Dužina blog teksta 8 16.07.2008
Dok sam bio klinac i tokom srednje mogao sam da sedim po ceo dan i čitam. Sećam se da sam jedno leto stukao “Rat i mir” za manje od tri nedelje. Sada su stvari skroz drugačije – ne mogu da se zadržim na nekom tekstu duže od 3 pasusa, posebno na internetu. Uvek mi nešto drugo odvuče pažnju pa mi duži tekstovi stoje otvoreni u tabovima danima dok ih čituckam malo po malo.
Verujem da nisam jedini. Takođe verujem da nije potrebno mnogo reči da bi se prenela poruka ili obradila neka tema. Čini mi se kao da ljudi pokušavaju da natrpaju previše stvari u svoje postove kako bi obradili sve potrebne detalje. Evo par saveta kako da pišete tekstove koji prenose poruku, a da ne zamaraju svojom dužinom:
- Prvo mindset – otarasite se osećaja da nešto mora biti dugačko i opširno da bi bilo vredno nečije pažnje. Čak je čest slučaj da ljudi upravo opširnošću pokušavaju da sakriju svoju neposobnost da kažu nešto konkretno. Setite se samo “sranja” na ispitima…
- Kraći tekstovi, 250 do 500 reči, izlomljeni u par kraćih celina. Ta dužina se meni pokazala kao dovoljna da se nešto kaže, a da ne davi i ne zahteva dubok udah pre čitanja. Sve preko 1000, 1500 reči je previše ako mene pitate.
- Ne mora sve da bude pokriveno jednim postom. Umesto jednog masivnog posta napravite seriju postova i tako u detalje obradite temu.
- Koristeći liste možete osetno da skratite tekstove jer omogućavaju da se nešto opiše korak po korak uz zadržavanje konteksta. Ukoliko su elementi liste duži od par reči naznačite najbitnije stvari kako bi se lista mogla brzo preletati. Ako nekog baš zanimaju detalji pročitaće sve.
- Pročitajte svoj tekst par puta pre nego što kliknete Publish dugme. Na taj način možete da izbacite gomilu viška i osetno podignete kvalitet teksta.
Kao i uvek, ne može se generalizovati. Nekada nešto mora da bude opisano nadugačko i naširoko. Ti slučajevi su ipak pre izuzetak, nego pravilo. Ovaj tekst ima nešto manje od 350 reči. Da li je preneta dovoljna količina informacija? Da li je rečeno nešto konkretno? Ja se iskreno nadam… 