Stvari i posedovanje istih 7 12.10.'09
Evo ga jedan zanimljiv tekst o stvarima i posedovanju istih. U pitanju je mal’ starije Paul Grahamovo pisanije koje se bavi stvarima koje akumuliramo tokom vremena i o tome koliko su one (bez)vredne.
Par (meni) zanimljivih citata:
Stuff used to be valuable, and now it’s not.
Ova rečenica sumira sam članak.
The worst stuff in this respect may be stuff you don’t use much because it’s too good.
Ova izjava baš rezonuje samnom u ovom momentu. Nedavno sam nabavio dobar aparat sa kvalitetnom optikom. Uskoro bi trebalo da krenem na duži put i dvoumim se da nosim novi aparat zbog straha da bi neko mogao da ga ukrade ili zato što potencijalno može privući neželjenu pažnju (prilično masivna skalamerija).
Tipičan primer kada stvari počnu da vladaju tobom, umesto da je obrnuto. Kada se podvuče crta, priča se svodi na: “Koji k sam ga kupovao ako ga neći nositi na najzanimljviije putovanje na koje sam do sada išao?”
If I want to spend money on some kind of treat, I’ll take services over goods any day.
Zanimljiv koncept za svakodnevicu: ukoliko želite da se počastite, gledajte da kupite iskustvo (neki zanimljiv doživljaj ili aktivnost, druženje sa prijateljima, kraće putovanje i slično), umesto da pazarite nešto što će uglavnom skupljati prašinu i zakrčivati vaš životni prostor.
Cela priča se svodi na “ako nešto nećeš koristiti svakodnevno, ne treba ti” odnos prema stvarima koje posedujemo (ili želimo da posedujemo). Tema za rezmišljanje…
Evo predloga …
))))
Ja ću ti pričuvati “Marka” dok se ne vratiš, a za uzvrat pozajmiću ti mog “jeftinijeg” Kenona za put da imaš da fotkaš
I eto svima dobro 
)))))
Lol, izgleda da sam te bacio u nedoumicu
Ali to je zbog toga sto sam ja nasledio od keve taj anksiozni momenat pa se svega plasim i ako ne bi trebalo. Enjoy i otvori flickr da te ne jurim po NS
Da, nabavio sam iPodTouch čim pre, i nisam ga koristio jedno 6 meseci. Očigledno promašena kupovina…
@Ivana:
Haha, zanimljiv predlog – moraću malo da razmislim
@Nebojša:
Dilema postoji još od ranije, bez brige
Videću neko osiguranje za opremu koju budem nosio ili je uopšte neću nositi. Bolje i to nego da mi kvari zezanje 
@nemke:
I ja sam dosta impulsivno kupio iPod Touch, ali imam tu sreću da:
1. koristim ga svakodnevno, plus su mi tu fotke sa puta za Egipat i Hrvatsku tako da nisam morao da vučem laptop ili foto aparat kod prijatelja i rodbine koji su hteli da vide slike
2. zlostavljali smo ga malo i spremili mobilni, iPhone kompatibilan activeCollab interfejs. Samo zahvaljujući tom interfejsu i pozitivnom utisku koji ostavlja na ljude činjenica da svojim podacima mogu lako pristupiti nam je pomogla pri prodaji dovoljno da opravda 10x cenu samog iPoda
3. Cool je spravica, stvarno se da dosta naučiti o interfejsu korišćenjem iste. Provuku se neke ideje u proizvod, pa ga učine boljim i atraktivnijim. Nije za zanemariti
Pa da si izabrao, izabrao si
Ne znam koliko imas iskustva sa SLR aparatima ali definitivno pocetnicima donose problem nosenja zbog svojih dimenzija.
Stariji korisnici su naviknuti na taj “problem” cuvanja, pazenja i nosenja.
Ja sam u SLR svet usao sa tkzv “entry level” aparatom i smesnim objektivima, a sve je to mnogo jeftinije a i mnogo manjih dimenzija pa sam nekako lakse prebrodio navedeni problem.
pozdravljam
@Bojan:
Samo nošenje mi apsolutno nije problem (ionako ga vukljam svaki dan), već nervoza i grč koju može da unese to što imaš nešto dosta skupo uz sebe u potuno nepoznatoj zemlji. Verovatno kompletno umišljen strah, ali opet – tu je i kljucka
Ni ranije nisam imao baš mali foto aparat – Fuji Finepix S6500fd. Daleko od toga da je u klasi novog, ali ipak nije zanimarljiv što se dimenzija tiče i nije baš najzgodniji za nošenje, tako da tu još i imam nekog iskustva.
aha, ja kupujem odecu u H&M i uniqlo, namestaj u ikei, imam najjeftiniji telefon koji je bio da se kupi, i mislim da mi je zivot mnogo srecniji nego da imam puno skupih stvari.
ovako, kada nesto unistim samo slegnem ramenima i kupim novo. kada se selim (a selim se cesto, po razlicitim drzavama i kontinentima), samo sve pobacam i krenem otpocetka (osecaj slobode u takvim situacijama je neopisiv).
a sto je najbolje, na sve te materijalne stvari (ne racunajuci same nekretnine i auta) trosim mozda 1-2% svojih prihoda.