I Could Really Use a Wish Right Now

Dok smo kampovali u Grčkoj, prijatelj mi je preporučio da pogledam Long Way Round. U pitanju je lepo dokumentovana avantura (put oko sveta na motoru) koju mnogi priželjkuju, ali za koju retki imaju petlju da je ostvare. No, da ne odlutam na tu stranu o avanturama, mnogima i retkima, ima vremena za te priče... U jednoj od epizoda s početka, dok su još uvek u Evropi, Ewan i Charley obilaze neku crkvu, šta već, gde se u fontanu baca novčić za želju. Tipično turistička stvar, ali me zainteresovao Ewanov komentar (parafraziram):

Nije li tipično za zapadne kulture da kupujemo želje novcem? Kao da će novčić pomoći u njenom ostvarenju...

Evo ga jedan ekstreman primer. Grad Rim izvuče svaki dan oko 3000 EUR iz fontane Di Trevi, a taj novac se dalje koristi u dobrotvorne svrhe. To je baš dosta želja!

Po legendi, ko baci novčić u Di Trevi sigurno će se vratiti u Rim. Lepa želja! Ko ne bi voleo da se vraća iznova i iznova Večnom Gradu?

Čak i ja, koji postajem sve ciničniji kako vreme prolazi, sam bacio par novčića, za sebe i za prijatelje. Ostao sam tanak jedan obrok u nekom fast food restoranu, ali ko ga šiša - ako bar neko od ekipe ode do Rima, biće to money well spent. U najgorem slučaju, donirao sam 5, 6 EUR dobrotvornim organizacijama, što samo po sebi i nije loše.

Logički gledano, nema previše smisla bacati novac u fontanu, bunar, šta već, zarad želje. Jednostavno nema. Ali, taj ritual je tipično ljudski, pa ako ga već ljudi toliko praktikuju, što ne izvući maksimum iz njega:

1. Iskoristi momenat da fino, natenane razmisliš o tome šta stvarno želiš u tom momentu. Bez brzopletog zaletanja zato što je gužva i svi se tiskaju da požele svoje želje. Polako... Danas ljudi toliko brzo žive da jednostavno ne znaju šta stvarno žele.
2. Zapamti želju i baci novčić.
3. Zasuči jebene rukave i, ako ti je stvarno stalo do toga, radi na tome šta god da si sebi zacrtao. Većina uglavnom preskoči ovaj korak.

PS: Cela ova priča o željama mi je često padale na pamet zbog refrena Airplanes koju sam baš dosta slušao u zadnje vreme. Toliko o zagriženom ljubitelju ekstremnog metala...

iPhone OS, multitasking i baterija

When asked about Android’s weak battery life at the Google Zeitgeist forum, Google co-founder Larry Page said that if anyone is not getting a full day’s worth of battery, there’s “something wrong.” Page then went on to suggest it’s probably user habits and third-party apps causing battery woes. “When there is software running in the background, that just sort of exhausts the battery quickly,” said Page.

Original. Via Daring Fireball.

Multitasking na spravama koje još uvek nemaju dovoljno snage i stamine da ga pravilno podrže je samo prost kompromis. Apple će čekati dok hardver ne sazre pre nego što omogući pravi multitasking third party aplikacijama, a ostali su izgleda spremni da žive sa tim kompromisom.

Oba pristupa su OK po meni, a korisnik sam može da glasa svojim novčanikom šta mu je prioritet.

Floppy?

Ja sam od mlađe generacije korisnika računara (prvi PC uzeo tek krajem 1998), ali se i dalje sećam dana kada su se programi, igre i fajlovi menjali na disketama. Međutim, od mene postoji niz generacija ljudi koji koriste svakodnevno računare, a u životu nisu nikada imali floppy u rukama. Jednostavno, za to nije bilo potrebe - zamenili su ih USB stikovi, prepisivi diskovi i koješta slično.

Zašto je onda floppy još uvek simbol za trajno čuvanje fajla?

Postoje milioni ljudi koji pogledaju u ovu ikonicu i onda im jednostavno nema smisla. Da ne pričamo o "klincima" koji već sa 8, 9, 10 godina počinju da čeprkaju po računarima... Da nema labele, ništa im ne bi bilo jasno.

Mada, ovo nije ni jednostavan problem. Šta treba da zameni floppy kao simbol za trajno čuvanje fajlova? Stvari su toliko mutne u zadnjim godinama (stikovi, diskovi, lokalni i globalni itd) da mi ništa pametno ne pada na pamet... :)

Mit o zauzetosti

Tekst The Cult of Busy kao temu uzima zauzetost i potrebu da se non-stop imaju neke obaveze, ljudi sa kojima se treba sastati, projekti koje treba završiti, papire koje treba izoveravati itd.

Kroz tekst se provlači i priča o tome kako imamo iskrivljenu sliku o zauzetim ljudima ili ljudima koji rade mnogo - zauzeti ljudi su bitniji, uspešniji, postižu više sa svojim životima, šta već. A to je daleko od pravila - mnogi uspešni ljudi jesu pritisnuti obavezama, ali nisu svi zauzeti ljudi uspešni. Možda su samo spori u radu ili nemaju dovoljno iskustva ili ne umeju da odvoje bitno od nebitno pa troše sati na gluposti ili...

Suština je da majstor nije onaj koji radi mnogo, već onaj koji postiže mnogo. Bitni su rezultati, a ne koliko si vremena slomio da bi ih postigao (ili ne bi, mnogi napori koje ulažemo na kraju i ne urode plodom).

Što se stila života tiče, posebno mi se sviđa ovaj detalj:

It’s the ability to pause, to reflect, and relax, to let the mind wander, that’s perhaps the true sign of time mastery, for when the mind returns it’s often sharper and more efficient, but most important perhaps, happier than it was before.

Ako ništa, evo je bar tema za razmišljanje: burnout nije za pohvalu, već signal da nešto nije u redu sa onim na čemu radiš i kako to radiš.

Preikestolen, Norveška

Defintiivno deluje kao zanimljivo mesto za posetiti:

Knjižara, ne biblioteka

Juče, dok smo buraz i ja nešto kupovali po gradu, svratimo do tetke koja radi u jednoj novosadskoj knjižari. Kroz priču je pecnem za "Zabranjeno čitanje knjiga" natpise koji su pokačeni po policama:

"Zar ne misliš da je previše oštro i malo čudno braniti ljudima da čitaju knjige, i to još u knjižari?"

To je bila samo šala, ali su znak postavile s razlogom:

"Ovo je knjižara, ne biblioteka! Nemamo ništa protiv listanja, ali prave probleme ljudi koji dolaze svaki dan, ostaju po par sati i s nogu čitaju knjige. Em ti je neko non-stop u prodavnici i moraš da paziš na njega, em posle njih knjige izgledaju kao polovne, ne nove!"

Baš mi je bilo čudno kada sam čuo da uopšte ima takvih slučajeva. Za magazine po kioscima razumem - ljudi ih često listaju bez namere da ih kupe jer prekraćuju vreme, grafički su bogatiji, a tekstovi su kraći. Ali stajati u knjižari satima i čitati knjige? Ne znam...

No opet, kontam da je mnogima čudno da postoje ljudi koji mogu ceo dan da sede za računarom i "ne rade ništa" :)

Tipovi ličnosti, Forerov efekat i horoskop

Hteo sam da napišem neki tekst o Myers Briggs tipologiji ličnosti. Čitajući razne povezane tekstove, naleteh i na tekst o manama testova ličnosti i nešto što se zove Forerov efekat pa sam odlučio da počnem od njega. Ovaj efekat je jako zanimljiv i pokazuje na osnovu kog "buga" u našim glavama horoskop i razni vidovnjaci, mediju i čarobnjaci uspevaju u tome što rade.

Forerov efekat se ogleda u tome da ljudi prihvataju maglovita i opšta tumačenja koja se mogu odnositi na veliki broj ljudi, kao na nešto što se odnosi na njih lično. Celu pojavu najbolje opisuje eksperiment koji je Forer izveo 1948. godine. On je dao test ličnosti svojim studentima i nakon toga, kompletno ignorišući njihove odgovore, svima izneo sledeću analizu (tekst je sklopljen iz horoskopa):

You have a need for other people to like and admire you, and yet you tend to be critical of yourself. While you have some personality weaknesses you are generally able to compensate for them. You have considerable unused capacity that you have not turned to your advantage. Disciplined and self-controlled on the outside, you tend to be worrisome and insecure on the inside. At times you have serious doubts as to whether you have made the right decision or done the right thing. You prefer a certain amount of change and variety and become dissatisfied when hemmed in by restrictions and limitations. You also pride yourself as an independent thinker; and do not accept others' statements without satisfactory proof. But you have found it unwise to be too frank in revealing yourself to others. At times you are extroverted, affable, and sociable, while at other times you are introverted, wary, and reserved. Some of your aspirations tend to be rather unrealistic.

Nakon toga ih je zamolio da ocene preciznost analize na skali od 1 - 5 gde je 5 odlično, 4 dobro itd. Prosek ocena je bio 4.26. Ponovljena testiranja koja su rađena u zadnjih pedeset godina i dalje daju rezultate koji se vrte oko 4.2. Na "preciznost" pozitivno utiču autoritet osobe koja radi "istraživanje", veći fokus na dobre nego na loše lične osobine i verovanje ispitanika da se analiza odnosi samo na njega, ne na grupu.

Toliko o tome koliko su tumačenja tipova ličnosti precizna i dobra :)

Ipak, sada kada znate da se pazite tumačenja, probajte Myers Briggs test - ako ništa, bar je zabavno. Nije baš čisto zezanje pošto se tipologija zasniva na Jungovim tipovima i dosta se koristi kao alat za određivanje idealne profesije, HR alat, za određivanje da li će partneri u firmi funkcionisati zajedno itd.

Kada dobijete tip (moj je INTJ ili INTP pošto dosta talasam na Judging - Perceiving osi) samo ukucajte na Google tip i naćićete gomilu tumačenja. Ako vas zanima šta tačno koje slovo znači, overite Myers Briggs Type Indicator čalanak na Wikipediji.

Viral kampanje i manipulacija sistemom

Gledam prethodni post i pade mi na pamet komentar koji je prijatelj postavio na note o tom postu na Facebooku:

haha Ilija, jel ovo neki viral experiment :)

Komentar je zezanje, naravno, ali zar smo dotle došli da na sve što je malo off, čudno, smešno i što želiš da proslediš nekim prijateljima posumnjaš da je konstruisana viral varijanta ili eksperiment? Ne govorim za primer gore pošto je samo povod za ovaj post, već uopšte na našu online svakodnevicu.

Ukoliko niste upoznati sa viralom kao pojmom, u pitanju je pojava kada se poruka prenosi kao virus gde svaka osoba u lancu "zarazi" par drugih ljudi prosleđujući im poruku. U suštini, viral je potpuno prirodna pojava - svi delimo sa prijateljima stvari koje nam se čine zanimljivim i ako se njima učine zanimljivim, oni će širiti dalje.

Vidim neki čudan pattern u situacijama kada ljudi shvate kako neka prirodna pojava ili sistem funkcionišu i na osnovu tog znanja rade kako bi izmanipulisali sistem. Evo par primera:

1. Viral marketing - kampanje pravljene kako bi se postigao viralni efekat. "Viral s predumišljajem" ubija nešto najvrednije kod ove pojave - spontanost.
2. SEO - trikovi za manipulaciju pretraživačem kako bi se doveo saobraćaj na sajt iako verovatno postoje drugi izvori sa znatno kvlaitetnijim sadržajem za zadati upit.
3. Prodaja - trikovi kako bi se došlo do prodaje, čak i u situacijama kada kupcu roba ili usluga nisu potrebni. "Neću žvaku, hoću kusur!" kao jedna od naivnijih varijanti na primer.

Iako postoje ove "ekstremne" varijante gde se smišljeno radi sa ciljem da se sistem izmanipuliše zarad lične koristi, nema ničeg lošeg u razumevanju kako nešto funkcioniše. To je osnov napretka i ugrubo ga mogu opisati ovakvim grafikonom:

Počinjemo sa time što ne razumemo pojavu. Posmatranjem uviđamo neke pravilnosti u sistemu. Na osnovu te spoznaje, unapređujemo sopstveno ponašanje kako bismo dobili bolje rezultate za isti trud. Vraćamo se na posmatranje i gledamo kako su izmene koje smo uneli deluju, pa opet učimo, optimizujemo i tako u krug. Još jedan potpuno prirodan proces koji ljudi koriste oduvek...

Između optimizacije i manipulacije nema jasne granice, ali mislim da se može povući u onom trenutku kada optimizacija više ne radi u interesu sistema. Primera radi, tako urediti prodaju da kupac na najlakši mogući način dođe do potrebnih informacija o proizvodima i pazari nešto što mu život čini lakšim je dobro, ali prodati nešto što mu ne treba koriseći neki od trgovačkih trikova nije.

Nema ništa loše u razumevanju kako stvari funkcionišu i prilagođavanju na osnovu toga znanja. Problem nastaje kada se znanje iskoristi protivno intersima sistema i/ili strana uključenih u njega. Razumevanje sistema, uključenih strana i igranje tako da se svima donosi vrednost garantuje dobre rezultate bez ikakvih trikova.

PS: Čak i ako vidite nekog da napreduje brže od vas zato što igra prljavo, znajte da to neće ići doveka i da takvo ponašanje nije održivo. Većina sistema ima ugrađene odbrambene mehanizme tako da će ta osoba ili morati da spusti loptu pre nego što bude prekasno ili će lupiti glavom u zid. Ali to je druga priča...

ZeroHouse - samoodrživa kuća

Ne gledam TV pa i ne znam šta se tačno dešava, ali čujem od prijatelja da su mnogi radijatori širom Evrope hladni i da se ljudi smrzavaju. Stvarno je sranje kada čujem da je to mnogima pokvarilo Božić, a pokazuje koliko smo zavisni od raznih "mreža", izvora energije i ljudi koji ih kontrolišu.

Sasvim slučajno i potpuno nevezano za ovo priču sa gasom, pre par dana sam seo i gledao šta je sve dostupno od "zelenih" tehnologija u gradnji i proizvodnji energije prosečnim građanima. Jedna od zanimljivijih stvari na koju sam naleteo je ZeroHouse, montažna kuća koja u potpunosti funkcioniše bez priključenja na bilo koju mrežu:

U pitanju je kuća koja nudi oko 65 kvadrata prostora za življenje. Kako bi bila autonomna, kuća ima niz mehanizama koji joj omogućavaju da koristi ono što nam priroda svakodnevno pruža:

1. Energiju obezbeđuju solarni kolektori montirani na krov. Dovoljne su da obezbede grejanje i osvetljenje, ali i neke osnovne kućne uređaje kao što je TV i frižider. Navodno potpuno napunjene baterije daju autonomiju od do nedelju dana bez sunčeve svetlosti. Kako bi se optimalna temperatura očuvala unutar zidova uz minimum potrošnje energije, cela kuća je jako dobro izolovana najsavremenijim materijalima.
2. Kuća skuplja kišnicu i koristi je za tehničku vodu (nisam siguran da li se koristi i za piće). Za cirkulaciju vode kroz kuću ne koriste se pumpe, već stara dobra gravitacija.
3. Organski otpad se reciklira pomoću kompost jedinice koja mikro-organizmima pomaže da rade ono u čemu su dobri - razgrađuju materiju i proizvode đubrivo. Neprijatni mirisi koje ovaj proces proizvodi se ispuštaju kroz otvor na krovu.
4. Sve je automatizovano i može da se kontroliše pomoću računara. Softver omogućava i hibernaciju sistema kada kuća nije u upotrebi.

Zbog cene od US$300.000+ ova kuća spada u high tech luksuznu robu koju će retki moći i želeti sebi da priušte. Ono što je meni zanimljivo i zbog čega pišem ovaj članak su primenjene tehnologije i koncepti i pametno korišćenje resursa koji su besplatni i dostupni svima - kišnica, solarna energija, gravitacija... Vetar i podzemne vode se takođe mogu iskoristiti za proizvodnju energije.

Dostupan je niz sistema koji omogućavaju kombinaciju mreže i uređaja koji proizvode energiju. Tako je već danas moguće imati kuću koja pruža izvestan stepen autonomije i oslanja se na mrežu samo kada alternativni izvor ne može da pokrije potrošnju.

Problem je što su ovi sistemi još uvek skupi. Vremenom, kako se budu razvijale i kako im cena bude padala, mnoge od ovih tehnologija će postati deo naše svakodnevice. Za sada je zanimljivo posmatrati kako se stvari razvijaju.

Ukoliko vas zanima, više detalja o ZeroHouse konceptu možete naći u ovom članaku na HowStuffWorks.

Ime - važna sitnica

U knjizi "How to Influence People and Win Friends", Dale Carnegie kaže da je ljudima zvuk njihovog imena najlepši zvuk na svet i da treba zapamtiti imena ljudi sa kojima dolazite u kontakt. Pamtiti stvari o ljudima, među kojima je ime prva i osnovna, pomaže u budućim odnosima sa njima jer pokazuje da ste ih slušali i uložili dovoljno energije da te informacije zapamtite. S druge strane, zaboraviti ime je znak nepažnje...

Baš danas mi se desilo da sam pogrešno prekucao ime mušterije sa kojom sam se dopisivao. Sve poruke koje šaljemo počinjemo sa "Hi IME" zato što tako zvuče bolje i ličnije. Ovaj put sam prekucavajući ime napravio grešku. Cela prepiska je bila oko važnije stvari od rasprave o imenima (čudan bug u Internet Exploreru), ali je mušteriji njeno ime očigledno dovoljno bitno da mi je ukazala na grešku u narednoj poruci. Sitnica, ali ma koliko mala bila, ipak pokazuje moju nepažnju.

U obliku u kome se koristi u Srbiji i zemljama u susedstvu, moje ime gomili ljudi, posebno ljudima koji govore engleski, izgleda jako čudno. Transformacije, dodavanje i gutanje slova (Ilia, Ilya, Illija itd) je nešto na šta sam se navikao i na šta više ne obraćam pažnju. Čak sam se toliko navikao da sam bio izuzetno prijatno iznenađen kada ga je čovek iz Britanije sa kojim sam se pre par godina čuo pravilno izgovorio. Na jasan i glasan način je pokazao da se potrudio da vidi kako se to čudno ime izgovara u zemlji odakle sam. Stvarno lep gest oko koga je krenulo prijateljsko čavrljanje iako sam prvi put u životu pričao sa njim.

Kao što rekoh, u pitanju je sitnica, ali sitnica koja pomaže da razgovori počnu i teku prijatnije. U ovom članku je opisano par tehnika za bolje pamćenje imena, a ja ću preneti samo one za koje znam da rade uz obilaženje par čudnih (zamišljanje osobe u drugom okruženju uz ponavljanje njenog imena npr - malo uvrnuto, ali pošto nisam probao neću da pametujem):

1. Ponovite ime nakon što se osoba sa kojom se upoznajete predstavi - "Zdravo Petre, drago mi je što smo se upoznali"
2. Upotrebite njeno ime par puta u daljem razgovoru.
3. Ponekad je dovoljno da zapamtite osobu, ali ne i ime. "Sećam se lika i sećam se da smo pričali pre par meseci na Paliću, ali ne mogu da povežem lik i ime" je dovoljno dobro i nešto na čemu vam ljudi ne mogu zameriti.

I za kraj jedan zanimljiv detalj. Koliko puta vam se desilo da zaboravite nečije ime istog trenutka kada ga je ta osoba rekla pri upoznavanju? Meni gomilu puta. Razlog zašto se to desi je zato što je pri upoznavanju naš fokus na tome kakav ćemo prvi utisak ostaviti, a ne šta druga osoba ima da kaže.

Deda Mraz

U duhu novogodišnjih praznika, pročitajte ovu zanimljivu priču o Deda Mrazu. U njoj je objašnjeno kako je Deda Mraz poprimio izgled koji danas poznaje ceo svet.

Za stvaranje takve slike su pre svega zaslužne Coca-Cola reklamne kampanje s početka prošlog veka. Coca-Cola, ranije gledanu kao tipično letnje piće, je počela koristiti lik Deda Mraza u kampanja kojima je želela da pokaže da je Coca-Cola piće za svako godišnje doba, ne samo za leto. Pored toga što su u tome uspeli, kreirali su ikonu poznatu skoro svakom čoveku na planeti.

Srećni praznici!

Rast kroz edukaciju

Večeras samo kratko - evo je jedna zanimljiva priča na koju sam nalateo u knjizi Small Giants.

U određenom trenutku u svom razvoju, jedna od 14 firmi koje knjiga opisuje je odlučila da otvori ogranak koji se bavi edukacijom. Ogranak je imao svoje ljude i svoje resurse, ali ono zašto je bio izuzetno bitan za kompaniju je zato što su vlasnici i iskusniji ljudi iz firme spremali seminare iz oblasti za koje su bili stručni, dok su te iste seminare pohađali, pored ljudi van firme, i mnogi ljudi zaposleni u njoj. Kompanija ih je, naravno, ohrabrivala u tome.

Cela priča je apsolutni win-win za kompaniju:

1. Zaposleni su konstatno bili izloženi novim idejama, novim veštinama, novim znanjima koje su im pomagale kako u ličnom rastu tako i na samom poslu. Pored toga, ulaganje u rast zaposlenih pokazuje da je firmi stalo do njih i da za nju oni nisu samo krpa koju će iskoristiti i odbaciti.
2. Osobe koje su spremale materijal su morale da razmišljaju znatno dublje o stvarima koje obrađuju kako bi mogli da ih prenesu, da sistematizuju i iznova preispituju svoje znanje i spreme ga u formi pogodnoj za "distribuciju" (predavanje, knjige itd).
3. Vremenom se ovaj materijal i znanja gomilali i usavršavali. Nakon par godina vrednost cele priče je dobrano narasla, onako kako samo s dugim ulaganjem to može da se desi. U pitanju je profitabilna jedinica koju konkurencija teško može da kopira.

Opet se provlači priča o sistematizaciji i definisanju najboljih praksi (vidite neke od mojih beleški o idejama izloženim u "The E-Myth Revisited"), o ulaganju u zaposlene i njihovo obrazovanje, o postojanju dela koji se brini edukacijom unutar same firme (overite priču vezanu za Pixar University), o edukaciji kao jednom od najboljih metoda za promociju (pogledajte ovaj video) itd.

Pixar i nastavci

Volim Pixarove filmove, ali mi je Pixar zanimljiv i kao kompanija, uglavnom zbog neholivudskog pristupa. Krenuo sam da nađem više informacija o njihovom studiju (samoj zgradi da budem precizniji - don't ask :) ), ali, kao što to obično biva kada tražim nešto određeno, zalutao sam na skroz drugu stranu...

Meni su definitivno omiljeni WALL-E, The Incredibles i Finding Nemo. Kao fan, voleo bih da vidim nastavke tih filmova ili filmove smeštene u isti svet, ne nužno nastavke priča iz postojećih filmova. I tu ide priča o Pixaru i nastavcima...

Pixar je do sada izbacio samo jedan nastavak (Toy Story 2) i to gotovo slučajno. Naime, Disney je naručio 60-to minutni film koji će ići direktno "na kioske", bez prikazivanja u bioskopu (straight to video). Kada su videli kako cela stvar napreduje odlučili su da više invesitraju u film i naprave pravi nastavak vredan bioskopa.

I tako smo dobili Toy Story 2. Na osnovu ove priče bi se moglo zaključiti da Pixar gura jednu po jednu priču, bez nastavaka. To je možda važilo do sada, ali videh da su u pripremi još dva nastavka: Toy Story 3 planiran za 2010. i Cars 2 planiran za 2011.

Zanimljiv detalj za Toy Story 3 je da na njemu nije od početka radio Pixar, već drugi animation studio unutar Disneya. Više detalja na Toy Story 3 stranici na Wikipediji.

I tako... Pixar nas svake godine počasti zabavnim filmom (pre par meseci je išao WALL-E, a u maju 2009. izlazi Up), a kako stvari stoje, možda ćemo videti i neke od starih junaka u novim pustolovinama.

The E-Myth Revisited, beleške

Ima par dana da sam pročitao The E-Myth Revisited: Why Most Small Businesses Don't Work and What to Do About It. Umesto recenzije ili ocene, samo ću napisati par ideja koje su mi privukle pažnju, kao podsetnik i kao teme za razmišljanje:

1. U svima nama postoje tri osobe - preduzetnik, menadžer i tehničar. Preduzetnik je osoba koja uvek gleda napred i nikada nema mira, menadžer želi da sve drži u redu i organizovano, a tehničar samo želi da radi ono što vole, bez da se cima sa stvarima koje nisu vezani za to. Svi imamo sve tri ličnosti, neke više, neke manje izražene. Ideal je složiti tako život da svaka od te tri ličnosti bude srećna.
2. Po autoru, većinu malih biznisa počinju tehničari koji hoće da izbace šefa iz jednačine. Na kraju tako završe da rade za nekog čije je standarde izuzetno teško zadovoljiti - sebe. Na svoj biznis gledaju kao na mesto gde nastavljaju da idu na posao. Umesto da rade na svom biznisu, on rade u njemu, kao zaposleni.
3. Jedna od odlika uspešnih biznisa je da su dizajnirani i predvidljivo donose dobre rezultate. Definisan je sistem dolaženja do rezultata i njihovog merenja na taj način da se isti postižu konstantno i pouzdano. Sama struktura nije fiksna, već se vremenom kroz niz sitnih promena čiji je uticaj merljiv unapređuje. Proces ide u tri koraka - inovacija, merenje uticaja inovacije, integracija naučenog u sistem - repeat!
4. Po autoru, biznis treba da bude tako dizajniran da bilo ko može da ga replicira sa istim uspehom i predvidljivim rezultatima. Sam biznis je prototip koji po potrebi može, ali ne more da se replicira sa istim uspehom. Nikada ne morate da ga prodate kao franšizu, dovoljno je da tako bude dizajniran.
5. Procenat malih biznisa koji uspeju je mnogo manji od procenta franšiza koje uspeju. Razlog je u tome što su franšize dizajnirane da rade i donose rezultate (postoji jasno definisan sistem), dok većina malih biznis luta i prečesto prepušta stvari slučajnosti.
6. Biznis nije cilj već sredstvo. Osnivač ne sme biti njegov rob, već vlasnik kome isti pruža mogućnost da živi kako želi i ispuni ciljeve koje je sebi zacrtao u životu. Na biznis ne treba gledati kao na mesto na koje se ide na posao, već kao na sredstvo za ostvarenje sopstvenih ciljeva i ambicija, ma šta one bile. Biznis je tu da služi, ne da mu se robuje.
7. Biznis je onakav kakvi su vlasnici. Ako su akljavi, lenji, nesistematični i biznis će biti takav. No, po autoru, svako od nas ima kapacitet da se promeni i tom promenom direktno utiče kako na kvalitet svog života tako i na sam biznis.

Ako imate svoju firmu ili pak želite da se oprobate u tome u budućnosti, pročitajte E-Myth. Nudi mnogo više pitanja nego odgovora, uz, bar meni, novu perspektivu i niz tema za razmišljanje.

Iako se ne slažem nužno sa svim što je ispričano u knjizi i još uvek ne znam kako se cela priča uklapa u razvoj softvera, drago mi je što sam je pročitao. Da nije verovatno ne bih ni pisao ovaj post... :)

Vreme i pažnja

Kratko iz Marlin Mannovog predavanja (parafraziram):

Vreme i pažnja su dva resursa koja imate i koja se ne mogu nadomestiti. Potražnja za njima je neograničena.

Tu se uklapa ona "Eh da dan ima 48 sati..." Čak i da ima, opet bi bilo isto. Posle izvesnog perioda privikavanja, opet ne bismo imali problema da nađemo stvari koje će ispuniti to vreme i opet bi bilo stvari koje ne mogu da stanu u tih 48 sati već moraju da sačekaju ili budu odbačene kao nešto zašta "jednostavno nemamo vremena". To je zato što je potražnja za vremenom neograničena - koliko god da ga imamo, uvek će ga biti malo.

Svi manje više znamo priču o vremenu, ali se retko priča o pažnji.

Flow je stanje kada se čovek unese u ono što radi, vreme prestane da teče i stvari samo ležu jedna na drugu. Sledeći put kada se pogleda na sat, prošlo je par sati i tona stvari je završena. Znate te momente? Ja sam te momente opisivao kao: "Volim da ustanem ranije, oko 5. Kada to uradim, sve pozavršavam do 8 i kasnije imam ceo dan..." Nije to zato što sam morning person, već zato što me ništa nije prekidalo u 5 ujutro i "kada me krene" stvarno završim mnogo.

Treba izvesno vreme i uslovi da bi se ušlo u flow i svaki prekid, pored toga što prekida sam flow, košta i vreme potrebno da se ponovo uđe u isti. Petominutni telefonski razgovor ili chat koji je razbio flow "košta" tih pet minuta plus petnaestak, dvadeset koji su potrebni da se vratimo u flow.

Stvari koje odvlače pažnju su u istoj kategoriji "zagađivača" kao i stvari koje traće vreme - buka, telefon, notifikacije o novim porukama (email, SMS, chat i slično), ljudi koji upadaju u kancelariju da pozajme heftalicu ili podele svoje ushićenje o YouTube videu koji su upravo videli... Ne kažem da treba prekinuti koristiti telefon i email, zaključati se u kancelariju i ne puštati nikog da dođe do vas, zabraniti YouTube ili bilo šta slično tome, samo da je potrebno biti svestan da te stvari mogu da imaju dosta jači uticaj na pad produktivnosti nego što to obično mislimo.

Ako vas zanima kreiranje atmosfere u kojoj kreativni timovi postižu mnogo i stvari koje loše utiču na produktivnost timova, pogledajte Peopleware. Najtoplija preporuka!

Propratna oprema...

Krevet na naduvavanje je stvarno super stvar za situacije kada rodbina ili prijatelji banu, a vi nemate slobodan krevet. Uz isti dolazi pumpa koja pravi stravičnu buku i sledeća "oprema":

Upozorenje je vrh (i jedini razlog zašto pišem ovaj post). Već mi padaju na pamet razne ideje...

21 gram

Sinoć sam sa ortakom imao kraću diskusiju o tome da, kada se odbace sve dogme i religijska verovanja, ipak "postoji nešto" (sa čim se ne slažem, ali to je druga priča).

Njegov glavni argument u diskusiji je postojanje duše i "naučno dokazana" činjenica da je telo izgubi 21 gram na masi onog trenutka kada čovek umre. To što je napravilo razliku u masi u stvari duša koja je napustila telo (po njegovim rečima, bolje bi joj bilo da ode na mesto gde ima dosta žena, "komad" kad god treba i neograničena količina žetona za Sega Rally, or else!).

Ulaziti u takve diskusije uz pivo definitivno ne ide tako da smo temu jako brzo napustili i okrenuli se "tekućim pitanjima", ali opet, nešto mi nije dalo mira i hteo sam da vidim kakav to "naučni dokaz" postoji da duša postoji i da ima masu. I evo je priča...

Početkom prošlog veka (1907. godine) doktor Duncan MacDougall je izvršio eksperiment gde je merio promene u masi ljudi u finalnim stadijumima teške, neizlečive bolesti. Kako bi mogao izmeriti masu duše napravio je krevet koji je mogao da meri promene u masi i izabrao pacijente koji boluju od bolesti za koje poznato da, pri smrti, ne izazivaju grčenja i nagla pomeranja tela.

Kao uzorak, koristio je 6 ljudi i 15 pasa. Kod pasa nije dolazilo do promene u masi što ga je uverilo da je njegov stav da životinje nemaju dušu, zasnovan na njegovim religijskim verovanjima, ispravan. U tekstu navodi da, iako bi bilo idealno da je dobio umiruće pse, to nije bilo ostvarivo, što nas navodi na jedno razmišljanje - on je te pse ubijao, najverovatnije trovao. Toliko o tome da psi nemaju dušu, a on ima.

Kod ljudi je imao manjih problema - dolazilo je do gubitka mase, ali rezultati nisu bili usklađeni. Dva "uzorka" su morala biti odbačena jer je jedan umro dok su krevet i skala podešavani, a drugi zato što skala nije bila dobro podešena. Kod ostalih je primećen gubitak mase, ali se u jednom slučaju masa "vratila", dok je kod drugih trajno opadala - u nekim slučajevima trenutno, a u nekim progresivano.

Kada se podvuče crta, nakon što su rezultati objavljeni štampa ih je prenela javnosti. Iako je doktor rekao da je uzorak mali i da bi se trebalo izvršiti još merenja kako bi se došlo do podataka na koje se možemo osloniti, ideja da je duša teška 21 gram (prvi subjekt) je postala deo naše svakodnevice.

100 godina kasnije, ovaj eksperiment se ne uzima kao naučni dokaz da duša postoji i/ili da ima masu usled malog uzorka i nemogućnosti da izvuče bilo kakva pravilnost iz dobijenih rezultata. Cela stvar je samo još jedna u nizu stvari koje su radoznali ljudi radili kroz istoriju kako bi odgovorili na neka pitanja koja su ih zanimala. Više o samom eksperiment i stvarima koje su ga pratile možete pročitati u ovom članku (na engleskom).

Web.Start predavanja

Sad baš videh na Web.Start sajtu da su snimci ovogodišnjih predavanja postavljeni ovde. Eto prilike da oni koji nisu bili vide o čemu se pričalo, a mi, kojima je kafana bila izuzetno draga, vidimo neka zanimljiva predavanja koja smo propustili.

Astal čudnog imena

MILK ste možda već videli. Ako niste pogledajte šta sve ovaj stočić može na milk.dk. Skriveni kablovi, zanimljivi načini da se odlože stvari, podesiv po visini, a uz sve to nikog neće ostaviti ravnodušnim svojim izgledom.

Da li u Srbiji postoji firma koja pravi sličan nameštaj? Ili bar ima alat i znanje da napravi nešto slično?

Remix kultura u epizodi "Gde su bliznakinje?!"

Kao društvo obožavamo da uzmemo nešto što već postoji, promućkamo, kombinujemo, povežemo i zakrpimo da bismo na kraju dobili nešto potpuno novo. To smo oduvek radili, a sada je cela stvar postala još dostupnija i zanimljivija zahvaljujući jednostavnosti baratanja digitalnim sadržajem i mogućnostima objavljivanja naših kreacija.

Okruženi smo remiksima i oni nam omogućavaju da neke dobro znane stvari doživimo na novi način. Evo samo par primera:

• Naše lokalne zafrkancije - Sinan of a Down i Bobo Smrade
• Refresh nekih dragih nam stvari - Pink Floyd Vs. Eric Prydz - The Wall
• Bush i Blair u duetu - Gay Bar i Endless Love

Problem je što zakon ne prati način na koji ljudi koriste sadržaj i uvek drži stranu autoru originalnog dela, čak toliko da sputava kreativnost i razvoj novog sadržaja. Od gore navedenih klipova samo remix Pink Floyd stvari je legalan jer je konsultovan autor originalnog dela i dobijeno odobrenje za kreiranje izvedenog dela.

Tehnički, ja mogu da popasem tužbu zbog ove moje kreacije (interna šala):

Niti sam konsultovao autora niti imam odobrenje ljudi na slikama da mogu da uradim šta sam uradio. Mislim da neće biti problema pošto su ljudi i s jedne i s druge strane objektiva moji prijatelji i poznanici, ali opet - kreirajući novi sadržaj od postojećeg bez dozvole i učinivši ga dostupnim na netu ja sam prekršio zakon.

Ukoliko kreirate sadržaj, u bilo kojoj formi i nemate problem da neko ko poželi može da ga iskoristi u nekom izvedenom delu koristite Creative Commons licence. Pomoću njih jasno možete naznačiti vaša prava i uslove pod kojima sadržaj može biti korišćen (attribution, non-commercial use only, share alike).

Ljudima može svašta pasti na pamet, a u budućnosti će još lakše biti naći sadržaj koji se može slobodno miksovati. Zašto ih sputavati ako imaju nešto da (po)kažu?

Možda uskoro vidite neku vašu fotku u stripu, muziku koju ste kreirali kao podlogu klipa koji promoviše probleme globalnog zagrevanja, vašu pesmu kao podlugo za odjavnu špicu serije... Pustite ljude da miksuju i uživajte u stvarima koje naprave.

PS: Ovo ne znači da apsolutno sve što napravite mora biti dostupno za remiks, ali neke stvari su ipak bolje kada su slobodne.