Kada sam se pre dve i po godine prebacivao sa Windowsa na Mac, jedna od prvih stvari koju sam primetio da mi nedostaje je mogućnost kreiranja novog fajla u folderu direktno iz Findera. U Windows Exploreru je to lako – desni klik kada ste folderu, pa iz New menija izabereš tip koji hoćeš da kreiraš.
Toga na Mac OS-u nema… U jednom momentu sam čak i kreirao Automator akciju za kreiranje novo fajla, ali je nisam previše koristio pošto je bila previše zavučena i nezgrapna. Čak je i otvaranje Terminala, navigacija do foldera i kucanje edit (ili mate u zavisnosti od toga koji sam tekst editor tada koristio) komande bilo zgodnije od nje.
Amater, šta reći Međutim, juče uzmem da pročitam stvari koje su mi ostale nepročitane i naletim na članak koji opisuje kako su različiti operativni sistemi pristupali odnosu fajl menadžera i aplikacija, kao i kreiranju novih fajla. Na kraju članka ima i jednostavan trik kako da omogućite lako kreiranje novih fajlova, kao i fajlova na osnovu šablona u Finderu.
Trik se oslanja na ugrađeno ponašanje u Finderu – kada krenete da premestite nešto iz zaključanog foldera, sistem će umesto premeštanja napraviti kopiju.
Ispratite sledeće korake i sve će vam biti jasno:
Napravite folder “New File” negde gde vam neće smetati (ja sam ga stavio u svoj home folder)
U njemu napravite niz praznih fajlova. Ja imam “New Text File.txt”, “New PHP File.php” i “New HTML File.html” (plus jedan folder, čisto za testiranje)
Desni klik na “New File” i otvorite Get Info dijalog. U General sekciji otkačite Locked opciju kao na slici
Kada ste to završili, prevucite folder u Dock i kreirajte Stack
Sada je dovoljno da uzmete i prevučete fajl iz “New File” Stacka u folder gde želite da kreirate novi fajl i Finder će temo napraviti kopiju koju dalje možete da koristite kako vam je volja:
Najbolja stvar je što fajlovi ne moraju da budu prazni, pa možete imati i template. Uz to, niste ograničeni samo na fajlove. Imate strukturu foldera i fajlova koju uvek koristite za projekte? Kreirajte template folder, nabacajte u njega sve što inače koristite i to je to – celu strukturu ćete kasnije kopirati prostim prevlačenjem. Još jedna dobra stvar je da je folder zaključan, tako da nećete moći da greškom ispreturate, izmenite ili obrišete svoje fajlove. Da biste to mogli da uradite, moraćete prethodno da otključate folder što je dodatni stepen “zaštite” od brljanja.
Toliko od mene. Pročitajte gore pomenuti članak za detalje i “teorijsku podlogu” o ovoj prilično jednostavnoj operaciji koja je iz nekog razloga uvek zakomplikovana na svim platformama.
Sećam se dana pre nego što ću pazariti svoj prvi PC. Kasnije je vreme pokazalo da sam daleko od hardverskog entuzijaste i da mi je hardver zanimljiv samo u periodu pre nego što pazarim novi računar, ali sam tada čitao sve što se moglo naći o računarima.
Bila je to ’98. godina i od magazina sam uglavnom kupovao Mikro. Za PC Press se nije uvek imalo para Ono čega se sećam iz jednog od tih starih brojeva Mikra je bio i članak o prvim iMacovima.
Na slici gore nije taj članak, već nešto što sam našao na netu. Mikro verzija je bila dosta mračnija, sa tamnijim fotkama.
Prvi iMac je bio stvarno čudan računar – sve je bilo u kućištu monitora, imao je ručku na poleđini, ugrađene zvučnike, uvrnut miš i zanimljivu tastaturu, CD ROM direkt ispod ekrana… Uz sve to, dolazio je u nizu različitih boja:
To je stvarno bila sprava koja je odskakala od svega ostalog što sam mogao naći (sive kutije sa sivim monitorima, sivim tastaturama i sivim miševima). Par godina nakon toga, Steve Jobs je “progralisao” smrt CRT-ovima u Apple ponudi i predstavio “lampu”:
Sa prvim iMacom Apple je krenuo u all-in-one desktop computer avanturu gde i dan danas prednjači u odnosu na sve konkuretne.
Pored starog sivila, PC kućišta sada dolaze u različitim bojama i prave ih od različitih materijala, ali i dalje mi izgledaju kao da nisu puno napredovali. To su i dalje ekstra bučne kante pored stola, pune skupe elektronike kojoj cena pada stravičnom brzinom, povezane šumom kablova na monitore, miševe i tastature koji dizajnom ne idu jedno uz drugo.
Ekstremnu proširivost i fleksibilnost što se nadogradnje tiče ostavljam entuzijastama koji svaka 3 meseca menjaju grafičke karte i procesore, dodaju diskove i ugrađuju vodena hlađenja. Moj lični izbor je uvek pre skladan dizajn sa pričom, iako isti možda dolazi uz neka ograničenja.
Danas Dragan pomenu Postbox. Pošto generalno imam slabost prema email klijentima (da li sam pominjao da mi je neostvareni san da napravim webmail aplikaciju?) i pošto je beta dostupna za besplatan download, odmah sam je skinuo da vidim o čemu se radi. Pokrenuo, podesio GMail (jako jednostavno) i otvorio par mailova koje je prve skinuo.
Hteo sam da vidim da li se kači kroz POP3 ili kroz IMAP da mi ne bi kojim slučajem brisao poruke sa servera pa sam otvorio settings dijalog za account. A tu poznata slika – Mozilla Thunderbird! Kasnije sam proverio i stoji – Postbox je zasnovan na Thunderbirdu. Mnogi će reći da je to dobra stvar jer se gradi na stabilnoj osnovi, ne rasipaju se resursi jer se nadgrađuje na hiljadama već utrošenih sati, a i projekat automatski nasleđuje sve što Thunderbird u budućnosti uradi itd. Sve to stoji i siguran sam da će Postbox naći hiljade poklonika i mušterija. Ali…
Kada god probam neki novi email klijent uvek doživim malo razočarenje jer uvek vidim propuštenu priliku da se za desktop klijente bude ono što je GMail bio za webmail aplikacije, prilika da se zaboravi sve što se do sada znalo o desktop email klijentima i napravi nešto sam drugačijom vizijom od “hajde da potučemo Outlook po broju ugrađenih mogućnosti” ili “hajde da Thunderbirdu dodamo social dimenziju” ili “hajde da prenesemo desktop interfejs u browser”.
Iskreno mislim da postoji mesto za email klijent napravljen sa “hajde da napravimo email klijent koji će raditi kako ja želim pa makar se to kosilo sa svim konvencijama koje sada važe među desktop klijentima” vizijom. Trebalo bi da dođe neko i da na drugačiji i svež načim pristupu problemu koji se već godina rešava na isti način, neko ko će uraditi ono što je Basecamp uradio web baziranim alatima za upravljanje projektima ili Gmail webmail aplikacijama.
Od svih glasina o tome šta će biti predstavljeno na ovogodišnjem MacWorldu mene su najzanimljivije bile sledeće tri – novi Mac Mini, novi Cinema monitori i novi iWork. Od tri navedene samo je iWork stvarno i predstavljen. No dobro…
Pošto uglavnom koristim Pages (Numbers i Keynote koristim kada moram), prevashodno su me zanimala unapređenja te aplikacije kao i potencijalne novosti koje iWork kao celina donosi. Evo tri koje su mi privukle pažnju:
iWork ’09 fajlovi više nisu paketi. Subversion koristim svakodnevno u radu sa kodom, ali je problem što se iWork ’08 i Subversion ne slažu baš lepo zato što iWork fajlovi nisu fajlovi, već paketi. Pakete Mac OS tretira kao fajlove, ali su u stvari folderi. Pri svakom čuvanju iWork čisti paket ujedno brišući .svn foldere unutar njega što napravi pravi mali nered sa SVN-om. iWork ’09 fajlovi su napokon pravi fajlove pa je verzionisanje moguće i bez prljavih trikova. *
Full screen mod u Pages. Ovaj mod je super kada želite da pišete, a da vam druge aplikacije ne odvlače pažnju. Pred vama je samo ono na čemu radite i ništa drugo. Iako postoji niz aplikacija koje nude sličnu funkcionalnost (WriteRoom, MacJournal itd), lepo je videti ovo kao dao Pages i izvedeno na Apple način.
iWork.com sharing. Još uvek u beti, ali ideja o centralnom mestu za dokumente gde ljudi mogu brzo da ih pregledaju, skinu u formati koji njima odgovara i komentarišu deluje jako dobro. No, da bi se stvarno videla vrednost ovakvog servisa treba ga i koristiti tako da ću se suzdržati od bilo kakvih komentara osim da cela stvar deluje zanimljivo.
Nema sumnje da je iWork napredovao sa novom verzijom i da se kreće u zanimljivom pravcu (iWork.com), ali sumnjam da ću upgradeovati u skorije vreme. Kao nekome ko office alate koristi relativno retko i za najosnovnije poslove, a već ima iWork ’08, ovaj upgrade mi ne donosi dovoljno unapređenja kako bih opravdao trošak od $79.
* Tehnički se ništa nije promenilo – iWork i dalje koristi pakete, ali ih pri čuvanju ne čuva kao folder, već kao zip arhivu. Stari način je i dalje podržan i može se uključiti na Preferences dijalogu.
Pre par dana su nam stigle dve Vista licence, za nove laptope. Za razliku od starih mašina gde su Windows instalacije bile kasične virtualne mašine unutar Mac OS-a, sa novima smo odlučili da idemo na dual boot variajntu.
Evo je procedura:
Pokrenete Boot Camp Assistance aplikaciju (nalazi se u /Applications/Utilities) i kažete da želite novu Windows instalaciju. Aplikacija će vam omogućiti da kreirate novu particiju i nakon toga tražiti od vas da ubacite instalacioni disk i restartujete računar.
Računar će se restartovati i ide klasična Windows instalacija (offtopic: da li sam se ja tripujem, ili Vista installer traži mnogo manje informacija od ranijih Windowsa?)
Kada se instalacija završi i ulugujete se sa Windows nalogom, izbacite Windows i ubacite Leopard instalacioni disk koji ste dobili uz računar. Na disku se nalaze svi potrebni drajveri plus Boot Camp Control Panel alat. Ovaj alat vam omogućava da konfigurišete hardver i da restartujete računar tako da se pri sledećem startu pokreće Mac OS (Restart in Mac OS).
Nema cimanja sa više diskova sa drajverima, dodatnim softverom za particionisanje diska itd. Sve što je potrebno je Windows i Leopard instalacioni diskovi i malo vremena.
Veliki smor kod dual boot setupa je to što treba da restartujete računar u drugi OS ako vam treba neki fajl ili program. Takođe, ne možete da koristite paraleleno dva operativna sistema. Proizvođači alata za virtualizaciju su uvideli problem tako da sada alati kao što jeVMware Fusionbez problema koriste postojeće Windows particije na disku i mogu da ih podignu kao virtualne mašine.
I dva mala dodatka za kraj:
Kada palite računar, možete birati particiju sa koje da se bootuje sistem tako što držite pritisnut taster Alt.
Oliver mi reče da Boot Camp može da pravi problema ako je disk već particionisan. Nisam imao slične probleme, ali ipak prenosim – ako se Boot Camp buni, a vi imate više od jedne particije na disku, moguće da je to uzrok problema.
UPDATE: Zašto dual boot, a ne klasična virtualna mašina? Zato što ponekad Windowsu zatrebaju SVI dostupni resursi, kao za partijicu novog Call of Duty-ja na primer
Međutim, juče uzmem da pročitam stvari koje su mi ostale nepročitane i naletim na članak koji opisuje kako su različiti operativni sistemi pristupali odnosu fajl menadžera i aplikacija, kao i kreiranju novih fajla. Na kraju članka ima i jednostavan trik kako da omogućite lako kreiranje novih fajlova, kao i fajlova na osnovu šablona u Finderu.
