke dane i desetak). Već sada, nakon tako kratkog perioda, uzmem pa prelistam unose. Jedan swipe i kao da si upao u vremeplov! Ima tu svega - ličnih stvari (koje NIKADA ne bih okačio na neku društvenu mrežu), beleški vezanih za posao, fotografija mesta na kojima sam bio i stvari koje sam radio, društva, rodbine itd. 

Po meni, DayOne i uređaji na kojima se isti izvršava su dobar primer kako moderna consumer tehnologija može da se koristi za nešto što je tipično ljudsko i što su ljudi vekovima pre radili. Samo je sada to lakše i dostupnije.