iPad više nije vruća vest kao s početka godine. Internet i tržišni “stručnjaci” su svoju pažnju uglavnom prebacili na neke druge stvari (Windows Phone 7, gomila Android baziranih sprava itd), a klinci koji si govorili: “Sranje nema ni kameru” ili “Sranje nema card reader” ili “Sranje nema multitasking” su, iskreno se nadam, otišli da rade nešto pametnije sa svojim životima.
U isto vreme, Mac komuna se aktivno bavi iPadom. Jedni čekaju dan kada će moći da se poigraju sa spravom da vide da li je “to to”, drugi već znaju da će je pazariti, treći spremaju posebne verzije svojih aplikacija da budu dostupne kada prodaja krene itd. Sve u svemu, nema sumnje da će iPad naići na dosta early adoptera (biće redova pred prodavnicama, bez brige).
Ono što je meni zanimljivo kada gledam kako ljudi reaguju na ovu novu spravu je koliko ih mnogo ima bez imalo mašte. Naravno, kada ljudi gledaju na parče opreme onda gledaju kako će njima odgovarati, ali u tom slučaju bi trebalo da se suzdrže komentara o tome kako će proizvod proći na tržištu. “iPad će biti teška propast zato što nema kameru” ili “iPad će biti teška propast zato što nema multitasking” su izuzetno glupi komentari. “Neći kupiti iPad zato što nema multitasking” je već mnogo bolje.
Kada kažem da ljudi nemaju mašte, mislim pre svega na jednostranost sa kojom gledaju neke stvari oko sebe – samo i isključivo “iz svojih cipela” i samo i isključivo sadašnje vreme. To je pogrešno jer pojedinci nisu reper, a koncepti i proizvodi uglavnom evoluiraju tokom vremena.
Moje lično mišljenje je da je iPad prekretnica u računarstvu, a samo zato što iPad i slične uređaje mogu jasno da vidim u nečijim rukama kada kažem: Zamisli…
- … doktora koji obilazi svoje pacijente sa jednostavnim računarom u svojim rukama.
- … agent koji jednu ovakvu spravicu koristi da bi pokazao nekretnine koje mu se čine da bi bile zanimljive njegovim klijentima. Ne mora da zakreće monitor i daje miša ljudima, dovoljno je da im da spravu u ruke i oni će se već snaći – slide za kretanje kroz slike, pinch za zoom itd.
- … nekoga ko se vratio sa višemesečnog puta po egzotičnim zemljama, i upravo je izašao na kafu sa prijateljem da se vide posle sveg tog vremena, popričaju i pregledaju fotke.
- … lenje nedeljno jutro u krevetu uz članke koje je neko našao zanimljivim, ali jednostavno nije stigao da pročita tokom radne nedelje.
- … fotografa na terenu koji koristi veliki ekran da klijentu pokaže neke od snimaka, umesto da se cimaju sa 3″ ekranom na samoj kameri.
itd, itd, itd. U većem broju slučajeva imam problem da zamislim kako bi programeri, dizajneri, number cruncheri, novinari i većina ostalih profesija koji što zbog posla, što zbog ličnog izbora “žive” na interentu, koristili iPad kao svoju primarnu spravu. Nije iPad ni za dugo kucanje, programiranje, precizan rad u alatima za obradu fotografija itd. Za to postoje mnogo bolji uređaju koji su odavno na tržištu.
S druge strane, nemam problema da zamislim obične ljude kako koriste iPad ili sličan uređaj kao primarni računar. Kada podvučem crtu, iPad nije direktno namenjen ljudima koji čitaju ovaj tekst. U pitanju je mobilni računar namenjen ljudima kojima verovatno nikada neće pasti na pamet da se prepišu na RSS feed bloga kao što je ovaj.
Revolucija kod ove sprave je što je iPad prvi računar koji neće zastrašiti nikog, već će ga ljudi jednostavno uzeti u ruke i početi da se igraju sa njim. Svi “stručnjaci” koji komentarišu da će iPad propasti zato što nema ovo ili ono od drveća ne vide šumu.
Jutros nešto razmišljam o podršci i praćenju korisnika – ne bi li bilo lepo znati koje je stranice korisnik prethodno posetio (i kako je došao do njih) pre nego što vas je kontaktirao za pomoć? Iz toga bi se dosta dalo zaključiti: koliko posetioci stvarno obraćaju pažnju na dokumentaciju, da li prvo pretražuju ili odmah klikaju na Contact dugme itd.
I tako nažvrljam na papiru sledeće:
posete -< otvorene stranice
Svaka poseta može da ima niz otvorenih stranica. Dovoljno jednostavno samo po sebi, ali nedovoljno ukoliko se ne prati sa koje stranice je korisnik došao na koju stranicu. Davno smo prerasli browsere sa jednim prozorom i doba kada su se korisnici linearno kretali kroz sajt. Ponašanje današnjih korisnika više liči na drvo sa gomilom račvanja nego na flat listu stranica koje su posetili.
I tu je problem – kako pratiti koje stranice otvaraju koje stranice?
Prva stvar koja mi je pala na pamet je jednostavno kačenje ID-ja trenutno otvorene stranice na sve linkove na stranici (jedna linija JavaScripta bi sasvim lako nakačila ove vrednosti):
http://www.activecollab.com/contact?from=123
gde je from vrednost ID trenutno otvorene stranice u logu. Najveći problem kod ovog pristupa je što se “prljaju” URL-ovi sa podacima koji bi generalno trebalo da se prenose u pozadini.
Takođe ne znam kako botovi pretraživača tretiraju ovakve URL-ove. Da li smatraju stranicu drugačijom kada je GET parametar drugačiji? U kojoj situaciji ignorišu određene GET parametre? Kada liče na hash? Ima li neko više informacija o ovome?
Očigledno “prljanje” bi se dalo rešiti JavaScriptom tako što se presreće klik događaj svakog linka i pre same redirekcije kači ID trenutno otvorene stranice. Ovo ne bi radilo kada posetilac otvara linkovanu stranicu u novom tabu jer se tada preskače klik događaj. Otvaranje stranica u novom tabu je dosta čest slučaj, posebno kada se traže neke informacije bez da se jasno zna gde se iste nalaze (nakon pretrage foruma npr – posetilac će isklikati sve top teme u novim tabovima i tražiti odgovor na svoj upit u njima).
Druga opcija je da se oslonimo na browser da nam kaže odakle je korisnik došao. Ovo je nepraktično zato što nije potpuno rešenje (neki korisnici isključu prosleđivanje referrer informacija) i što bi onda na osnovu referer stranice morali da kopamo po logu i tražimo tačan ID prethodne stranice. Deluje kao nepotreban korak pošto taj info već ionako imamo na prethodnoj stranici.
Treća opcija koja mi je pala na pamet je da se jednostavno svim linkovima doda rel=”nofollow”, a struktura sajta ponudi kao sitemap. Ovo je naravno jako glupo pošto bi pretraživač video gomilu stranica na koje ni jedna druga stranica “zvanično” ne linkuje i verovatno bi im dobrano oborio vrednost.
I tako ne dođoh ni do kakvog zaključka… Cela ova priča je samo razmišljanje naglas. Zakucam tako ponekad sa problemom koji mi deluje interesantno iako i nemam stvarnu potrebu za rešavanjem istog. Zanimljivo je ipak, kao vežba za vijuge ako ništa više 
Svi znamo onu staru: “Pare ljude kvare” ili blažu preformulaciju da bilo koji oblik moći nad grupom ljudi kvari osobu koja je ima. Čak je toliko ponavljana da je mnogi ljudi uzimaju kao istinu bez nekog preteranog razmišljanja.
Jedna zanimljiva perspektiva na koju sam naleteo (ne sećam se tačno gde) je to da novac ne kvari ljude, već da samo pokazuje kakvi su stvarno kada više ne moraju da budu fini. Zanimljiva perspektiva u svakom slučaju koja potvrđuje ideju na koju sam nailazio na niz mesta, a to je da su skromnost i zdrav odnos prema ljudima koji te okružuju značajniji nego novac i moć. Šupak sa parama je i dalje samo šupak, a ljudi ih baš i ne vole.
Neke od knjiga koje sam nedavno pročitao, a da se kroz njih provlače ideje o značaju veza koje gradimo sa ljudima, kao i o skromnosti: Egonomics, How to Win Friends and Influence People, First Things First, Good to Great i Plain Talk.
Dizajn ovog bloga se nije menjao više od dve i po godine. Iako sam ranije sam radio dizajn za blog, prethodni je bila malo prerađena OrangeScale Laila/Butterfly tema koju sam reckao i seckao po svojim potrebama i željama:
No, toj temi je odzvonilo i zamenjana je sa novom, custom temom koju je radila sjajna SuperAwesome ekipa (hvala!) Iako ovaj dizajn nije bio namenjen ovom blogu, već jednom side projektu za koji se ispostavilo da nemam vremena, mislim da je fino “seo” i da sajt izgleda značajno bolje.
Sve je još uvek sveže i nisam 100% siguran da sam pokrio sve fajlove teme, pa bih stvarno bio zahvalan da mi javite ako naletite na neke propuste i nedoslednosti.
Zamislite koliko bi tek followera imala da nešto i piše
