Pre nego što ću poći na put krajem oktobra, aktivirao sam svoj prašnjavi i zaboravljeni Facebook nalog kako bih imao gde da kačim fotke i lakše ostanem u kontaktu sa ljudima kući. Danas manje više svi imaju Facebook i na njemu je lakše i jeftinije komunicirati sa ljudima nego bilo kojim drugim alatom (cena postane bitna u inostranstvu). Umesto da žoglirate SMS-om, Skypeom, emailom, Flickrom i čime sve ne, manje više svi koji vam trebaju su na Facebooku, ili imaju nekog preko koga lako možete poslati poruku, sliku, šta već.
O tome da li je Facebook zla korporacija kojoj je samo stalo do vaših podataka ili ne možemo nadugačko i naširoko, ali da uspevaju da na internet privuku ljude koji ga ranije i nisu baš previše koristili, za to im treba skinuti kapu.
Ono što mi se u celoj priči nije baš previše svidelo je što je ovaj blog ostao pomalo zapostavljen. Kada naletim na nešto zanimljivo, okačim na FB, ono što mi je u trenutku na pameti šaljem kao status, a i fotke, kojih se nakupilo u zadnjih par meseci, takođe tamo postavljam. To mi (za sada) ima smisla pošto na FB ima stvarno dosta ljudi do kojih mi je stalo, a koji nikada neće čitati ovaj blog ili me pratiti na twitteru ili na Flickru.
Rešenje je do određene mere spojiti jedno i drugo. Jedna od mogućnosti je da iz Facebooka izvučem stvari koje mislim da su zanimljive, i okačim ih ovde. Facebook ima API, ovaj blog je pod mojom potpunom kontrolom, a uz to vozi WordPress pa već postoji sila gotovih dodataka.
Tako sam danas lepo uzeo i podesio Fotobook, zanimljiv i stabilan plugin koji iz jednog ili više FB naloga izvlači albume sa slikama i slaže ih u stranice bloga. Iako mi je za sitnija peglanja trebao koji sat, sve se jako lako namešta i radi kako treba. Još treba da upeglam par stvarčica, ali za sada mi je skroz OK kako izgleda – pošto do danas nije bilo nikakvih albuma na blogu, ovo je definitivno napredak.
I tako… Ko do sada nije video fotke sa puta, evo ih na sajtu, a za komentare i tagovane aktere, ipak ćete morati na FB… Za sada 
Postovi izvinjenja obično idu na blog kada autor ne napiše ništa duži vremenski period i onda objavi nešto u fazonu: “Ima već dva meseca kako ništa nisam napisao na ovom blogu. Stigle me obaveze, imam oštar deadline i ne stižem da pišem toliko često. Izvinjavam se! Kada prođe frka, pisaću o blah blah blah…”
U par navrata sam objavljivao slične postove i na ovom blogu dok sam ređe pisao. Nisam jedini – naletao sam na slične stvari i drugde na netu. Obično je takav post jedino što je objavljeno posle višenedeljne ili čak višemesečne pauze (uzrok takvog posta) iza koga sledi isto toliko dug, a često i znatno duži tajac.
Ne pije to vodu.
Najbolji post izvinjenja je – pravi post. Izvinjenjem niste ništa rekli osim da ste svesni da dugo niste pisali i izjadali se zbog svoje trenutne situacije, ali pravim postom više nema potrebe za izvinjenjem. Upravo ste napisali i objavili nešto novo i korisno i rešili problem. Posle samo treba gledati i nastaviti pisati, a ne pustiti da blog polako umre.
Po FeedBurner statistikama Area51 je najnečitaniji blog u Srbiji
Ah te tranzicije posle akvizicija…
Godina se polako bliži kraju. Tokom 2008. sam dosta više vremena posvetio blogu nego ranije i, po mom ličnom mišljenju, tekstovi su ako ne kvalitetniji, a ono bar raznovrsniji, šareniji i češći nego ranije. Zato sam na brzinu proleteo kroz arhivu i izdvojio postove objavljene tokom ove godine za koje smatram da su dovoljno zanimljivi da opet budu pomenuti.
Tehnike
- Dužina blog teksta – Šta je bolje – kratak ili dugačak članak? Ja sam skroz za kraće varijante – lakše se konzumiraju, a uz to te teraju da budeš precizan i sažet.
- Negativna emocija, signal za promenu – Jedan od mojih omiljenih postova. Negativne emocije su dobra stvar zato što te navode da spoznaš šta je tačno problem, a time si već korak bliže rešenju.
- Čitati o produktivnosti nije produktivno – Kratak post i mala istina. Raditi je uvek bolje nego čitati o tome kako raditi efikasnije.
- Vreme i pažnja – Dva neobnoviva resursa koja imamo i koja treba da štitimo i kako isti utiču na produktivnost.
- Par saveta za držanje prezentacija – Mislim da su mi tek u Zagrebu stvari legle na mesto što se prezentovanja tiče i ovo su neke beleške posle prezentacije.
- Ime – važna sitnica – Ovo je sveže, ali je u listi jer mislim da je tema zanimljiva, primenljiva i provereno daje rezultate.
Poslovanje i srodne teme
- Standard i Pro ili kako sam sebi biti konkurencija – Da li jeftinija verzija ugrožava prodaju skuplje ako prodajete dve verzije proizvoda?
- Dva razloga zbog kojih je bitno prodavati što pre – Novac i feedback korisnika.
- Kratko o podršci – Neke kratke beleške o podršci softverskog proizvoda godinu dana nakon što smo počeli to da radimo.
- Softver po meri i fokus – Da li nuditi prilagođavanje softvera specijalnim potrebama kupca kao uslugu ili se fokusirati samo na razvoj samog proizvoda?
- Rast kroz edukaciju – Priča o uspešnom projektu jedne američke firme koja je otvorila ogranak koji se bavi edukacijom i pozitivan uticaj koji takav potez može imati na matičnu firmu.
- The E-Myth Revisited, beleške – E-Myth Revisited definitivno tera na razmišljanje, a ovde su neke moje beleške.
- Eureka! momenti – Velike stvari se ne dešavaju preko noći, već se dosta dugo kuvaju. Ljudi, a posebno mediji, imaju tu čudno osobinu da nađu tačan trenutak i eureka momenat iako isti možda nikada nije ni postojao.
- Pravi posao – Rodbina i okruženje često na aktivnosti koje ne podrazumevaju odlazak u neku halu ili kancelariju ujutro i povratak iz iste uveče ne gledaju kao na pravi posao, bez obzira na prihod koji takav posao donosi.
- Rad vikendom – Radim vikendom zato što to volim… I zato što sam užasno nedisciplinovan po tom pitanju…
- Social Proof – Jedna od prečica koju naš mozak koristi pri donošenju odluke. Fun stuff!
Programiranje i razvoj
Tech & Geek
Nasumično
Hvala svima na čitanju i strpljenju! Sve najbolje u Novoj Godini!
Dok sam bio klinac i tokom srednje mogao sam da sedim po ceo dan i čitam. Sećam se da sam jedno leto stukao “Rat i mir” za manje od tri nedelje. Sada su stvari skroz drugačije – ne mogu da se zadržim na nekom tekstu duže od 3 pasusa, posebno na internetu. Uvek mi nešto drugo odvuče pažnju pa mi duži tekstovi stoje otvoreni u tabovima danima dok ih čituckam malo po malo.
Verujem da nisam jedini. Takođe verujem da nije potrebno mnogo reči da bi se prenela poruka ili obradila neka tema. Čini mi se kao da ljudi pokušavaju da natrpaju previše stvari u svoje postove kako bi obradili sve potrebne detalje. Evo par saveta kako da pišete tekstove koji prenose poruku, a da ne zamaraju svojom dužinom:
- Prvo mindset – otarasite se osećaja da nešto mora biti dugačko i opširno da bi bilo vredno nečije pažnje. Čak je čest slučaj da ljudi upravo opširnošću pokušavaju da sakriju svoju neposobnost da kažu nešto konkretno. Setite se samo “sranja” na ispitima…
- Kraći tekstovi, 250 do 500 reči, izlomljeni u par kraćih celina. Ta dužina se meni pokazala kao dovoljna da se nešto kaže, a da ne davi i ne zahteva dubok udah pre čitanja. Sve preko 1000, 1500 reči je previše ako mene pitate.
- Ne mora sve da bude pokriveno jednim postom. Umesto jednog masivnog posta napravite seriju postova i tako u detalje obradite temu.
- Koristeći liste možete osetno da skratite tekstove jer omogućavaju da se nešto opiše korak po korak uz zadržavanje konteksta. Ukoliko su elementi liste duži od par reči naznačite najbitnije stvari kako bi se lista mogla brzo preletati. Ako nekog baš zanimaju detalji pročitaće sve.
- Pročitajte svoj tekst par puta pre nego što kliknete Publish dugme. Na taj način možete da izbacite gomilu viška i osetno podignete kvalitet teksta.
Kao i uvek, ne može se generalizovati. Nekada nešto mora da bude opisano nadugačko i naširoko. Ti slučajevi su ipak pre izuzetak, nego pravilo. Ovaj tekst ima nešto manje od 350 reči. Da li je preneta dovoljna količina informacija? Da li je rečeno nešto konkretno? Ja se iskreno nadam…
