Danas svako zna da kodira sa PHPom. Jednostavno, PHP je prilično lep jezik, savršen za početnike. Ne zato što će ga vaš profesor programiranja na prvoj godini koristiti da vam objasni sve lepote i čari objektno orijentisanog programiranja ili nešto tome slične. PHP nikad nije bio takav jezik. PHP je lep jer se sa njim stvari brzo završavaju, “napadačkim” metodom. Vidim problem, uzmem editor i rešim ga za relativno kratko vreme.
Ovakav način rada je dobar kad je potrebno nešto uraditi “za juče”. Međutim, ako morate da napišete kvalitetnu aplikaciju koja će se nadograđivati i rasti, koju će neko drugi održavati ili jednostavno držite do sebe onda je pored klasično “napadačkog” pristupa (vidi, nađi, uništi) potrebno i planiranje. Dosta planiranja.
Sedite, piskarajte, crtkajte... Znate one velike nepregledne količine teksta, strelica i kojekakvih hijeroglifa. Tada će vam pasti najviše stvari na pamet, a čak i ako vam ništa novo “ne sine”, verovatno ćete naći neke potencijalne probleme i mesta na kojima se valja čuvati. Petar će vam sada reći da savladate i obavezno koristite UML jer “tako to rade pravi inženjeri”. Nisam probao, ne mogu ni da vam savetujem taj pristup, ni da vas od njega odvraćam (a nisam ni inženjer, još uvek...). Sumnjam u isplatiost tolikog “zalaženja u detalje”, bar kada su u pitanju mali projekti (kakvi su na našem tržištu najčešći), ali eto da se zna da može i tako (a i da ispoštujem Petra i poštedim nas sve par dugih komentara :P ).
Ali, da neko uzme olovku i ispiše par listova u nekoj svesci, napravi par dijagrama (zaboravite standarde, crtajte ih tako da ih vi možete razumeti), beleški, šemica, čiča gliša sa kojekavkim strelicama svuda naokolo... Za to bar svako ime vremena. A trud će se višestruko isplatiti.
PHP sam uzeo samo kao primer jer se upravo kod njega najviše ljudi zalepi za proceduralan način programiranja i jednostavno “srlja” u rešavanje problema. Mislim da bi sebi uštedeli znatnu količinu vremena i još znatniju količinu živaca kada bi samo s vremena na vreme nešto pribeležili ili nacrtali.
Tekstovi na A List Apart koje ću sad navesti nisu direktna inspiracija za ovaj post (da budem iskren, ovaj post uopšte nije trebalo da bude o planiranju, već o nekim malim klasicama koje sam napisao i sada aktivno koristim, ali šta ćeš), ali su prilično dobro štivo jer na razumljiv i jednostavan način objašnjavaju Use cases. Nešto što već danas možete početi da koristite u svom radu. Pravac ALA: