Navika po navika 13 08.01.'09
Leo Babauta sa Zen Habits kaže da navike treba menjati jednu po jednu, a ne odjednom odlučiti da želiš da “središ svoj život” i probati da guraš dosta izmena istovremeno. Savet je prilično jednostavan – jedna nova, jasno definisana dobra navika u 30 dana.
Treba jasno odrediti šta hoćeš da postigneš i definisati “okidač” – akciju koja prethodi navici. Na primer: “Kada završim sa kupatilom ujutro, oblačim se i idem da trčim”. Na ovaj način tačno znaš šta prethodi navici i to služi kao podsetnik. Sama odluka ne sme biti interna, promrmljana sebi u bradu jer se na taj način lako od nje može odstupiti. Recite drugim ljudima šta želite da postignete i obaveštavajte ih o progresu (ovo sa obaveštavanjem mi deluje malo preterano, ali dobro – ko voli nek izvoli).
Navika sa kojom sam počeo ovu godinu je redovno ustajanje. Od 3. januara svako jutro ustajem u isto vreme, bez obzira kada sam legao da spavam.
Ranije sam imao dosta problema sa spavanjem jer mi se često dešavalo da zamenim dan za noć, ali sam to sredio pre oko dve godine uvođenjem jasnog pravila – noć je za spavanje, tačka. Problem koji sada hoću da rešim je malo kasnije ustajanje pošto mi se često dešavalo da ustajem oko 9, max 10. Dok ja dođem k sebi, već je podne…
Letos sam probao da budem radikalan i redovno ustajem u 5. Super je kada ustaneš tako rano – niko ti ne smeta jer svi spavaju, nema ometanja tako da relativno lako ulaziš u flow itd. Problem je što si u 10 uveče desetkovan pa ako neko cima na piće ili odbijaš ili ćeš biti najumornija osoba u društvu koja samo želi da se dočepa kreveta. Status eksperimenta – propao u prvoj nedelji.
Zbog toga ovaj put nešto malo blaže i lakše – svako jutro ustajanje u 7. To vreme je mnogo realnije i do ponoći funkcionišeš skroz OK. Jutros je bio već 6-ti dan ustajem bez ikakvih problema u 7, a “okidač” je alarm na telefonu (neki sintetički, naporan zvuk).
Sledeći mesec ćemo videti nešto novo, možda po pitanju fizičke aktivnosti, zdravije ishrane ili “normalizacije” odnosa prema poslu.
PS: Kada malo bolje razmislim, tokom novembra i decembra sam usvojio jednu finu naviku – redovno čitanje knjiga. Razlog zašto sam ranije malo čitao knjige je zato što nisam imao knjiga koje me zanimaju. To se promenilo od kada sam opet počeo da poručujem literaturu sa Amazona, tako da mi je čitanje postalo deo svakodnevice.
Da, tako i ja pokušavam – rano ustajanje bez obzira na (ne)radne dane. Mene budi ovaj zvuk: http://bands.army.mil/music/bugle/reveille.asp
nema šanse da se prespava
Redovno ustajanje, ha? E pa uživaj dok možeš — da budem precizniji, dok nemaš djece.
Meni su ovi praznici baš poremetili spavanje – zagikujem do kasno i posle nema sile da ustanem. Ako i ustanem rano tog dana nisam ni za kakav posao koji zahteva neki mentalni napor. Uspela sam da sredim klopu (skoro da sam izbacila sav junk food iz jelovnika) i da uvedem redovnu fizičku aktivnost. Too much sitting kills web developers
Još samo ovo buđenje da sredim i uspeh je zagarantovan
Fora sa ustajanjem ujutru je okidač zašto uopšte ustraješ tako rano? U Internet industriji svi spavamo do podne jel realno nema potrebe ustati ranije, kad imaš na raspolaganju čitav dan da uradiš posao za taj dan. Prirodni alarm za ustajanje u isto vrijeme je direktno vezan za rutinsku obavezu — djeca koja idu u školu, regularan posao na kome moraš biti u određeno vrijeme, bitan sastanak u 9h ujutru i sl.
U našoj industriji to ne postoji. Ja eksperimentišem sa riverznom metodom, setovo sam 17h kao kraj radnog vremena, pa šta uradim uradim do tada. Evo danas sam usto u podne, bio do sad na kafi, i trošim vrijeme na ovaj post, znači imam još sat ipo na raspolaganju za posao i fajront. Da bi nešto stigo da uradim do 17h moram da mjenjam navike: ranije ustajem, manje vremena u gradu prije 17h i sl.
@Mario: Brzo bih ja taj alarm promenio
@Berislav: Haha, negde sam pročitao nešto u sledećem fazonu (parafraziram):
@Ivana: Praznici su posebna priča – nikako normalan režim… Sreća pa je sve nekako u par nedelja, pa kada prođu možeš da se dovedeš u red.
A to za kvalitetnu ishranu i fizičku aktivnost pozdravljam – definitivno nešto na čemu bih morao da poradim. Neki savet?
@Mark: Ja sam morning person tako da mi je to i dodani motivator za ustajanje ranije
Hm, ja drzim do sebe tako sto spavam do 12 sati svaki dan
imao sam te akcije sa ustajanjem rano, ali cim dodje prvi padobranac koji mi trazi nesto da uradim do ujutru ta navika se, prosto receno, uzjebe… Mozda se sa full time poslom to promeni 
Ilija, mozes da se budis i uz Kukuklok.com
A ja bih ti preporucila malo vise onakvih setnji kakvih smo imali ti, Oliver i ja. Naravno… bez palacinki na kraju
))
Moja nova navika je da se forsira pijenje vode 4-5 čaša najmanje dnevno.
Zastrašujuće je kad se setim da su prolazili dana da nisam pio najobičniju vodu.
Meni je ta fora sa obaveshtavanjem drugih shta radim jako fino legla kada sam poceo da radim sklekove. Mozda je samo stvar volje, ali kada znash da te drugi gledaju, nekako drugacije pristupash tome nego kada to radish samo za sebe i niko ne zna.
my 2c
Ma ja 15 godina pokušavam da ustajem ne rano nego bar malo ranije i ne vredi.
Makar ustao u šest i ceo dan bio nizašta, kada padne mrak meni se jednostavno ne spava. 
Mozda nije lose navijati sat kada treba da krenemo na spavanje umesto za ustajanje
@Nebojša: I ko je tome kriv? Ti ili padobranac?
@Dragana: Da, definitivno. Mada, sada je baš hladnjikavo tako da mi takve šetnje i otpadanje na tvrđavi i ne deluju ekstra privlačno. Kada otopli…
@Miloš: Šta si pio ako nisi pio vodu ako nije tajna?
@Kalkulus: Znam i poštujem, ali nekako bi baš bilo čudno da očekujem da ljude zanima kada sam ujutro ustao
Inače, nije došlo do promene – još uvek me drži ustajanje u 7 iako smo pre neko veče išli do grada i došli oko 1, 2.
@Mileusna: Noćna ‘tica. Kao što rekoh, ja sam morning person tako da meni to odgovara, ali znam dosta ljudi koji ujutro nisu ni za šta i funkcionišu tek kasnije, kad svi odu na spavanje. Ono što je meni jutarnji mir i tišina, to je njima mir i tišina posle ponoći.
@Nikola: Tu ima jedan problem, a to je da ti se ne spava uvek u isto vreme. Zabluda je da se isto trošimo svaki dan. Nekada se jednostavno više umorimo i leže nam se ranije, a nekada smo imali opuštencija dan i možemo ostati do kasno. Fazon sa ustajanjem rano je što se telo navikne, pa “dozira” tako da se uvek lepo odmorimo u skladu sa navikom kada ćemo ustati.
Skroz su mi dobre odluke i svidja mi se logika kojom ih sprovodis.
@ Eniac – da, stalni posao ce to srediti