Jedna od stvari koje sam naučio tokom naše petogodišnje poslovne istorije je da su problemi stalno prisutni. Kako rešite jednu grupu, dođe druga i tako u krug. Nekada se čak desi da se problem koji ste ranije već rešili vrati, ali je u međuvremenu mutirao - narastao, poprimio neke nove osobine. Nekad je u pitanju nešto sasvim novo, sa čime do sada niste ni jednom imali prilike da se susretnete.
Zahvaljujući tome, za ovih par godina ni jednom nije došao momenat kada smo mogli da odahnemo i kažem: "Eto, sjajno, nema više ni jedan problem sa kojim treba da se pozabavimo". Iskreno, kako je vreme prolazilo i kako sam o ovakvim stvarima pričao sa drugim, iskusnijim preduzetnicima, tom momentu sam prestao i da se nadam.
I to je sve OK, dokle god se radi i gura napred. Ono o čemu ovde hoću da pričam je potreba da se donose razne odluke kako sečemo kroz šumu problema i rastemo. Ima momenata kada treba da se zastane i donese neka teška odluka i uvek sam na njih gledao istim očima. Međutim, nedavno sam gledao snimak predavanja File Libina (jedan od osnivača Evernota) na Stenfordu gde on naglašava razliku između teških i neprijatnih odluka.
Teške odluke su ono što im i ime kaže - odluke gde treba dosta vagati, gledati što je moguće više unapred (i unazad), probati naći potencijalne probleme, alternativna rešenja itd.
Ono što je čudno, kada gledam iz ove perspektive, je da je takvih odluka baš malo. Mnogo više ima onih drugih, neprijatnih odluka.
Odlika neprijatnih odluka je ta da su često jako lake za doneti (gotovo pa očigledne u mnogim slučajevima), ali samo sprovođenje istih u delo je užasno neprijatno. Iz tog razloga ih često ljudi greškom svrstavaju među teške, iako to stvarno nisu. Primer koji se najčešće uzima je prekid rada na nečemu u šta je mnogo uloženo (finansijski i emotivno), a što se pokazalo kao neisplativo, prekid saradnje sa zaposenim ili dugogodišnjim partnerom itd.
Takeaway je prilično jednostavan: sledeći put kada se suočite sa nekom "teškom" odlukom, treba odstupiti korak unazad i postaviti jednostavno pitanje: "Da li je ovo stvarno teška odluka ili je sve već kristalno jasno, ali mi je ono što posle odluke dolazi neprijatno pa izbegavam donošenje iste iz tog razloga?"
Nakon što odgovorite na to pitanje, pola posla je već gotovo. Onaj neprijatni deo neće nestati, ali neće biti zabune u vezi toga šta treba da se radi, što će i prolazak kroz taj deo učiniti koliko toliko podnošljivijim.