Danas Dragan pomenu Postbox. Pošto generalno imam slabost prema email klijentima (da li sam pominjao da mi je neostvareni san da napravim webmail aplikaciju?) i pošto je beta dostupna za besplatan download, odmah sam je skinuo da vidim o čemu se radi. Pokrenuo, podesio GMail (jako jednostavno) i otvorio par mailova koje je prve skinuo.
Hteo sam da vidim da li se kači kroz POP3 ili kroz IMAP da mi ne bi kojim slučajem brisao poruke sa servera pa sam otvorio settings dijalog za account. A tu poznata slika – Mozilla Thunderbird! Kasnije sam proverio i stoji – Postbox je zasnovan na Thunderbirdu. Mnogi će reći da je to dobra stvar jer se gradi na stabilnoj osnovi, ne rasipaju se resursi jer se nadgrađuje na hiljadama već utrošenih sati, a i projekat automatski nasleđuje sve što Thunderbird u budućnosti uradi itd. Sve to stoji i siguran sam da će Postbox naći hiljade poklonika i mušterija. Ali…
Kada god probam neki novi email klijent uvek doživim malo razočarenje jer uvek vidim propuštenu priliku da se za desktop klijente bude ono što je GMail bio za webmail aplikacije, prilika da se zaboravi sve što se do sada znalo o desktop email klijentima i napravi nešto sam drugačijom vizijom od “hajde da potučemo Outlook po broju ugrađenih mogućnosti” ili “hajde da Thunderbirdu dodamo social dimenziju” ili “hajde da prenesemo desktop interfejs u browser”.
Iskreno mislim da postoji mesto za email klijent napravljen sa “hajde da napravimo email klijent koji će raditi kako ja želim pa makar se to kosilo sa svim konvencijama koje sada važe među desktop klijentima” vizijom. Trebalo bi da dođe neko i da na drugačiji i svež načim pristupu problemu koji se već godina rešava na isti način, neko ko će uraditi ono što je Basecamp uradio web baziranim alatima za upravljanje projektima ili Gmail webmail aplikacijama.
Da se malo protresu stvari…
Od svih glasina o tome šta će biti predstavljeno na ovogodišnjem MacWorldu mene su najzanimljivije bile sledeće tri – novi Mac Mini, novi Cinema monitori i novi iWork. Od tri navedene samo je iWork stvarno i predstavljen. No dobro…
Pošto uglavnom koristim Pages (Numbers i Keynote koristim kada moram), prevashodno su me zanimala unapređenja te aplikacije kao i potencijalne novosti koje iWork kao celina donosi. Evo tri koje su mi privukle pažnju:
- iWork ’09 fajlovi više nisu paketi. Subversion koristim svakodnevno u radu sa kodom, ali je problem što se iWork ’08 i Subversion ne slažu baš lepo zato što iWork fajlovi nisu fajlovi, već paketi. Pakete Mac OS tretira kao fajlove, ali su u stvari folderi. Pri svakom čuvanju iWork čisti paket ujedno brišući .svn foldere unutar njega što napravi pravi mali nered sa SVN-om. iWork ’09 fajlovi su napokon pravi fajlove pa je verzionisanje moguće i bez prljavih trikova. *
- Full screen mod u Pages. Ovaj mod je super kada želite da pišete, a da vam druge aplikacije ne odvlače pažnju. Pred vama je samo ono na čemu radite i ništa drugo. Iako postoji niz aplikacija koje nude sličnu funkcionalnost (WriteRoom, MacJournal itd), lepo je videti ovo kao dao Pages i izvedeno na Apple način.
- iWork.com sharing. Još uvek u beti, ali ideja o centralnom mestu za dokumente gde ljudi mogu brzo da ih pregledaju, skinu u formati koji njima odgovara i komentarišu deluje jako dobro. No, da bi se stvarno videla vrednost ovakvog servisa treba ga i koristiti tako da ću se suzdržati od bilo kakvih komentara osim da cela stvar deluje zanimljivo.
Nema sumnje da je iWork napredovao sa novom verzijom i da se kreće u zanimljivom pravcu (iWork.com), ali sumnjam da ću upgradeovati u skorije vreme. Kao nekome ko office alate koristi relativno retko i za najosnovnije poslove, a već ima iWork ’08, ovaj upgrade mi ne donosi dovoljno unapređenja kako bih opravdao trošak od $79.
* Tehnički se ništa nije promenilo – iWork i dalje koristi pakete, ali ih pri čuvanju ne čuva kao folder, već kao zip arhivu. Stari način je i dalje podržan i može se uključiti na Preferences dijalogu.
Pre par dana su nam stigle dve Vista licence, za nove laptope. Za razliku od starih mašina gde su Windows instalacije bile kasične virtualne mašine unutar Mac OS-a, sa novima smo odlučili da idemo na dual boot variajntu.
Evo je procedura:
- Pokrenete Boot Camp Assistance aplikaciju (nalazi se u /Applications/Utilities) i kažete da želite novu Windows instalaciju. Aplikacija će vam omogućiti da kreirate novu particiju i nakon toga tražiti od vas da ubacite instalacioni disk i restartujete računar.
- Računar će se restartovati i ide klasična Windows instalacija (offtopic: da li sam se ja tripujem, ili Vista installer traži mnogo manje informacija od ranijih Windowsa?)
- Kada se instalacija završi i ulugujete se sa Windows nalogom, izbacite Windows i ubacite Leopard instalacioni disk koji ste dobili uz računar. Na disku se nalaze svi potrebni drajveri plus Boot Camp Control Panel alat. Ovaj alat vam omogućava da konfigurišete hardver i da restartujete računar tako da se pri sledećem startu pokreće Mac OS (Restart in Mac OS).
Nema cimanja sa više diskova sa drajverima, dodatnim softverom za particionisanje diska itd. Sve što je potrebno je Windows i Leopard instalacioni diskovi i malo vremena.
Veliki smor kod dual boot setupa je to što treba da restartujete računar u drugi OS ako vam treba neki fajl ili program. Takođe, ne možete da koristite paraleleno dva operativna sistema. Proizvođači alata za virtualizaciju su uvideli problem tako da sada alati kao što je VMware Fusion bez problema koriste postojeće Windows particije na disku i mogu da ih podignu kao virtualne mašine.
I dva mala dodatka za kraj:
- Kada palite računar, možete birati particiju sa koje da se bootuje sistem tako što držite pritisnut taster Alt.
- Oliver mi reče da Boot Camp može da pravi problema ako je disk već particionisan. Nisam imao slične probleme, ali ipak prenosim – ako se Boot Camp buni, a vi imate više od jedne particije na disku, moguće da je to uzrok problema.
UPDATE: Zašto dual boot, a ne klasična virtualna mašina? Zato što ponekad Windowsu zatrebaju SVI dostupni resursi, kao za partijicu novog Call of Duty-ja na primer 
Nakon višemesečne javne bete, nedavno je objavljen Versions 1.0, novi grafički interfejs za rad sa Subversionom za Mac OS. Par dana posle Versions je postao i zvaničan SVN klijent u firmi zamenivši stari dobri SvnX, pre svega zahvaljujući Godži. Iscimao se čovek da nas sve odreda prebaci
Kao što rekoh, pre Versions svi smo koristili SvnX. SvnX je besplatan, lepo radi posao, ali mu je interfejs dosta čudan dok se ne naviknete, ponajviše zato što koristi prozor za svaki bitniji alat. Kada radite prost update na primer, verovatno ćete imati otvorena 3 prozora – Work Copies i Repositories koji su otvoreni po defaultu i prozor sa informacijama o samom Work Copyju kroz koji radite update. Mnogo, posebno ako dosta koristite ekspoze gde svaki nepotreban prozor samo pravi nered.
Za razliku od njega, Versions nudi lep, klasičan single window interfejs na koji smo uglavnom navikli. Mogućnosti su standardne za alate ove vrste – tu je manje više sve što vam treba da biste radili sa work copyjima, repository browser koji omogućava direktan rad sa fajlovima unutar repositoryja, bez potrebe za work copyjem itd. Koliko sam imao prilike da primetim u zadnjih par nedelja korišćenja, Versions ne nudi ništa revolucionarno novo, ali je izvedba vrhunska što je sasvim dovoljno da vas navuče.
Evo par stvari koje se meni izuzetno sviđaju:
- Kada gledate listu izmenjenih fajlova u work copyju, ne dobijete flat listu već tačno vidite izmene u strukturi projekta.
- U bookmarks sekciji, Versions prikazuje broj modifikovanih fajlova (žuti mehurić) u samom work copyju i broj izmenjenih fajlova na serveru (plavi mehurić). Ovo jasno i glasno kaže da je neko commitovao izmene i da bi verovatno trebali da odradite update.
- Inspector olakšava rad sa svojstvima fajlova i foldera. Posebno je jednostavan ignore, nešto za šta sam ranije koristio komandnu liniju.
- Postoji niz alata koji se mogu koristiti za pregled diffova (FileMerge, TextWrangler itd). Versions vam omogućava da izaberete alata koji vam najviše odgovara.
Većih zamerki stvarno nemam, valjda zato što sam uz SvnX navikao da neke stvari kao što su konflikti i merge brancheva rešavam ručno… Voleo bih kada bi Versions imao alat koji olakšava te operacije, ali mogu da živim bez njega.
Najtoplija preporuka ekipi koja svakodnevno koristi SVN i treba joj dobro grafičko okruženje za rad sa istim. Versions je komercijalan alat i košta 39EUR.
Često ćete na netu naleteti na situacije gde se Microsoft Word koristi kao primer softvera sa tonom opcija od kojih prosečan korisnik koristi samo jedan mali deo. Ono što ljudi često zaboravljaju je da je Word program koji se razvija već 20 godina i koji treba da odgovori na mnogo više izazova nego drugi softverski paketi zbog raznih scenarija u kojima se koristi i svog nasleđa.
Na ovoj stranici možete videti kako se Word menjao u zadnjih dvadesetak godina.
