Oglas za posao i traženje posla po shotgun principu 13 05.04.'09
Prekjuče je na InfoStud pušten oglas za Customer Relations mesto koje imamo otvoreno. Hvala svima koji su predložili kako da nazovemo poziciju, a posebno hvala ljudima koji su prethodni post prosledili prijateljima za koje misle da bi im taj posao ležao.
Pre pola godine smo u istom obliku (vrući oglas, 14 dana) oglašavali mesto programera tako da nam proces nije skroz nov. Doduše, tada smo imali pomoć dok smo sada prepušteni sami sebi.
Evo i nekih prvih iskustava i poređenja sa prethodnim oglasem:
- U prva 24 časa smo dobili više prijava za novu poziciju nego što smo ukupno dobili prijava za posao programera za svih 14 dana koliko je oglas stajao na InfoStudu.
- Dosta ljudi koristi shotgun pristup traženju posla – pošalju svoj rezime na što više adresa, uključujući i za one poslove koje apsolutno nemaju nikakve veze sa onim što su prethodno radili. Ako prođe prođe.
- U par rezimea sam nalazio učestale greške u spelovanju. To je automatska diskvalifikacija bez obzira na sve ostalo. Svakome se provuče greška tu i tamo, posebno kada je strani jezik u pitanju i to skroz razumemo, ali rezimei o kojima pričam nisu prošli ni osnovni spell check, kamo li bilo šta ozbiljnije.
- Propratna pisma su generička. U samo dva, možda tri slučaja se vidi da je osoba pogledala ko smo i na čemu radimo. Samo jedna osoba je napisala: “Posetila sam sajt i imam par ideja kako biste ga mogli unaprediti”.
Shotgun pristup možda dobro zvuči na papiru (šta je bolje, prijaviti se na 5 ili na 50 oglasa?), ali malo iskustva koje imam do sada takvo je da smatram da je količina vremena koju ću kao poslodavac uloži za kandidata proporcionalna količini vremena koju je on uložiš javljajući se na oglas. Ako je samo kliknuo Send zato što je lako, ogromna je verovatnoća da se njegov rezime ni po čemu neće isticati u moru drugih.
Možda grešim, ali mi se čini da je bolje prijaviti se na 5 oglasa uz dobro sastavljeno motivaciono pismo, posebno napravljeno za svaku od pozicija, umesto da se prijaviš na 50 otvorenih mesta i nigde ne privučeš pažnju.
Za sada prema shotgun pristupu ima love – hate stav. Hate deo je to što gomila rezimea oduzima dosta vremena. Love deo je to što će se ta gomila rezimea već posle prvog kruga odabira smanjiti na manje od 10% od početnog broja.
Videćemo kako će se cela stvar razvijati dalje.
Složio bih se da većina ljudi ide na shotgun princip, pogotovo kada je inicijalni vid komunikacije online (email i slično) – mnogo je lakše poslati generički email na 50 adresa nego se potruditi oko 5 kao što kažeš. Na jednu stranu meni je to dobro jer ti itekako filtrira kandidate za koje bi trebao da se zainteresuješ, ali ono što meni najviše smeta je vreme koje se utroši na pregledanje aplikacija, da bi zaključio da se 10% ljudi zapravo potrudilo samo da pokaže pravi interes za posao koji se nudi. Ljudi dotle idu sa shotgun prijavljivanjem da mi se desilo u prošlosti da dobijemo 3 identicne aplikacije, od iste osobe, sa različitih email adresa, za jedan isti oglas.
Uzgred šteta što je pozicija striktno vezana za NS, inače bih već poslao aplikaciju
.
Srećno sa potragom, za drugi i treći krug bih uveo testiranje što se tiče komunikacionih sposobnosti kao i prodaje i poznavanja Engleskog, a svakako i intervju uživo!
Poslednjih dana sam bio u slicnom poslu za Web Designera pa se javljalo sve i svasta.
Te shotgun kandidature u ovoj drzavi su ceste jer zavod za zaposljavanje koji placa ‘nezaposlenima’ trazi da im ljudi svake sedmice donesu 5 adresa tj firmi na koje su poslali kandidature.
Ali isto tako ima svasta
od onih ‘prije 2mjeseca sam zavrsio kurs za PC’ do onih ‘ja sam diplomiran arhitekta i radio bih ko web dizajner’.
)) E taj mi je uljepsao dan.
Naravo top of top je bio lik koji je napisao ‘imam ja vec posao, ali mogao bih se prebaciti kod vas. Prije nego sto se javim (posalje kandidaturu) htio bih znati koliko je placeno to radno mjesto.
@ misko
A u cemu je problem sto covek pita koliko se placa, pre slanja ‘tehnikalija’? Ustedeo je tebi i sebi vreme.
Da li si ti imao spreman odgovor na njegovo pitanje ?
@Area51
Jel koristite neki cms za klasifikaciju i obradu dokumentacije koju su vam ljudi poslali (CV, pracenje po intervjuima, i ostalo) ?
@Milan: u cemu? Pa zato sto to nije radno mjesto na traci u kojem imas normu. Maksimalan i minimalan iznos plate su poprilicno razliciti i jedini odgovor koji bih mu mogoa dati je … od 1E do 5000Eura. Zavisi sta on nudi za te pare.
Po meni je prilikom zaposljavanja mnogo vaznije da li firma dobija od zaposlenog to sto trazi i da li mu nudi to sto on treba. Pored toga postoji jos mnogo drugih stvari koje su vazne pa tek kad se to usaglasi onda se pregovara za platu koja vjerujem da je danas dosta ‘personalizovana’.
Misko, ne bih se bas slozila sa tobom.
Godinama unazad radim u kojekakvim firmama i mislim da veliki problem jeste to sto su plate toliko personalizovane.
Slazem se da je najbitnije jasno definisati da li radnik pruza to sto se od njega trazi i da li dobija ono sto mu je obecano. Moja iskustva su ipak tako daleko od ovoga. Sebe cesto nisam stedela na poslu (nepodnosljivi nivo stresa i prekovremeni sati se takodje ne mogu lako izmeriti, a u ovoj zemlji se to izgleda ni ne meri), a opet cesto mi je prebacivano kako nisam dovoljno dobra, i ne samo meni, nego svim zaposlenima, kako bi se pravila klima gde bi zaposleni imali osecaj krivice i kako im ne daj boze ne bi palo na pamet da traze vecu platu. S druge strane, za moje radno mesto nikada nije postojalo precizno definisan opis posla (sto mislim da je kljucno kako bi radnik uopste znao sta da radi sta se od njega ocekuje i na kraju krajeva da zna da je zeznuo stvar jer postoji dokument u kom pise “no no” za odredjene stvari) , tako da sam jedino intuitivnim metodama i gledanjem u pasulj mogla da pretpostavljam u cemu toliko gresim. S druge strane, nekako redovno poslodavac ne ispuni sve ono sto je obecao, prosto dozivis faktor iznenadjenja nakon par dana rada koji ukljucuje cinjenicu da radis na crno, ili da ti je samo deo plate ide preko racuna, da si prinudjen da potpises sporazumni raskid ugovora na samom pocetku gde si prakticno potpisao svoj otkaz i posle nemas pravi ni na nadoknadu sa biroa ako izgubis posao itd, pa onda plata ne prati evro itd.
Zbog svih ovih problema, zaista ne vidim i jedan razlog zasto poslodavac i radnik koji treba da pocne da radi za njega ne sednu normalno i civilizovano kako bi se dogovorili oko plate i zaduzenja i da se toga drze. Ne znam zasto je toliki greh pitati za platu, pa na kraju krajeva svi radimo zbog plate kako bismo platili racune i ostale troskove, planirali svoj zivot vracanje kredita i ako smo bas srecni pomalo i putovali.
Ne znam da li primecujete oko sebe, ali ljudi danas menjaju poslove brze od carapa (ne racunajuci zaposlene u drzavnim firmama), da im je toliko dobro, ne bi toliko cesto menjali, a i poneke poslodavce bih pitala kako to da im ni jedan radnik ne odgovara tj.kako je moguce da niko nije sposoban da ispuni zahteve odredjenog radnog mesta pa ih neprestano otpustaju i zaposljavaju nove. Novi radnik je novo gubljenej vremena, obucavanje, uhodavanje i tapkanje u mestu…zaista mislim da su poslodavci u mnogim slucajevima krivi jer traze krv, suze i znoj od zaposlenog, a da to ne osete na svom dzepu. Mislim da je svima jasno da je takva strategija povrsna i kratkorocna, ali se ovde vrlo uspesno primenjuje u 95% firmi.
PS: najbitnije sam izostavila. SLanje CV-a, motivacionog pisma, testiranja, intervjui su proces selekcije, ako je kandidat prosao sve ove krugove, onda je ocigledno najbolji na trzistu u tom momentu. Zanima me zasto je toliko problem motivisati, zadrzati radnika i na taj nacin izvuci najbolje iz njega u kasnijim fazama? Radni odnos izmedju poslodavca i zaposlenog je veoma proracunata veza i da bi funkcionisala, kao i sve druge veze mora biti na obostrano zadovoljstvo.
Sviđa mi se kako si ovu aktivnost iskoristio kao neko malo istraživanje, napravio poređenje sa prethodnim oglasom i sumirao rezultate.
Da li su ljudi toliko ocajni ili su jednostavno lenji, ne znam. Ali ja bih se smorila
))
Ilija, a kakve su slikice? Ima li cica
Lično mislim da to nema puno veze sa očajanjem. Moguće da im nije dovoljno stalo do konkretnog posla pa pošalju CV zato što nemaju šta da izgube, a možda opet ni ne vide ništa loše u pristupu koji koriste.
Što se pola tiče, raspored je negde pola-pola. Oko trećine rezimea ima prikačenu sliku.
Jo: hm, a zasto plate ne bi bile personalizovane? Nisam siguran kako je to bilo nekad, ali danas se na radnom mjestu traze odredjene karakteristike koje su prilagodjene poslu i klijentu (ili klijentima) a ne skoli i obrazovanju zaposlenog.
Mislim da su te ‘plate na osnovu skolovanja i godina iskustva’ stvar proslosti i mozda neka navika iz dobro nam poznatog komunizma/socijalizma. Logicno mi je da platis covjeka toliko koliko vrijedi i doprinosi, a ne zato sto se zove tako, izgleda tako ili je zavrsio tu i tu skolu ako ti nemas direktne koristi od tih njegovih karakteristika.
To o cemu ti pricas je upravljanje ljudima, pracenje njihovih performansi i motivacija istim i tu si u pravu. To je nesto sto dolazi poslije i ne mozes znati / vidjeti na intervju za posao jer se tamo svi (i poslodavac i kandidat) trude da ostave bolji utisak.
“Skolovali ovde doktora, stipendirala ga drzava, bio najbolji u klasi – zapalio za Australiju i bavi se molerajem”…Srbija.
Jadna je prica kad se stvar svodi na ostavljanje dobrog utiska.
Par mojih prijatelja su vrsni profesionalci u svom poslu bilo da se radi o administraciji, programiranju ili finansijama. Programeri i admini su manje-vise sa bradom od nedelju dana i podocnjacima.
Po tom ‘prvom utisku’ bi bilo koja nabrijana plavusa koja se razume u setovanje fajrvola dobila posao odmah.
U redu Misko, slazem se oko tvog nacina procene koliko radnik vredi, no ja sam vise mislila na to da personalizovana plata cesto znaci plivanje u mutnoj vodi. Citav moj post se odnosio da najiskrenije smatram da se mora jasno definisati za koliko radnik radi. Licno, muka mi je od toga da deo plate dobijam na racun, deo na ruke, a taj na ruke je iz nekog razloga 50 EUR manji od dogovorenog, ne znas po kom kursu se obracunava itd. Posaljes zvanican mail gde trazis objasnjenje, a glavonje ti cak ni ne daju odgovor zasto su ti okinuli po plati…dakle vise sam mislila na ove stvari. Dugo godina sam radila na menadzerskim pozicijama, jako dobro znam koliko je tesko naci dobrog, pozudanog, vrednog radnika, podjednako je tesko kao i naci pravog zivotnog saputnika (prosto smo kao nacija zastranili od sve nemastine i ludnice u kojoj zivimo), ali s druge strane, ono sto radnici u Srbiji dozivljavaju od svojih poslodavaca je blago receno jeza i uzas i sa takvim pristupom poslodavaca smatram da nikada necemo izvuci maximum od radnika.
@JO: te stvari o kojima pishes su strasne i mislim da se desavaju samo u Srbiji i eventualno njoj slicnim zemljama.