Jedan od tagova u dnevniku koji vodim je books. Lepota imanja dnevnika u digitalnom obliku sa tagovanim unosima je što na jednom mestu mogu da vidim beleške o knjigama koje sam čitao, kao i neki okvirni utisci koje sam beležio dok sam ih čitao.

Evo je kratka šetnja kroz 2015, gledana kroz knjige koje sa čitao:

Godinu sam počeo završetkom Hari Poter serijala. Njega sam lagano krunio tokom druge polovine 2014, a “Hari Poter i relikvije smrti“ sam zaklopio 7. januara. U mislima se često vratim Harijevom svetu, posebno onom delu koji su isprele prve tri knjige.

Sledeća na redu je bila “Hooked”. Pomalo razočarano moram da priznam da se nisam “zakačio” - čitao sam svega par dana i ohladio se, pa je na kraju nisam ni završio. Jedna od onih knjiga koje su suštinski mogle da se svedu na lep blog post sa par grafikona, ali su iz komercijalnih razloga pretočene u knjige. Autor se garant razbija od posla prodajući svoje consulting usluge. Blago njemu.

Retko odustajem od knjige. To se desi uglavnom kada skontam da predugo nisam uzeo knjige koje me zanima zato što još uvek nisam završio onu koja me ne zanima. Tako je bilo i sa “Hooked”. Tek mesec, dva kasnije sam uzeo nešto novo da čitam, a za reset sam uzeo pitak klasik: Asimovu “Bogovi lično”. Nju sam vrlo brzo završio. Em je kratka, em volim Asimova.

Negde u to doba mi je stigla nova tura knjiga sa Amazona, a među njima i “Becoming Steve Jobs”.

U dnevnik sam zabeležio da je bolja od Isaksonove biografije, ali da ni ona nije u potpunosti ispunila moja očekivanja. Razlog za to je činjenica da moja očekivanja nisu na mestu. Ja u suštini želim da čujem više anegdota i priča o dinamici timova unutar firme kao što je Apple, ali je to kompletno pogrešno očekivanje od jedne biografije. Info koji me zanima se lagano odmotava kako ljudi koji su radili na različitim proizvodima unutar Apple-a odlaze iz firme i počinju da pričaju. Npr, Debug podcast ima par sjajnih epizoda gde Nitin Ganatra i Don Melton (bivši Apple menadžeri) pričaju o raznim softverskim projektima koje su realizovali (Safari, Mail.app, iOS itd).

Onda je došlo leto. Na odmoru skoro uvek čitam fantastiku, a ove godine sam nastavljao započeto od prošle, kada sam čitao “Hiperion” i “Pad Hiperiona”.

Uz zezalicu “Nosim roze kruciformu, ispunjavam radnu normu” sam se bacio na “Endimion” i “Uspon Endimiona“. Potrajalo je, ali je vredelo. Definitivno vidim sebe da se jednog dana opet vratim serijalu. Uživao sam u svakoj stranici.

Dole Pax! Živela praznina koja spaja i svi prelepi oblici života rasuti po svemiru!

Čekajući da mi cure završe sa kupovinom, jedan dan sam se zavukao u Lagunu i impulsivno pazario “Drugi svetski rat“. No, kad je već bila tu predamnom, a cura još nije bilo iz prodavnice, počeo sam da čitam i nisam je ispuštao u narednih par meseci. O ispravnosti informacija u knjizi i tome da li se autor priključio “ispravnim” strujama razmišljanja o II svetskom ratu ne mogu da sudim jer nisam veliki poznavalac te tematike. Ono što znam je da me je knjiga pomalo zabrinula. Taj sukob se nije desio tako davno, a zverstva koja su se tada desila su neljudska.

Kasnije sam pročitao da rat želi samo lud, onaj ko ga nije doživeo ili onaj koji bi da nešto zaradi iz njega. Baš to.

Za rođendan sam dobio “Marsovca”, da se resetujem. Prijatno osveženje posle knjige o najvećem ljudskom sukobu u istoriji koji je odneo 60 miliona života, a promenio sve ostale, uključujući i naše. Posle "Marsovca" čovek počne malo drugačije da gleda na vodu, krompir, bakterije u zemlji i mnoge druge stvari na koje uopšte ne obraćamo pažnju.

Ne deluje kao mnogo, ali ovo je bila godina ispunjena raznim dešavanjima, što ličnim, što poslovnim. Nemam baš puno vremena za čitanje, ni blizu kao ranije, ali ga se uvek nađe bar malo, da lagano napredujem.

Zanimljiva stvar sada je da imam puno knjiga na policama koje sam poručivao i čitao u period od 2007. do 2010. kojima bih se vrlo rado vratio, tako da je pitanje da li ću u 2016. čitati knjige koje su mi nove, ili se vraćati nekim starim, ili ću da mešam. Ne vidim problem da još jednom prođem kroz “The Toyota Way” ili “The Street-Smart Entrepreneur”. Današnji ja i ja koji ih je gutao 2008. se dovoljno razlikuju tako da će verovatno biti kao da ih prvi put čitam.