Pre koju nedelju se održao peti po redu Starti Meetup, prvi put u Novom Sadu. Priča koju sam pričao je bila malo drugačija od ostalih, pošto A51 ne kreće danas, već iza nas stoji celih 5 godina profitabilnog poslovanja. Sve se vrtelo oko par pitanja: šta smo radili u prethodnih pet godina, gde smo bili, gde smo stigli i da li imamo snage i ambicija za još pet (pedeset?) godina1.
Posle takve jedne priče i sa pogledom na stvari iz tog konktekstu, bio sam jako oštar prema Minimum Viable Product konceptu (možda čak i previše). Prošla je već koja nedelja od onda, pa su mi se utisci slegli i sada mogu da koliko-toliko racionalizujem svoj "hejt" prema MVP.
Lično smatram da je Minimum Viable Product kao cilj dosta ograničen. Umesto toga, ljudi treba da se fokusiraju na izgradnju kompanije i ideje koja može opstati na tržištu. Tu misao, koja mi je do danas bila prilično neodređena, su sjajno artikulisali u ovom tekstu kao Minimum Sustainable Company.
Techcrunch (i slični) verovatno imaju cele liste kompanija koje su došle do MVP faze, ali nisu doživele svoj treći ili peti rođendan. Proizvodi i ideje dođu i prođu, trendovi takođe. Odlika dobre, izdržljive kompanije je da se svim tim promenama prilagođava i odoleva. Iskreno sam fasciniran kada čujem priče osnivača softverskih kompanija koji posle 10 ili 20 godina i dalje rade za istu firmu, na istoj ili sličnoj grupi problema, sa istim ili čak pojačanim žarom. U poređenju sa tim, sve MVP priče, priče o brzom rastu, exit strategijama i sličnim stvarima mi deluju bledo i plitko.
1 Odgovor je "Da, imamo"